To se navodi u studiji objavljenoj u časopisu "Science".
Prema istraživanju, ti praistorijski glavonošci mogli su da dostignu dužinu između sedam i 19 metara, što ih svrstava među najveće do sada opisane beskičmenjake, prenela je agencija RIA Novosti.
Naučnici su do rekonstrukcije došli analizom fosilnih ostataka, pre svega tvrdih delova kljuna sačinjenih od hitina, jer se meka tkiva ovih životinja retko očuvaju.
Istraživanje je ukazalo na to da su te džinovske hobotnice postojale u kasnom periodu krede, pre oko 100 do 72 miliona godina, i da su bile aktivni predatori koji su se hranili velikim morskim gmizavcima poput pleziosaurusa i mozasaurusa.
Autori studije navode da tragovi na fosilizovanim kljunovima ukazuju na složeno ponašanje i moguće asimetrije u lovu, što može da ukazuje na visok nivo razvoja mozga i potencijalnu inteligenciju ovih životinja.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar