Zašto se ljudske bebe rađaju potpuno nemoćne?

Autor: Forbes Srbija

Život

18.02.2026.

21:15

Zašto se čini da su ljudske bebe, u poređenju sa većinom drugih životinja, neverovatno nemoćne? Ždrebe može da ustane za nekoliko sati, a mladunče šimpanze može gotovo odmah čvrsto da se uhvati za dlaku svoje majke.

Zašto se ljudske bebe rađaju potpuno nemoćne?

Foto: Pixabay

Deca ljudi, s druge strane, gotovo ništa ne mogu sama. Ne mogu da drže glavu, da efikasno regulišu telesnu temperaturu niti da se samostalno kreću tokom prvih nekoliko meseci, piše Forbes Srbija.

Decenijama evolucioni biolozi ukazuju na centralno objašnjenje poznato kao "akušerska dilema". Ukratko, ono sugeriše da ljudi imaju jedinstvenu evolucijsku kompromisnu situaciju. Razvili smo velike mozgove, što zahteva velike glave, dok smo istovremeno razvili uske karlice za efikasno uspravno hodanje. Rezultat je teškoća pri porođaju, kao i to da se bebe rađaju mnogo ranije u svom razvoju nego što bismo očekivali.

Međutim, ova dilema je mnogo složenija od jednostavne tvrdnje "veliki mozak naspram uskih kukova". Nedavna istraživanja su precizirala i, u nekim aspektima, dovela u pitanje tradicionalni model. Da bismo razumeli zašto su ljudske bebe toliko zavisne pri rođenju, moramo sagledati brojne evolucione ograničavajuće faktore koji oblikuju našu vrstu.

"Akušerska dilema"

Tradicionalna hipoteza o akušerskoj dilemi pojavila se sredinom 20. veka i široko se razmatra u različitim oblastima istraživanja čoveka. Kao što opisuje studija iz 1995. objavljena u Evolutionary Anthropology, suština dileme je jednostavna:

- Bipedalizam (uspravno hodanje) je oblikovao ljudsku karlicu sužavanjem i uvijanjem porođajnog kanala u poređenju sa našim srodnicima primatima.

- Encefalizacija (drastično povećanje mozga u rodu Homo) povećala je veličinu fetalne glave.

- Kombinacija ovih faktora dovela je do jednog glavnog problema: veće fetalne glave moraju proći kroz relativno usku karlicu.

Ljudske bebe imaju najveće mozgove u odnosu na telesnu veličinu majke od svih primata. Konkretno, pri rođenju mozak već čini oko 25 do 30 odsto odraslog volumena. To je proporcionalno mnogo više nego kod većine sisara. Ipak, u poređenju sa šimpanzama, čiji mozak novorođenčeta čini oko 40 odsto odrasle veličine, ljudske bebe se rađaju u mnogo nezrelijoj fazi razvoja mozga.

U praktičnom smislu, to znači da bi, da je trudnoća dovoljno duga da ljudska beba dostigne neurološku zrelost šimpanze pri rođenju, njena glava verovatno bila prevelika da bi bezbedno prošla kroz majčinu karlicu.

Evolucioni odgovor bio je da se bebe rađaju ranije, sa neurološkog stanovišta.

Međutim, ljudski porođaj je i dalje jedinstveno složen među primatima, uglavnom zbog toga što porođajni kanal nije pravolinijski. Umesto toga, ima uvijenu geometriju. Ulaz je najširi sa strane, a izlaz najširi napred-nazad. Iz tog razloga, beba mora da se rotira tokom porođaja (proces poznat kao kardinalna kretanja porođaja).

Kao što studija iz "Evolutionary Anthropology" navodi, ostali primati imaju više uniformno oblikovan porođajni kanal. To omogućava njihovim mladuncima da prolaze sa znatno manje rotacije. Za nas, međutim, tesna uklopljenost između fetalne glave i dimenzija karlice čini porođaj biomehanički zahtevnim i istorijski mnogo opasnijim.

Evolucijski, stopa smrtnosti majki i težina porođaja stvarali bi snažan selektivni pritisak. Ali, dimenzije karlice nisu mogle beskonačno da rastu bez ugrožavanja strukturalnog integriteta tela i sposobnosti hoda. Zbog toga je evolucioni kompromis bio neizbežan. Ovo je temelj akušerske dileme.

Hipoteza EGG: Energetski aspekt trudnoće i rasta

U poslednjoj deceniji, neki istraživači su predložili alternativno (ili bar komplementarno) objašnjenje nemoćnosti ljudskih beba. Hipotezu "Energetics of Gestation and Growth" (EGG), tj. Energetika trudnoće i rasta.

Prema poznatoj studiji iz 2012. objavljenoj u PNAS, glavno ograničenje dužine trudnoće možda nije samo veličina karlice, već koliko je trudnoća metabolički zahtevna za majku. Na kraju trudnoće, ukupna potrošnja energije žene može da dostigne približno dvostruko više od njene osnovne metaboličke stope.

Po ovom modelu, porođaj se dešava kada energetski zahtevi fetusa premaše ono što majka može bezbedno da obezbedi, a ne samo kada glava fetusa postane prevelika za karlicu. Ovo može da preformuliše akušersku dilemu kao sistemsko ograničenje, a ne čisto anatomski konflikt, koje kombinuje:

- biomehaniku karlice

- rast fetalnog mozga

- snabdevanje energijom majke

Ovo ima smisla biološki, jer evolucija retko optimizuje jednu osobinu izolovano. Ona balansira više ograničenja istovremeno.

Zašto su ljudske bebe rođene "previše rano"

Ljudi se često opisuju kao "sekundarno altricijalni". U evolucionoj biologiji, altricijalnost označava vrstu koja se rađa nedovoljno razvijena i zavisna. Na primer, sa zatvorenim očima, malo ili bez dlaka, sa ograničenom pokretljivošću (poput ptica pevačica). S druge strane, prekocijalne vrste su relativno zrele pri rođenju (kao što su jelen, konj i stoka).

Ljudi spadaju negde između, ali znatno bliže altricijalnosti nego većina primata. Zbog toga mozak ljudske bebe nastavlja da brzo raste nakon rođenja, umesto pre rođenja, kao što je tipično kod mnogih sisara.

Zbog toga posmatramo eksplozivan neuronski razvoj, sinaptogenezu i širenje korteksa tokom prve godine života deteta. Dozvoljavanjem da veliki deo rasta mozga nastane postnatalno, evolucija je efektivno smanjila teret nošenja još većeg fetusa do termina porođaja.

Ova strategija takođe može omogućiti razvojnu fleksibilnost. Neki od najvažnijih neuronskih razvojnih prekretnica koje beba treba da postigne moraju se odigrati u bogatom socijalnom okruženju. Drugim rečima, ovaj kompromis je mogao omogućiti da okolina oblikuje neuronske mreže u kritičnim periodima razvoja.

Ljudske bebe su toliko zavisne da majke retko podižu decu same. Antropološka istraživanja iz knjige "Majke i ostali" (Mothers and Others) sugerišu da je kooperativni odgoj - odnosno kada brigu pružaju očevi, bake i deke, braća i sestre i drugi članovi grupe osim same majke - bio ključan za ljudsku evoluciju.

U tom smislu, pošto se bebe rađaju ranije i ranjivije, produžena socijalna podrška postaje neophodna. To je, zauzvrat, moglo podstaći evolucioni izbor za:

- Snažne socijalne veze

- Emocionalnu usklađenost

- Dugoročno roditeljsko ulaganje

- Prenos kulturnog znanja kroz generacije

Sa biološkog stanovišta, produžena zavisnost produžava period učenja. Ljudi imaju izuzetno dug period detinjstva u poređenju sa drugim primatima. To nam omogućava da učimo jezike, koristimo alate, društvene norme i kulturno znanje. I to znači da nemoć bebe možda zapravo nije tako skupa. Ako ništa drugo, može biti adaptivna osobina.

Kako je ovo oblikovalo ljudsku evoluciju

Novije anatomske analize sugerišu da ženska karlica možda nije toliko ograničena koliko se ranije verovalo. Studija iz 2015. objavljena u PLOS One tvrdi da šira karlica ne smanjuje značajno efikasnost hodanja. To komplikuje klasičnu priču o kompromisu. Umesto jednostavne jednačine sa dve promenljive - mozak naspram kukova - realnost verovatno uključuje snažnu kombinaciju mnogih prethodno pomenutih faktora:

- Proširenje mozga u rodu Homo

- Energetska ograničenja trudnoće

- Morfologija karlice oblikovana višestrukim selektivnim pritiscima

- Socijalni sistemi koji ublažavaju ranjivost beba

Evolucija radi sa onim što je dostupno. Ljudske bebe se rađaju u razvojnoj fazi koja odražava presecanje anatomske, metaboličke i socijalne ograničenosti - a ne samo jednog evolutivnog uskog grla.

U tom smislu, bebe su rođene tako nemoćne jer evolucija favorizuje mnoge osobine koje omogućava:

- Velike, energetski zahtevne mozgove

- Uspravno hodanje

- Visoku stopu preživljavanja majke

- Kooperativne socijalne sisteme

- Produžene periode učenja

Rezultat je vrsta čija novorođenčad ne može sama da hoda, jede ili drži glavu uspravno. Međutim, upravo ta novorođenčad na kraju razvija jezik, matematiku, simfonije i svemirske letelice. Iz perspektive evolucione biologije, to je izvanredan kompromis.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

beba

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.