Zašto sisari nisu šareni kao gmizavci, ptice ili ribe?
Gušteri, ptice i ribe često imaju jarke boje, od neon roze do duboko ljubičaste, ali većina sisara je prilično jednolična. Zašto sisari ne mogu da pariraju živim bojama drugih životinja?
Foto: Pixabay
Više faktora dovodi do braon, crnih i belih nijansi koje čine većinu krzna sisara. Prvi ima veze sa načinom na koji se boje stvaraju.
Metju Šoki, evolucioni biolog sa Univerziteta u Gentu u Belgiji, objasnio je da životinje generalno izražavaju boju na dva glavna načina: kroz pigmente i kroz strukture.
Pigmenti postoje unutar kože i krzna same životinje i reflektuju i apsorbuju svetlost kako bi stvorili određene boje. Strukturna obojenost, s druge strane, uključuje nanoskalne oblike i šare na površini kože, perja ili krljušti koje mogu da prelamaju svetlost i proizvedu jarke, prelivajuće boje.
Životinje mogu koristiti jedan metod ili ponekad oba da bi izrazile boju. Međutim, prema Šokiju, sisari zapravo ne koriste nijedan u punoj meri. Od mnogih pigmenata koji proizvode boju - kao što su karotenoidi, porfirini i pterini - sisari imaju samo jedan tip: melanin. Prisustvo tog jednog pigmenta stvara sve boje koje vidimo kod sisara, a njegovo odsustvo stvara bele delove kod životinja poput zebri i panda.
Pored toga, sastav dlaka koje čine krzno sisara ograničava strukturne boje koje sisari mogu da pokažu. Dlaka nije složena struktura kao što su perje, krljušti i koža, pa nije iznenađujuće da ne može da proizvede nanoskalne obrasce potrebne za strukturnu boju, napomenuo je Šoki.
Na primer, mandrili (Mandrillus sphinx), koji krše pravilo "dosadnih sisara" svojim jarko crvenim i plavim bojama, imaju te boje samo na delovima bez krzna. Lenjivci, koji ponekad imaju zelene mrlje, dobijaju tu boju od algi koje rastu na njihovom krznu, a ne od pigmenata ili struktura na samim dlakama.
Evolucija boje
Pa zašto većina sisara nema "alate" za stvaranje živih boja? Jedna hipoteza je da su, kada su sisari prvi put evoluirali, dinosaurusi bili vrhunski predatori, a sisari plen. Da bi izbegli da budu pojedeni, sisari su proveli više od 100 miliona godina kao uglavnom noćne životinje (a većina je takva i danas).
Ti milioni godina imali su veliki uticaj na izgled sisara. U studiji iz 2025. godine, čiji je koautor bio Šoki i koja je objavljena u časopisu "Science", istraživački tim uporedio je strukture koje čuvaju pigmente, nazvane melanozomi, kod savremenih sisara sa očuvanim melanozomima pronađenim u šest fosila sisara iz doba jure i krede. Otkrili su da su svi fosili sisara bili u nekoj nijansi braon ili sive boje.
Pošto su ove praistorijske životinje živele uglavnom u mraku, tamnije boje pomogle bi sisarima da izbegnu predatore.
"Svaka jarka boja bila bi eliminisana prirodnom selekcijom", rekao je Šoki za Live Science.
U 66 miliona godina otkako su neptičji dinosaurusi izumrli, raznovrsnost sisara eksplodirala je na više od 6.000 vrsta. Danas postoje vrste sisara, i noćne i dnevne, koje nemaju prirodne predatore. Međutim, sisari su uglavnom ostali braon, sivi i crni.
To bi moglo biti zato što većina sisara i dalje nema razvijen vid za boje, rekao je Ted Stankovič, bihejvioralni evolucioni ekolog sa Kalifornijskog državnog univerziteta u Long Biču.
Istraživači pretpostavljaju da su sisari žrtvovali deo sposobnosti razlikovanja boja kako bi dobili bolji noćni vid tokom ere dinosaurusa. Većina sisara i dalje ima dihromatski vid, što znači da imaju samo dve od tri vrste čepića u oku koje pomažu u percepciji boja. Dihromati ne mogu da vide boje kao što su crvena, narandžasta, tirkizna i ljubičasta i generalno ne mogu da vide boje sa tolikim intenzitetom kao trihromati, koji imaju sve tri vrste čepića.
Glavne svrhe zbog kojih životinje koriste boje - privlačenje partnera i komunikacija unutar vrste, kamuflaža i upozoravanje predatora da su otrovne ili opasne - ne funkcionišu kada partner ili predator ne mogu da vide boje koje koriste. Neki sisari su čak iskoristili ovaj nedostatak vida za boje u svoju korist. Na primer, iako tigrovi našim trihromatskim očima izgledaju narandžasto, njihovom sisarskom plenu izgledaju zeleno, što ih čini savršeno kamufliranim među travom tokom lova.
Umesto jarkih boja, rekao je Stankovič, mnogi sisari koriste šare i kontrastne boje, kao što su crno-bela ili braon i žuta, kako bi međusobno komunicirali. Tvorovi, na primer, koriste crno-bele pruge da bi predatorima dali do znanja da imaju neprijatan trik u rezervi. Afrički divlji pas, poznat po jedinstvenim šarama, ima izrazito beo rep za koji istraživači misle da služi za signalizaciju tokom lova. Indijska džinovska veverica, poznata po visoko kontrastnim šarama crne, crvenkasto-braon i narandžasto-žute boje, možda ih koristi kao kamuflažu protiv različitih predatora.
Pošto su sisari usvojili nove načine signalizacije bojama, možda nema mnogo razloga da ponovo razviju pun vid za boje. (Nekoliko sisara sa trihromatskim vidom - primati, uključujući ljude i neke majmune - razvili su vid za boje iz vrlo specifičnih razloga.)
Stankovič je napomenuo da su retki sisari koji pokazuju jarke plave i crvene boje, poput babuna, zlatnih majmuna sa spljoštenim nosom i mandrila, takođe među sisarima sa najboljim vidom za boje.
Pročitaj još
Fluorescencija i iridescencija
Nedavne studije su istakle još neke izuzetke. Na primer, mnogi sisari svetle pod ultraljubičastim svetlom, koje ljudsko oko ne može da vidi, ali neke druge životinje mogu.
Pored toga, Džesika Dobson, evoluciona biološkinja sa Univerziteta u Gentu, i njene kolege otkrile su iridescenciju kod nekoliko vrsta sisara za koje se ranije nije znalo da imaju ovu svetlucavu osobinu.
"Bio je to trenutak kao kada se upali sijalica", rekla je Dobson o ovom otkriću iridescencije, koje se dogodilo kada je otvorila muzejsku fioku i sunčeva svetlost pogodila očuvana krzna nekoliko vrsta tropskih pacova pod pravim uglom. Dobson nije sigurna da li ove prelivajuće boje imaju neku evolutivnu svrhu, ali kaže da je ipak uzbudljivo znati da još postoje misterije o bojama kod sisara koje treba otkriti.
"Kada počnete da gledate, sisari su šareniji nego što mislimo", rekla je Dobson.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Jedna vrsta ptica može da spava dok leti - i to na veoma zanimljiv način
19.04.2026.•
0
San je veoma ranjivo stanje za većinu životinja. Mišići se opuštaju, vreme reakcije se usporava, a svest o okruženju je znatno smanjena.
Naučnici zabrinuti: Sve manje leptira u Velikoj Britaniji
19.04.2026.•
0
Više od polovine autohtonih vrsta leptira u Velikoj Britaniji beleži pad brojnosti u poslednjih 50 godina, uprkos tome što su neke vrste imale koristi od toplijeg vremena.
Studija: Vlasnici pasa često ne primete suptilne znake da njihov ljubimac trpi bol
19.04.2026.•
0
Ako živite sa kućnim ljubimcem, možda imate osećaj da gotovo možete da čitate jedno drugom misli.
Kinezu godinu dana zatvora za šverc 2.200 mrava
19.04.2026.•
0
Kenijski sud je naložio kineskom državljaninu da plati kaznu od milion šilinga (7.746 dolara) i izrekao mu kaznu zatvora od 12 meseci zbog pokušaja da prokrijumčari žive mrave iz zemlje.
U vozu u Nemačkoj pronađeno 20 tarantula u paketima
19.04.2026.•
0
U vozu na jugu Nemačke pronađeno je 20 tarantula u pošiljci označenoj kao "pauci i škorpije", saopštila je policija.
Nova studija potvrdila: Jastozi osećaju bol
19.04.2026.•
1
Novo istraživanje na norveškim jastozima doprinos je sve većem broju dokaza da ovi rakovi osećaju bol.
VIDEO Zašto papige plešu: Nauka ima zanimljiv odgovor
19.04.2026.•
0
Svako ko je proveo barem malo vremena gledajući videe životinja na internetu verovatno je naleteo na papigu koja pleše.
VIDEO: Priroda možda pulsira u univerzalnom ritmu - dva otkucaja u sekundi
19.04.2026.•
1
Iznenađujuće veliki broj bića kroz širok spektar veličina, vrsta i načina komunikacije izgleda da tempira svoje signale prema istom osnovnom ritmu.
Medved napao vojnike tokom vojne vežbe na Aljasci
18.04.2026.•
2
Dva vojnika raspoređena u bazu Elmendorf-Ričardson povređena su u napadu medveda tokom vojne vežbe u udaljenom delu baze, u Arktičkoj dolini na Aljasci, saopštili su zvaničnici.
Medved u Slovačkoj napao čoveka dok je džogirao
16.04.2026.•
2
Medved je jutros napao muškarca (31) dok je trčao na brdu Urpin iznad Banske Bistrice, u Slovačkoj, saopštila je policijska uprava za Tasr.
Naučnici utvrdili: Kitovi komuniciraju veoma slično ljudima
16.04.2026.•
0
Komunikacija ulješura, vrste kitova zubana, morskih sisara koji su se odvojili od zajedničkog pretka sa ljudima pre više od 90 miliona godina, pokazuje iznenađujuće sličnosti sa ljudskim govorom.
VIDEO: Najstarija gorila u zatočeništvu proslavila 69. rođendan, dobila gozbu od povrća
15.04.2026.•
1
Fatou je sada najstarija gorila koja živi u zatočeništvu na svetu, pošto je proslavila svoj 69. rođendan u berlinskom zoološkom vrtu.
Tigrovi, aligatori, paunovi, patke: Širom sveta bogati troše ogroman novac da presele svoje kućne ljubimce
15.04.2026.•
0
Širom sveta preseli se približno pola miliona kućnih ljubimaca godišnje, a u ovom putujućem životinjskom carstvu nema šta nema.
Kolumbija odobrila odstrel 80 nilskih konja Pabla Eskobara
15.04.2026.•
0
Kolumbijski zvaničnici su odobrili plan za odstrel desetina nilskih konja koji slobodno lutaju regionom u centralnom delu zemlje, gde predstavljaju pretnju meštanima i potiskuju autohtone vrste.
Prvi put u deset godina: Oblačasti jaguar uslikan u Hondurasu
14.04.2026.•
1
Kamere su snimile jaguara visoko u honduraškom planinskom lancu Sijera del Merendon, prvi put da je ova velika mačka zabeležena tamo za jednu deceniju.
Sve više sučajeva ujeda pauka "lažna crna udovica" u Britaniji
13.04.2026.•
0
Stručnjaci u Velikoj Britaniji navode da je u poslednjih deset godina došlo do povećanja broja hospitalizacija zbog ujeda pauka, što povezuju sa širenjem vrste poznate kao "lažna crna udovica".
Ovo je 11 namirnica koje jedu ljudi, a sigurne su i za pse
13.04.2026.•
5
Mnogi vlasnici pasa vode istu raspravu - sme li se psima davati ljudska hrana ili ne?
Mužjak hobotnice pri parenju drži ženku na distanci, a može da je oplodi čak i ako je ne vidi
13.04.2026.•
0
Muške hobotnice mogu da oplode partnerku, čak i ako ne mogu da je vide.
Raste broj vukova u Holandiji: DNK analiza otkrila 131 jedinku
13.04.2026.•
0
Populacija vukova u Holandiji nastavlja da raste, a najnovija DNK analiza pokazala je da je u zemlji identifikovana 131 jedinka, uključujući 79 ranije nezabeleženih vukova.
Carski pingvini su veoma ugrožena vrsta - masovno se dave, a kriv je čovek
13.04.2026.•
0
Carski pingvini sada su pod zastrašujuće visokim rizikom od smrti utapanjem zbog drastičnih klimatskih promena.
Novo pravilo u Italiji: Ako vam je pas bolestan, možete na bolovanje
12.04.2026.•
3
Italija je uvela meru koja predstavlja presedan u svetu - briga za teško bolesnog kućnog ljubimca od sada se zvanično priznaje kao opravdan razlog za uzimanje plaćenih slobodnih dana.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar