Šta se zapravo dešava sa vašim telom tokom leta avionom

Autor: 021.rs

Život

12.07.2026.

08:30 > 05:51

Avion nas brzo dovodi do odredišta, ali let predstavlja određeni fiziološki stres za organizam. Srećom, za zdrave putnike to nije opasno, jer se telo veoma brzo prilagođava novim uslovima.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Šta se zapravo dešava sa vašim telom tokom leta avionom

Foto: Pixabay

Ipak, kombinacija velike nadmorske visine, suvog vazduha i širenja gasova objašnjava zašto se po sletanju često osećamo onako kako se osećamo.

U nastavku saznajte šta se zapravo događa sa našim telom na visini od oko 10.700 metara i kako možemo da ublažimo posledice čestog letenja, piše Metro.

Stres pre poletanja

Još pre nego što avion napusti gejt, farmaceutkinja Torun Govind kaže da nivo naših hormona stresa obično već blago raste. Pored gužvi, redova i razmišljanja poput: "Da li sam poneo pasoš?", aerodromi na neobičan način utiču na naše ponašanje i emocije.

U oblasti psihogeografije aerodromi se smatraju liminalnim prostorima, odnosno mestima na kojima granice gube svoj značaj. U bukvalnom smislu, tu nestaju i državne granice. Kada prođemo bezbednosnu kontrolu, ulazimo u svojevrsnu ničiju zemlju između država. Pojam mesta postaje nejasan, a isto se dešava i sa vremenom, što stvara poseban osećaj dezorijentisanosti.

"Mogućnost da upravljamo svojim vremenom daje nam osećaj kontrole nad životom", objašnjava Stiv Tejlor, viši predavač psihologije na Univerzitetu Lids Beket.

Kada izgubimo taj osećaj kontrole, javlja se anksioznost, pa nivo stresa raste mnogo pre nego što uopšte uđemo u avion.

Visoko iznad zemlje

Za većinu ljudi letenje nije opasno. Međutim, nakon poletanja, objašnjava Torun, promene nastupaju veoma brzo.

Kabina aviona pod pritiskom je podešena tako da odgovara uslovima na nadmorskoj visini između oko 1.800 i 2.400 metara, zbog čega nivo kiseonika u krvi pada sa približno 97 na oko 90 odsto.

To nije problem za zdrave osobe, naglašava ona, ali može izazvati osećaj umora i usporenog razmišljanja, jer manja količina kiseonika koja stiže do mozga utiče na kognitivne sposobnosti.

Vazduh u avionskoj kabini veoma je suv - relativna vlažnost iznosi svega 10 do 20 odsto, dok je kod kuće ili u kancelariji obično između 40 i 50 odsto. To je čak suvlje nego što je vazduh u većini pustinja tokom dana.

Torun objašnjava da gotovo odmah počinje isparavanje vlage sa kože.

Međutim, tvrdi da je zabluda da odmah postajemo dehidrirani. Suvoća prvenstveno pogađa spoljašnje delove tela, poput očiju, nosa, grla i kože, a ne dovodi do dehidratacije celog organizma.

"Ako nosite kontaktna sočiva, verovatno ćete to prvo primetiti", dodaje Torun.

Preporučuje da pijete dovoljno vode, ali da alkohol ostavite za dolazak na odredište.

"Ako u sve to dodate alkohol, gubitak tečnosti može postati još izraženiji, pa ćete po sletanju biti žedniji i možda imati glavobolju."

Zašto hrana ima drugačiji ukus

Pritisak u kabini utiče i na naše čulo ukusa.

Kombinacija nižeg pritiska i suvog vazduha slabi čulo mirisa, a upravo miris ima ključnu ulogu u doživljaju ukusa. Zbog toga slabije osećamo slatke i slane ukuse.

Izuzetak su intenzivno slana i začinjena jela, čiji ukus ostaje isti ili čak postaje izraženiji tokom leta. Zbog toga su sok od paradajza i koktel Bladi Meri posebno popularni u avionima, a avionska hrana često je obilno začinjena.

Istraživanja pokazuju da i stalna buka avionskih motora može uticati na način na koji doživljavamo ukuse tokom leta.

Zašto smo naduveni posle leta

Osim toga, zakoni fizike gotovo garantuju da ćemo po sletanju imati osećaj nadutosti.

Prema Bojlovom zakonu, kako pritisak u kabini opada, gasovi zarobljeni u telu se šire, što izaziva poznati osećaj nadutosti. Vazduh zarobljen u srednjem uhu i sinusima takođe mora da se prilagodi promeni pritiska, a upravo taj proces osećamo kada nam "puknu" uši.

Kako da se osećate bolje tokom putovanja

Za ljude koji često lete Torun kaže da su najvažnije jednostavne navike.

"Tokom leta redovno ustanite i prošetajte kako biste podstakli cirkulaciju, pijte dovoljno vode, ograničite unos alkohola i kofeina i pokušajte da što bolje sačuvate ritam spavanja prilikom prelaska kroz vremenske zone. Kompresione čarape, kao i boravak na dnevnom svetlu i lagana fizička aktivnost nakon sletanja takođe mogu pomoći", savetuje ona.

Stručnjak za zdrav način života Džon La Puma smatra da je jednako važno ono što radite po dolasku.

"Odmah prihvatite vremensku zonu mesta u koje ste stigli. Sledećeg dana izađite napolje na dnevnu svetlost pre nego što popijete kafu ili uzmete telefon. Kratak, nameran boravak napolju podešava unutrašnji biološki sat bolje od bilo čega što možete da uradite u zatvorenom prostoru. Ako prelazite manje od tri vremenske zone, organizam će se sam prilagoditi za dan ili dva. Nemate džet-leg. Samo previše vremena provodite u zatvorenom prostoru u pogrešno vreme", objašnjava on.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

letenje avionom

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Elmer davež

12.07.2026 • 08:52

Dešava se da se iskrivim kao znak pitanja pošto su sedišta napravljena za ljude do 1,7 m visine.Jednom sam leteo sa nekim košarkašima, ljudi su jedva čekali da avion dostigne visinu da mogu da ustanu inače teško da bi posle neko mogao da ih ispravi.

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.