Jedna vrsta ptica može da spava dok leti - i to na veoma zanimljiv način
San je veoma ranjivo stanje za većinu životinja. Mišići se opuštaju, vreme reakcije se usporava, a svest o okruženju je znatno smanjena.
Foto: Pixabay
Naravno, za pticu koja mora da preleti otvoreni okean, bez mesta gde bi mogla da sleti, takav nivo ranjivosti može biti fatalan, piše Forbes Srbija.
Ipak, ptica fregata redovno provodi dane, pa čak i nedelje, prelazeći ogromne površine okeana, a da pritom nikada ne sleti ni na kopno ni na vodu. Dugo vremena biologe je zanimalo kako ove ptice izbegavaju iscrpljenost.
Odgovor, otkriven direktnim snimanjem mozga, pokazuje se kao jedna od najekstremnijih adaptacija sna poznatih u životinjskom svetu. Fregate spavaju dok lete, i to tako što svoj mozak dele na dva dela.
Otkrivanje ptice koja spava u letu
Fregate su velike tropske morske ptice koje se mogu naći širom tropskih i suptropskih okeana sveta. Danas postoji pet vrsta.
Muške fregate su lako prepoznatljive po svetlo crvenom grlenom "balonu", koji naduvavaju tokom udvaranja. Sa rasponom krila do 2,3 metra i telima prilagođenim za letenje i krstarenje, fregate spadaju među najviše aerodinamički specijalizovane ptice na svetu.
Međutim, za razliku od velike većine morskih ptica, fregate ne mogu da slete na vodu. Njihovo perje nije dovoljno vodootporno, a noge su takođe neprilagođene plivanju ili poletanju sa površine mora. Zbog toga, čim se podignu u vazduh, moraju ostati u letu dok ponovo ne stignu do kopna.
Ipak, studije praćenja dosledno pokazuju da fregate mogu ostati kontinuirano u letu i do 10 dana i prelete hiljade kilometara. Tokom ovih letova, zadržavaju dovoljno energije da traže hranu, navigiraju i izbegavaju predatore, a da se pritom nikada ne zaustave da odmore ili spavaju.
Spavanje u letu
Sa biološke tačke gledišta, ovo postavlja očigledno pitanje. San nije opcija. Ako bilo koju životinju lišite sna čak i na kratko vreme, gotovo je sigurno da će njena kognitivna i fiziološka funkcija opasti. Dakle, gde fregata uspeva da spava kada ne može da sleti? I, što je još važnije, kako?
Ideja da ptice mogu spavati dok istovremeno lete bila je predmet skepticizma među ornitolozima. Iako je unihemisferični san zaista dokumentovan kod delfina i nekih ptica u stanju mirovanja, niko nikada nije mogao dokazati da ptica može zaista spavati tokom aktivnog leta.
To se promenilo studijom iz 2016. objavljenom u časopisu "Nature Communications", u kojoj su neuronaučnici opremili divlje fregate laganim elektroencefalogramima (EEG). Ovi uređaji omogućili su istraživačima da mere moždanu aktivnost ptica, pokrete glave i krila dok slobodno lete iznad okeana.
Rezultati su bili nedvosmisleni. Fregate ulaze u stvarna stanja sna tokom leta, uključujući i spori talasni san, najdublju ne-REM fazu sna. Međutim, važna napomena je da to čine asimetrično. Jednostavno rečeno, to znači da samo jedna hemisfera mozga fregate ulazi u spori talasni san u datom trenutku dok leti, druga hemisfera ostaje budna i oprezna.
Ovaj fenomen je poznat kao unihemisferični spori talasni san i omogućava ptici da zadrži osnovnu motornu kontrolu i svest o okolini, dok istovremeno dobija restaurativne benefite sna. Još zapanjujuće, tokom leta ptice prebacuju san između hemisfera. To omogućava svakom delu mozga da se odmori, čime se sprečava dugoročno lišenje sna sa bilo koje strane.
Ako biste zatekli fregatu kako spava u letu, videli biste da joj je otvoreno samo jedno oko. Otvoreno oko odgovara budnoj hemisferi, što omogućava vizuelni nadzor okoline, zatvoreno oko odgovara strani koja spava. Ovaj sistem podeljenog mozga omogućava ptici da nastavi da krstari, prilagođava položaj krila i reaguje na vazdušne struje, čak i dok je delimično u snu.
Ipak, uprkos ovoj izvanrednoj sposobnosti, fregate zapravo retko spavaju dok lete. U proseku, spavale su manje od jednog sata dnevno tokom dugih letova, u poređenju sa više od 12 sati dnevno dok odmaraju na kopnu. Ovo ističe važnu poentu. Spavanje tokom leta nije zamena za normalan san, već kompromis preživljavanja koji se koristi samo kada je apsolutno neophodno.
U većini slučajeva, fregate će izabrati da tolerišu značajno kratkotrajno lišenje sna dok su u vazduhu, a zatim se oporave kada se vrate na kopno. Ova fleksibilnost pokazuje kako se potrebe za snom mogu prilagoditi pod jakim ekološkim pritiskom. Međutim, san ne mora biti potpuno eliminisan.
Pročitaj još
Šta nas ova ptica može naučiti o snu
Kako dalje objašnjavaju istraživanja iz 2016. godine, objavljena u časopisima "Nature" i "Science of Sleep", jednohemisferični san rešava veoma specifičan evolutivni problem. Za ove ptice posebno, nije izvodljivo da budu potpuno uspavane tokom leta - ali, u isto vreme, ni funkcionalnost bez sna na neodređeno vreme nije moguća.
U tom smislu, deljenje mozga omogućava delimičan odmor bez potrebe za potpunim isključivanjem. Nije iznenađujuće što bi prirodna selekcija favorizovala ovakvo rešenje, jer obično favorizuje bilo koji mehanizam koji omogućava životinji da preživi dovoljno dugo da se razmnoži, čak i ako to dolazi nauštrb efikasnosti ili udobnosti.
Kao što studija u "Nature" i "Science of Sleep" primećuje, slične strategije viđaju se kod delfina koji moraju da izranjaju da bi udahnuli. Ovakvo ponašanje pokazuju i neke ptice koje spavaju s jednim otvorenim okom kako bi pazile na predatore. Fregate jednostavno predstavljaju jednu veoma ekstremnu krajnost ovog spektra.
Neurobiolozi koji proučavaju ove ptice posebno su zainteresovani za to kako mozak izbegava kognitivne deficite koji se obično javljaju usled nedostatka sna. Razumevanje ovih mehanizama moglo bi baciti svetlo na to zašto je san uopšte neophodan, kao i koji su njegovi najkritičniji elementi.
Međutim, važno je ne preuveličavati poređenje sa ljudima. Fregate ne "hakuju" san na način koji bi ljudi ikada mogli da imitiraju. Njihovi mozgovi su se razvili specifično za ovaj način života, a ipak, dugotrajni nedostatak sna i dalje nosi svoje troškove.
Fregate ne prkose biologiji, već je samo ilustruju. Njihova sposobnost da spavaju dok lete nastala je jer je evolucija pronašla uzak zaobilazni put u okviru neizbežnog ograničenja. Pola mozga odjednom, po nekoliko minuta ovde i tamo, precizno usklađeno sa najsigurnijim momentima u letu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Iz Kine s ljubavlju: Dve pande koje se ne poznaju, naći će novi život u Americi
15.05.2026.•
0
Pande Ping Ping i Fu Šuang, koje se nikada nisu srele, pripremaju se za upoznavanje pre nego što napuste Kinu i stignu u novi dom u zoološkom vrtu u američkom gradu Atlanti, gde će živeti kao par, prenosi danas NBC News.
Šta mačje uši govore o njenom raspoloženju?
14.05.2026.•
0
Mačke ne mogu govoriti ljudskim jezikom, ali zato veoma jasno komuniciraju govorom tela. Jedan od najvažnijih pokazatelja njihovog raspoloženja upravo su uši.
U gradiću u Francuskoj panika zbog otrovne kobre: Zatvoreni škola, groblje, parkovi...
14.05.2026.•
2
Stanovnici grada Kastelginest, severno od Tuluza u Francuskoj, na oprezu su nakon što je u naselju primećena i fotografisana otrovna naočarasta kobra, čiji ugriz može da bude smrtonosan.
Da li i insekti osećaju bol?
14.05.2026.•
1
Naučnici sa Univerziteta u Sidneju istražuju mogućnost da insekti, uključujući cvrčke, mogu da osećaju bol, nakon što je novo istraživanje pokazalo ponašanje koje podseća na reakcije životinja koje doživljavaju povredu.
Većina narandžastih mačaka su mužjaci, nauka objasnila zašto
11.05.2026.•
8
Mnogi vlasnici i ljubitelji mačaka primetili su da je većina mačaka narandžaste boje muškog pola, ali za ovu pojavu postoji i naučno objašnjenje.
U Kini otkrivena nova vrsta zmije - "dvoglava"
10.05.2026.•
1
Kineski istraživači otkrili su novu vrstu zmije u oblasti Guangsi, koja odvraća predatore tako što zaobljenim, tupim repom oponaša drugu glavu.
Uspešno se razvijaju vukovi iz "Igre prestola" koji su nekada bili izumrli
10.05.2026.•
5
Mladunci strašnih vukova iz serije "Game of Thrones", koji su vraćeni iz izumiranja, zdravi su i spremni za razmnožavanje, saopštila je biotehnološka kompanija koja stoji iza ovog proboja.
Jedan pauk hrani se isključivo komarcima koji su tek pili ljudsku krv
10.05.2026.•
1
U regionu jezera Viktorija u Keniji i Ugandi živi pauk skakač, dugačak svega pet milimetara, koji ima neobičnu sklonost: lovi isključivo komarce koji su se tek nahranili ljudskom krvlju.
VIDEO: Osa nazvana po Dejvidu Atenborou na njegov 100. rođendan
10.05.2026.•
0
Naučnici su novu identifikovanu vrstu ose nazvali po Dejvidu Atenborou kako bi odali počast legendarnom prirodnjaku i televizijskom voditelju povodom njegovog 100. rođendana.
VIDEO: Pačići prekinuli kraljevski plotun u Londonu, vojnici ih sproveli na bezbedno
07.05.2026.•
1
Tokom ceremonijalnog ispaljivanja počasne paljbe u londonskom Hajd parku, britanski vojnici intervenisali su kako bi bezbedno sklonili patku i njene pačiće koji su se slučajno našli na putu vojnoj jedinici.
U Umagu pronađen delfin upucan iz vatrenog oružja
07.05.2026.•
1
Na obali mora u Bašaniji, naselju u Umagu, pronađen je upuceni delfin, a zbog sumnje da je počinjeno krivično delo policija će podneti krivičnu prijavu protiv nepoznate osobe.
Stručnjaci veruju da je kit Timi uginuo nakon puštanja u Severno more
07.05.2026.•
0
Grbavi kit Timi, koji je privukao svetsku pažnju nakon što se nasukao u nemačkim vodama, najverovatnije je uginuo pošto je pušten sa barže u otvoreno more, dok se dovodi u pitanje i način na koji je sprovedeno spasavanje
Tajpej planira da ubije sve pacove nakon dva slučaja hantavirusa
06.05.2026.•
3
Gradonačelnik Tajpeja Čang Van-an izjavio je da gradska uprava Tajpeja sprovodi projekat istrebljenja pacova na nivou celog grada.
Na Pešteru posle nekoliko decenija zabeležen crnokrili zijavac
05.05.2026.•
0
Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležili su na Sjeničko-pešterskoj visoravni crnokrilog zijavca (Glareola nordmanni), pticu koja se u Srbiji beleži tek treći put i to nakon skoro 40 ggodina.
Carinici u Nemačkoj otkrili 16 malih jazavičara u jednom automobilu
05.05.2026.•
0
Carinski službenici iz nemačkog grada Braunšvajga pronašli su u jednom automobilu 16 jazavičara, nakon čega se rutinska kontrola pretvorila u operaciju spasavanja pasa, preneo je Bild.
Naučnici otkrili novu vrstu pauka i nazvali je po albumu Pink Flojda
04.05.2026.•
0
Istraživači sa nekoliko južnoameričkih instituta identifikovali su novu vrstu pauka.
Spaseni bik nazvan po Dejvidu Atenborou u čast njegovog 100. rođendana
03.05.2026.•
0
Organizacija za prava životinja PETA nazvala je "mudrog" bika ser Atenbulok, jedinstveni omaž za proslavu predstojećeg 100. rođendana prirodnjaka i voditelja emisija o prirodi ser Dejvida Atenboroa 8. maja.
Američka kompanija planira da oživi izumrlu plavu antilopu
03.05.2026.•
0
Američka biotehnološka kompanija "Colossal Biosciences" najavila je da planira da oživi izumrlu plavu antilopu koristeći tehnologije slične onima iz filma Park iz doba Jure.
Šta sve psi mogu da nanjuše, a mi ne
03.05.2026.•
3
Psi mogu da nanjuše stvari koje su ljudima potpuno neprimetne jer imaju neuporedivo razvijeniji njuh.
Podivljali slon u Indiji bacao i prevrtao automobile i umrtio jednu osobu
03.05.2026.•
1
Veliki podivljali slon bacao je automobile i dvotočkaše nakon što se otrgao sa lanca kod hrama Kidangur Mahavišnu u Angamaliju, na jugu Indije, pri čemu je usmrtio 40-godišnjeg muškarca.
Livorno će kažnjavati vlasnike pasa koji ne operu površinu na koju se njihov pas ispiški
03.05.2026.•
19
Vlasnici pasa u Livornu biće obavezni da čiste urin svojih ljubimaca sa javnih prostora ili će se suočiti sa kaznama do 500 evra.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar