Na današnji dan: Ubijen Đinđić, rođeni Dis i vojvoda Stepa, Austrija pripojena Trećem rajhu

Autor: Beta

Život

12.03.2026.

07:51

Pregled važnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 12. mart.

641 - Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom oblašću.

1507 - U bici s pobunjenicima u Navari poginuo je Čezare Bordžija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI poslužio je Makijaveliju kao uzor političkog cinizma i smatra se da ga je Bordžijin način vladanja podstakao da napiše delo "Vladar".

1537 - Turci su zauzeli dalmatinsko utvrđenje Klis koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi je poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez Petar Kružić. Iste godine Turci su osnovali kliški sandžak koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne.

1832 - Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot, protiv koga je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu - bojkot.

1848 - U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.

1854 - Velika Britanija i Francuska su zaključile savez s Otomanskim carstvom protiv Rusije u Krimskom ratu.

1856 - Rođen je Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Čin generala dobio je 1907, od 1908. je bio ministar vojske, a posle pobede na Ceru u avgustu 1914. unapređen je u čin vojvode. Izveo je proboj Solunskog fronta i razbio bugarsku odbranu u Prvom svetskom ratu, što je doprinelo kapitulaciji Bugarske u septembru 1918.

1868 - Skinuta je zabrana s pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića i dozvoljena je njegova upotreba. Rešenje o tome doneo je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Zabrana je skinuta četiri godine posle Karadžićeve smrti.

1880 - Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, uz Simu Pandurovića i Milana Rakića, najznačajniji pesnik srpske moderne s početka 20. veka. Pri povratku iz Francuske 1917, gde je izbegao u vreme Prvog svetskog rata, Dis se utopio kod Krfa kada je nemačka podmornica torpedovala brod na kom se nalazio. Objavio je dve zbirke pesama "Utopljene duše" i "Mi čekamo cara".

1881 - Rođen je turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk, prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika. Sproveo je značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske države.

1907 - U eksploziji ratnog broda "Jena" u francuskoj luci Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi.

1925 - Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, otac moderne Kine i njen prvi predsednik (1911-12). Godine 1894. poveo je borbu za rušenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Nakon njegove smrti vođstvo nad Kuomintangom preuzelo je desno krilo stranke predvođeno Čang Kaj Šekom.

1938 - Predvođene Adolfom Hitlerom nemačke trupe su umarširale u Austriju, čime je ta država pripojena Trećem rajhu.

1947 - Predsednik SAD Hari Truman proklamovao je u Kongresu doktrinu o pomoći zemljama ugroženim od komunizma ("Trumanova doktrina"). Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.

1964 - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, a istakao se i kao pedagog ("Portret devojke", "Kupačica", "Jajce", "Kći umetnikova", "Dvorište").

1966 - Indonežanski parlament lišio je Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključući položaj predsednika Republike, a general Suharto je postao vršilac dužnosti šefa države.

1971 - Premijer Hafez al Asad izabran je referendumom za predsednika Sirije.

1978 - Partije levice su prvi put u istoriji Francuske dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1984 - U Velikoj Britaniji je počeo generalni štrajk rudara.

1993 - U seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaj (Mumbaj) poginulo je najmanje 200 ljudi, a 1.100 je ranjeno.

1999 - Poljska, Češka i Mađarska postale su članice NATO pakta. To su bile prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO-u.

1999 - Umro je Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov koncert za violinu. Osnovao je 1963. "Školu Jehudi Menjuhina" za muzički nadarenu decu.

2001 - Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpske vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali su sporazum o prekidu vatre.

2001 - U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u Avganistanu uništile su dva najveća kipa Bude u svetu stara nekoliko hiljada godina.

2002 - Savet bezbednosti UN je na predlog SAD usvojio rezoluciju u kojoj se po prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.

2003 - U atentatu u Beogradu, ispred sedišta Vlade, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić. Bio je prvi demokratski premijer Srbije. Za vreme njegovog mandata SR Jugoslaviji su ukinute sankcije uvedene za vreme režima Slobodana Miloševića, otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, a Srbija se otvorila prema svetu.

2009 - Američki finansijski špekulant Bernard Medof (73) priznao je pred Saveznim sudom na Menhetnu da je autor najveće finansijske prevare u istoriji, kojom je klijente svoje "ponzi šeme", investicionog pandana piramidalnoj štednji, oštetio za čak 65 milijardi dolara. Medof je osuđen na 150 godina zatvora.

2015 - Preminuo je Teri Pračet, britanski pisac jedan od najpoznatijih u oblasti fantastike, koji je svetsku slavu stekao serijom romana o Disksvetu.

2017 - Smenjena je predsednica Južne Koreje Park Geun nakon što je Ustavni sud doneo odluku o njenom opozivu zbog korupcionaškog skandala.

2021 - Američki grad Mineapolis platio je 27 miliona dolara porodici Afroamerikanca Džordža Flojda, ubijenog prilikom hapšenja, za odustajanje od tužbe. Flojd je proglašen mrtvim 25. maja prošle godine nakon što mu je policajac, belac Derek Čovin kolenom pritiskao vrat osam minuta i 46 sekundi.

2023 - Umro je Dragoslav Mihailović pisac i dramaturg, redovni član Srpske akademije nauka i umetnost ("Kad su cvetale tikve", "Petrijin venac", "Čizmaši", "Goli otok")

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

ISTORIJA

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Milan

14.03.2026 • 18:48

Ubijanjem Djindjica ubili smo jedinu sansu da postanemo drzava.

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.