Objavljena lista najskupljih tržišta nekretnina u Evropi
Nova rang-lista pokazuje da Švajcarska i Luksemburg dominiraju među najskupljim tržištima nekretnina u Evropi, pri čemu su cene stanova u Cirihu više nego dvostruko veće od onih u Parizu.
Foto: Pixabay
Najskuplja evropska tržišta stanovanja koncentrisana su u iznenađujuće malom delu kontinenta.
Novi podaci organizacije Global Property Guide pokazuju da se četiri od pet najskupljih gradova za kupovinu stambenih nekretnina nalaze u Švajcarskoj i Luksemburgu, a Cirih prednjači sa cenom većom od 18.000 evra po kvadratnom metru, piše Euronews.
Evo liste 10 najskupljih tržišta nekretnina u Evropi, od desetog do prvog mesta.
10) Stokholm: prosečna cena 8.380 evra/m²
Glavni grad Švedske otvara top 10 listu jednim od najupečatljivijih oporavaka tržišta nekretnina u Evropi.
Izgrađen na 14 ostrva, na mestu gde jezero Melaren susreće Baltičko more, Stokholm kombinuje jedan od najviših životnih standarda u Evropi sa jednim od najograničenijih stambenih tržišta.
Prosečna cena stana iznosi 8.380 evra po kvadratnom metru, što je rast od 7,2 odsto u odnosu na prošlu godinu i 17 odsto u odnosu na pre dve godine.
Oporavak je posebno značajan imajući u vidu snažan pad švedskog tržišta nekretnina nakon rasta kamatnih stopa 2022. godine.
Ostatak Švedske je znatno jeftiniji. Prosečne cene iznose 4.428 evra po kvadratu u Geteborgu i 3.369 evra u Malmeu.
Stokholm ostaje jedno od najskupljih mesta za kupovinu nekretnine u severnoj Evropi.
9) Kopenhagen: prosečna cena 8.405 evra/m²
Glavni grad Danske, poznat po živopisnoj luci Nihavn, razvijenoj biciklističkoj infrastrukturi i svetski poznatoj gastronomskoj sceni, ujedno je i najbrže rastuće tržište među prvih deset.
Prosečna cena stana iznosi 8.405 evra po kvadratnom metru, što predstavlja rast od 14,3 odsto u poslednjih godinu dana i čak 24 odsto u poslednje dve godine - najveći rast među svim gradovima na ovoj listi.
Razlika u odnosu na ostatak Danske je velika.
U Orhusu, drugom najvećem gradu u zemlji, cene su pale za 16,7 odsto na 4.128 evra po kvadratu, dok su u Odenseu i Olborgu i dalje ispod 2.800 evra.
8) Oslo: prosečna cena 9.332 evra/m²
Glavni grad Norveške zabeležio je jedan od najjačih oporavaka tržišta nekretnina u Evropi.
Smešten na čelu Oslofjorda, grad kombinuje nordijsku modernu arhitekturu sa jednim od najviših prihoda domaćinstava na kontinentu.
Prosečna cena stana iznosi 9.332 evra po kvadratnom metru, što je povećanje od 6,3 odsto u odnosu na prošlu godinu i 14 odsto u odnosu na pre dve godine.
Ipak, najveći zamah na tržištu sada se vidi van prestonice.
U Bergenu su cene porasle za 22,4 odsto i dostigle 6.160 evra po kvadratu, dok je Trondhajm zabeležio rast od 12,8 odsto na 5.275 evra.
7) Amsterdam: prosečna cena 9.437 evra/m²
Amsterdamski kanalni pojas iz 17. veka postao je jedna od najskupljih stambenih adresa u Evropi.
Hronični nedostatak stanova, stroga urbanistička pravila i snažna međunarodna potražnja nastavljaju da podižu cene.
Prosečna cena stana iznosi 9.437 evra po kvadratnom metru, što je rast od 13 odsto u poslednjih godinu dana i 19,2 odsto u poslednje dve godine.
Za kupce nekretnina, holandska prestonica sve više liči na retku luksuznu imovinu nego na klasično stambeno tržište.
6) Pariz: prosečna cena 9.490 evra/m²
Pariz ostaje jedno od najprepoznatljivijih tržišta nekretnina na svetu.
Međutim, za razliku od većine gradova na ovoj listi, cene ovde padaju.
Prosečna cena stana iznosi 9.490 evra po kvadratnom metru, što je pad od 0,3 odsto na godišnjem nivou i 7,3 odsto u odnosu na pre dve godine.
Time je Pariz najslabiji učesnik među prvih deset.
Očekivani postolimpijski oporavak još nije nastupio, dok više kamatne stope i dalje utiču na potražnju.
Uprkos tome, cene su i dalje znatno više nego u ostatku Francuske, gde Lion beleži prosečno 4.551 evro po kvadratu, Bordo 4.443 evra, a Nant 3.376 evra.
5) Bern: prosečna cena 9.952 evra/m²
Bern predstavlja najdiskretnije luksuzno tržište nekretnina u Švajcarskoj.
Savezna prestonica, poznata po starom gradskom jezgru pod zaštitom UNESCO-a, najjeftiniji je od četiri švajcarska grada na ovoj listi, iako su cene i dalje blizu 10.000 evra po kvadratu.
Prosečna cena iznosi 9.952 evra po kvadratnom metru, uz pad od 0,7 odsto tokom poslednje godine, ali rast od 4,5 odsto tokom dve godine.
Pročitaj još
4) Luksemburg: prosečna cena 10.941 evro/m²
Luksemburg, najbogatija evropska država prema BDP-u po stanovniku, dom je jednog od najskupljih tržišta nekretnina na kontinentu.
U gradu Luksemburgu, jednom od vodećih evropskih finansijskih centara, prosečna cena stana iznosi 10.941 evro po kvadratnom metru.
To je pad od 0,9 odsto u odnosu na prošlu godinu i 6,9 odsto u odnosu na pre dve godine, dok se tržište prilagođava nakon decenije izuzetnog rasta.
Čak i nakon ove korekcije, Luksemburg ostaje jedan od retkih gradova u Evropi gde jednosoban stan lako može koštati više od milion evra.
3) Lucern: prosečna cena 12.066 evra/m²
Lucern je možda najveće iznenađenje na listi.
Grad se nalazi na jednoj od najlepših lokacija u Evropi, gde se Lucernsko jezero susreće sa podnožjem Alpa.
Iako je znatno manji od Ciriha ili Ženeve, prosečna cena stana iznosi 12.066 evra po kvadratnom metru, uz godišnji rast od 7,3 odsto.
Ograničena ponuda, izuzetna lokacija i snažna potražnja domaćih i stranih kupaca nastavljaju da održavaju visoke cene.
2) Ženeva: prosečna cena 16.819 evra/m²
Ženeva se nalazi pri samom vrhu liste zahvaljujući stalnoj potražnji na jednom od najbogatijih tržišta rada u Evropi.
Grad je sedište Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije, Crvenog krsta i velikog broja privatnih banaka.
Prosečna cena stana iznosi 16.819 evra po kvadratnom metru, što je rast od 3,4 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Uprkos ovim cenama, ponuda ostaje izuzetno ograničena, što Ženevu održava među najekskluzivnijim tržištima nekretnina u Evropi.
1) Cirih: prosečna cena 18.229 evra/m²
Cirih ostaje najskuplji grad u Evropi za kupovinu stambenih nekretnina, sa prosečnom cenom od 18.229 evra po kvadratnom metru.
Cene su porasle za 4,2 odsto tokom poslednje godine i 11,7 odsto tokom poslednje dve godine, iako su već polazile sa izuzetno visokog nivoa.
Kao sedište najvećih švajcarskih banaka, berze i ogromne industrije upravljanja bogatstvom, Cirih kombinuje finansijsku moć, političku stabilnost i hronični nedostatak stanova.
Rezultat je tržište nekretnina kakvo ne postoji nigde drugde u Evropi.
Cirih nije samo najskuplje stambeno tržište Evrope u 2026. godini, on dodatno povećava prednost u odnosu na ostatak kontinenta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Na današnji dan: Umrli Bili Holidej i Fanđo, "Sojuz 19" i "Apolo 18" se spojili u Zemljinoj orbiti
17.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 17. jul, u svetu i kod nas.
Zatvorena glavna italijanska planinarska ruta za Mon Blan zbog topljenja glečera
16.07.2026.•
0
Glavna italijanska ruta za uspon na Mon Blan privremeno je zatvorena zbog nestabilnosti glečera izazvane nedavnim toplotnim talasima, saopštili su italijanski planinski vodiči.
Na današnji dan: "Apolo 11" krenuo ka Mesecu, osnovano Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu
16.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 16. jul, u svetu i kod nas.
Stanovništvo EU stari, 50 miliona stanovnika manje u EU do 2100. godine
15.07.2026.•
2
Stanovništvo EU sve je starije, a broj stanovnika u EU će se smanjiti za 50 miliona do 2100. godine, navodi se u trećem izveštaju Evropske komisije o demografskoj transformaciji u EU.
Grčka će proširiti čuvenu plažu kako bi sačuvala njen najpoznatiji simbol
15.07.2026.•
0
Planovi da se čuvena plaža Navagio na grčkom ostrvu Zakintos produži za 30 metara imaju za cilj da sačuvaju njen prepoznatljivi zarđali brod za buduće generacije, dok je posetiocima i dalje zabranjen pristup.
Britanija ograničava korišćenje društvenih mreža noću za mlade od 16 i 17 godina
15.07.2026.•
0
Vlada Velike Britanije najavila je da će uvesti noćno ograničenje korišćenja društvenih mreža za mlade uzrasta od 16 i 17 godina, kao nastavak mera za zaštitu dece od štetnih efekata digitalnih platformi.
SAD korak bliže ukidanju pomeranja sata: Predlog prošao Predstavnički dom
15.07.2026.•
1
Predstavnički dom SAD usvojio je zakon kojim se trajno uvodi letnje računanje vremena u celoj zemlji, a da bi stupio na snagu taj predlog mora da usvoji i Senat.
EU uvodi sistem koji će upozoravati vozače u automobilima: Prati pogled i pokrete očiju
15.07.2026.•
1
Od 7. jula svi novi putnički automobili i laka dostavna vozila koja se prodaju na području Evropske unije moraju biti opremljeni sistemom za nadzor pažnje vozača.
Na današnji dan: Predstavljen Tviter, preminuo Čehov, rođen Rembrant, Marseljeza postala himna
15.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 15. jul, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Pala Bastilja, doneta odluka o osmočasovnom radnom danu i proslavi 1. maja
14.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 14. jul, u svetu i kod nas.
EU sprema nova pravila za društvene mreže
13.07.2026.•
1
Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen izjavila je da će Evropska komisija posle leta predstaviti predlog mera kojima bi se uvele strože starosne granice za pristup društvenim mrežama.
Građani blokirali ulaz na "Sveti Stefan", protestovali jer kompleks nije otvoren za sve kupače
13.07.2026.•
3
Grupa građana Budve blokirala je danas ulaz u grad hotel "Sveti Stefan", pošto je taj kompleks dat u zakup i ove sezone nije otvoren za sve kupače, već samo za goste rizorta.
Ovo su najgori gradovi za život
13.07.2026.•
2
Prema Globalnom indeksu kvaliteta života za 2026. godinu, koji objavljuje Ekonomicis intelligence unit, Damask u Siriji proglašen je najgorim gradom na svetu za život.
Airton Sena zvanično proglašen za heroja Brazila
13.07.2026.•
3
Trostruki svetski šampion Formule 1 Airton Sena proglašen je za Heroja otadžbine Brazila, nakon što je predsednik Luiz Inasio Lula da Silva potpisao zakon kojim se njegovo ime upisuje u Knjigu heroja i heroina domovine.
Na današnji dan: Održani Live Aid koncerti, rođen Cezar, počelo prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu
13.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 13. jul, u svetu i kod nas.
Rekordne temperature Jadranskog mora u junu
12.07.2026.•
0
Jadransko more nekada je bilo najtoplije u avgustu, a sada se takva temperatura mora meri u junu, izjavio je hrvatski okeanograf Mirko Orlić.
U Parizu prihvatni centri zbog vrućine sa 400 kreveta
12.07.2026.•
2
Na širem području Pariza dostupno je 395 kreveta u hitnim prihvatnim centrima posle aktiviranja crvenog meteo alarma na ekstremni toplotni talas, preneli su u subotu francuski mediji.
Kako je izbor automobila povezan sa inteligencijom
12.07.2026.•
6
Prema istraživanju, vaš automobil može biti jasan pokazatelj vaše inteligencije.
U učionicama u Britaniji više od 40 stepeni Celzijusa: Učenici i nastavnici dobili toplotni udar
12.07.2026.•
4
Ekstremna vrućina koja je u proteklih nekoliko nedelja dva puta pogodila Veliku Britaniju donela je u učionice nekih škola temperaturu višu od 40 stepeni Celzijusa.
Broj stanovnika EU za 10 godina uvećan za osam miliona
12.07.2026.•
1
Broj stanovnika Evropske unije se prošle godine povećao za 706.000 dostigavši 452 miliona, saopštio je Eurostat.
EU razmatra kako da uz pomoć satelitske tehnologije kontroliše brzinu automobila
12.07.2026.•
3
Evropska unija razmatra upotrebu satelitske tehnologije kako bi primorala automobile koji prekorače dozvoljenu brzinu da uspore, u okviru mera koje su aktivisti opisali kao "apsurdne".
Komentari 3
9
Elf
Elmer davež
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar