Prvi put u EU u jednoj godini rođeno manje od četiri miliona beba

Autor: Euronews Srbija

Život

26.05.2024.

05:43

Tokom 2022. godine broj živorođenih beba u EU dostigao je najniži nivo još od 1960. godine, pokazuju najnoviji dostupni podaci.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Prvi put u EU u jednoj godini rođeno manje od četiri miliona beba

Foto: Pixabay

Te godine u EU je rođeno samo 3,88 miliona beba, što je prvi put da je ta cifra pala ispod četiri miliona. Stopa fertiliteta je takođe opala, približavajući se nivou koji je poslednji put viđen pre dve decenije, piše Euronews Srbija.

Od 1960. godine postoji trend pada broja rođene dece u EU. Najmanja brojka zabeležena je 2022. godine od 3,88 miliona. Godine 1990. u EU je rođeno 5,1 milion beba, što je ujedno poslednja godina kada je broj rođenih premašio pet miliona.

Stope fertiliteta značajno variraju širom Evrope

U 2022. godini stopa fertiliteta, koja odražava broj živorođenih beba po ženi, značajno je varirala u EU, u rasponu od 1,79 u Francuskoj do 1,08 na Malti prema podacima Eurostata.

Prosek za EU u celini bio je 1,46. Uključujući šire Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA), Veliku Britaniju i zemlje kandidate za EU, Gruzija (1,83) i Moldavija (1,81) prijavile su više stope od Francuske.

Dok je najveća stopa fertiliteta u EU primećena u Francuskoj (1,79), mediteranskoj zemlji, druge mediteranske zemlje kao što su Malta (1,08), Španija (1,16), Italija (1,24), Grčka (1,32) i Kipar (1,37) imaju znatno niže stope.

Nešto više stope fertiliteta zabeležene su u zemljama poput Rumunije (1,71), Turske (1,63), Velike Britanije (1,56), Nemačke (1,46) i Finske (1,32).

Da li stopa fertiliteta u Evropi raste ili opada?

Ispitivanje dugoročnih promena u stopi fertiliteta u EU otkriva jasan trend pada. Bio je 2,35 1970. godine - najviši zabeleženi nivo pre nego što je pao na najniži nivo u kasnim devedesetim, dostigavši stopu 1,4 1998. godine, prema podacima Svetske banke. Zatim je počeo postepeno da raste, dostigavši nedavni maksimum od 1,57 u 2016.

U 2022. godini ukupna stopa plodnosti u EU bila je 1,46 živorođenih beba po ženi, približavajući se nivoima ranih dvehiljaditih, koji su bili oko 1,4.

Stopa fertiliteta se značajno promenila u zemljama EU u poslednjih 20 godina, smanjivši se u 13 od 27 država članica EU između 2002. i 2022. godine.

Irska i Finska su prijavile najznačajnije smanjenje stope fertiliteta, pad od više od 0,4 poena, što odgovara padu od više od 20 procenata.

Nasuprot tome, Češka, Rumunija i Bugarska su zabeležile najveća povećanja, od kojih je svaka porasla za više od 35 procenata.

EU ima jednu od najnižih stopa fertiliteta u svetu

EU je 2021. prijavila stopu fertiliteta od 1,52, najnižu nakon regiona Istočne Azije i Pacifika, koji je imao stopu od 1,49, prema podacima Svetske banke.

Zapadna i Centralna Afrika imale su najveću stopu fertiliteta od 4,98, zatim istočna i južna Afrika sa 4,35 i arapski svet sa 3,14.

Prosečna globalna stopa fertiliteta bila je 2,27, a Severna Afrika i Bliski istok su prijavili višu stopu od 2,63. Stopa u Severnoj Americi od 1,64 bila je nešto iznad proseka OECD-a od 1,59.

Od 1970. godine primetan je trend pada stope fertiliteta u skoro svim regionima, iako je ovaj pad bio znatno sporiji u Africi.

Stope fertiliteta u svim zemljama Evrope, uključujući EU, EFTA i zemlje kandidate, ispod su globalnog proseka.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

natalitet

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.