Posledice Industrijske revolucije, kao i bolesti i epidemije koje su tada harale, ostavile su dubok trag na društvo. Nije slučajno što je upravo u tom periodu objavljeno Darvinovo delo Poreklo vrsta, koje je dodatno učvrstilo ideju o opstanku najsposobnijih. Dok je jednima donosio prosperitet, taj period je drugima značio bedu.
Kako je rastao broj ljudi koji su ostajali bez domova i završavali na ulici, pojavila se potreba za skloništima u kojima bi mogli da prežive surove uslove, piše
Punkufer.
Jedan peni za klupu
Jedno od prvih skloništa za beskućnike u Londonu nudilo je prenoćište po ceni od jednog penija. Međutim, za taj novac ljudi nisu dobijali krevet, već samo pravo da sede na neudobnoj klupi u hladnoj prostoriji. Ležanje nije bilo dozvoljeno.
Takva skloništa, poznata kao Penny Sit-Up ("sedenje za jedan peni"), vodila je Vojska spasa kako bi pomogla siromašnim stanovnicima londonske četvrti Blekfrajers. Nastala su krajem 19. i početkom 20. veka.
"Za jedan peni muškarci leže na golom podu ili sede uz zid. Nema kreveta niti bilo kakvih ležajeva, samo drvenih oslonaca za klečanje. Nema ni peći", navodi se u jednom opisu skloništa za beskućnike u Prestonu, koje je bilo poznato i kao Kuća očaja.
Najveći nedostatak ovih prihvatilišta bio je to što u većini njih zapravo nije bilo dozvoljeno spavanje. Neka su čak zapošljavala nadzornike čiji je posao bio da spreče ljude da zaspu. Iako su bila sigurnija od ulice, predstavljala su sinonim za bedu i neudobnost.
Umesto kreveta - drvena kutija
Penny Sit-Up bio je najjeftiniji oblik smeštaja za beskućnike. U Londonu su postojala i skuplja prihvatilišta, poput Four Penny Coffin ("kovčeg za četiri penija"), u kojima su ljudi spavali u drvenim kutijama nalik mrtvačkim sanducima.
Za dva penija moglo se spavati sedeći na klupi, oslonjen na zategnuti konopac koji je sprečavao beskućnike da padnu dok dremaju. Ljudi su sedeli zbijeni jedni uz druge, a u ranu zoru konopac bi se spustio ili otpustio kao znak da je vreme da napuste sklonište. Tada bi većina njih jednostavno pala na pod.
Prema današnjim merilima, takva skloništa smatrala bi se nehumanim i neadekvatnim. Ipak, u to vreme predstavljala su dobronameran, jeftin i saosećajan pokušaj da se ublaže posledice naglog porasta siromaštva u Engleskoj.
Vojska spasa smatrala je da skloništa pružaju zaštitu od surovih londonskih zima. S druge strane, pojedini istraživači, poput profesora Hauarda Serkomba sa Univerziteta Stratklajd, smatraju da su ovakve ustanove pre svega služile za kontrolu beskućnika.
Postoji i teorija da je engleski izraz za mamurluk, hangover, nastao upravo zbog beskućnika koji su spavali naslonjeni na konopac. Međutim, ta pretpostavka nikada nije pouzdano potvrđena.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 5
NIKOLA MIHAJLOVIĆ
Aleksa
Bane
Zapravo ovde nema kapitalizma, ovde je robovlasništvo i kriminal.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar