Jedna vrsta ptica može da spava dok leti - i to na veoma zanimljiv način
San je veoma ranjivo stanje za većinu životinja. Mišići se opuštaju, vreme reakcije se usporava, a svest o okruženju je znatno smanjena.
Foto: Pixabay
Naravno, za pticu koja mora da preleti otvoreni okean, bez mesta gde bi mogla da sleti, takav nivo ranjivosti može biti fatalan, piše Forbes Srbija.
Ipak, ptica fregata redovno provodi dane, pa čak i nedelje, prelazeći ogromne površine okeana, a da pritom nikada ne sleti ni na kopno ni na vodu. Dugo vremena biologe je zanimalo kako ove ptice izbegavaju iscrpljenost.
Odgovor, otkriven direktnim snimanjem mozga, pokazuje se kao jedna od najekstremnijih adaptacija sna poznatih u životinjskom svetu. Fregate spavaju dok lete, i to tako što svoj mozak dele na dva dela.
Otkrivanje ptice koja spava u letu
Fregate su velike tropske morske ptice koje se mogu naći širom tropskih i suptropskih okeana sveta. Danas postoji pet vrsta.
Muške fregate su lako prepoznatljive po svetlo crvenom grlenom "balonu", koji naduvavaju tokom udvaranja. Sa rasponom krila do 2,3 metra i telima prilagođenim za letenje i krstarenje, fregate spadaju među najviše aerodinamički specijalizovane ptice na svetu.
Međutim, za razliku od velike većine morskih ptica, fregate ne mogu da slete na vodu. Njihovo perje nije dovoljno vodootporno, a noge su takođe neprilagođene plivanju ili poletanju sa površine mora. Zbog toga, čim se podignu u vazduh, moraju ostati u letu dok ponovo ne stignu do kopna.
Ipak, studije praćenja dosledno pokazuju da fregate mogu ostati kontinuirano u letu i do 10 dana i prelete hiljade kilometara. Tokom ovih letova, zadržavaju dovoljno energije da traže hranu, navigiraju i izbegavaju predatore, a da se pritom nikada ne zaustave da odmore ili spavaju.
Spavanje u letu
Sa biološke tačke gledišta, ovo postavlja očigledno pitanje. San nije opcija. Ako bilo koju životinju lišite sna čak i na kratko vreme, gotovo je sigurno da će njena kognitivna i fiziološka funkcija opasti. Dakle, gde fregata uspeva da spava kada ne može da sleti? I, što je još važnije, kako?
Ideja da ptice mogu spavati dok istovremeno lete bila je predmet skepticizma među ornitolozima. Iako je unihemisferični san zaista dokumentovan kod delfina i nekih ptica u stanju mirovanja, niko nikada nije mogao dokazati da ptica može zaista spavati tokom aktivnog leta.
To se promenilo studijom iz 2016. objavljenom u časopisu "Nature Communications", u kojoj su neuronaučnici opremili divlje fregate laganim elektroencefalogramima (EEG). Ovi uređaji omogućili su istraživačima da mere moždanu aktivnost ptica, pokrete glave i krila dok slobodno lete iznad okeana.
Rezultati su bili nedvosmisleni. Fregate ulaze u stvarna stanja sna tokom leta, uključujući i spori talasni san, najdublju ne-REM fazu sna. Međutim, važna napomena je da to čine asimetrično. Jednostavno rečeno, to znači da samo jedna hemisfera mozga fregate ulazi u spori talasni san u datom trenutku dok leti, druga hemisfera ostaje budna i oprezna.
Ovaj fenomen je poznat kao unihemisferični spori talasni san i omogućava ptici da zadrži osnovnu motornu kontrolu i svest o okolini, dok istovremeno dobija restaurativne benefite sna. Još zapanjujuće, tokom leta ptice prebacuju san između hemisfera. To omogućava svakom delu mozga da se odmori, čime se sprečava dugoročno lišenje sna sa bilo koje strane.
Ako biste zatekli fregatu kako spava u letu, videli biste da joj je otvoreno samo jedno oko. Otvoreno oko odgovara budnoj hemisferi, što omogućava vizuelni nadzor okoline, zatvoreno oko odgovara strani koja spava. Ovaj sistem podeljenog mozga omogućava ptici da nastavi da krstari, prilagođava položaj krila i reaguje na vazdušne struje, čak i dok je delimično u snu.
Ipak, uprkos ovoj izvanrednoj sposobnosti, fregate zapravo retko spavaju dok lete. U proseku, spavale su manje od jednog sata dnevno tokom dugih letova, u poređenju sa više od 12 sati dnevno dok odmaraju na kopnu. Ovo ističe važnu poentu. Spavanje tokom leta nije zamena za normalan san, već kompromis preživljavanja koji se koristi samo kada je apsolutno neophodno.
U većini slučajeva, fregate će izabrati da tolerišu značajno kratkotrajno lišenje sna dok su u vazduhu, a zatim se oporave kada se vrate na kopno. Ova fleksibilnost pokazuje kako se potrebe za snom mogu prilagoditi pod jakim ekološkim pritiskom. Međutim, san ne mora biti potpuno eliminisan.
Pročitaj još
Šta nas ova ptica može naučiti o snu
Kako dalje objašnjavaju istraživanja iz 2016. godine, objavljena u časopisima "Nature" i "Science of Sleep", jednohemisferični san rešava veoma specifičan evolutivni problem. Za ove ptice posebno, nije izvodljivo da budu potpuno uspavane tokom leta - ali, u isto vreme, ni funkcionalnost bez sna na neodređeno vreme nije moguća.
U tom smislu, deljenje mozga omogućava delimičan odmor bez potrebe za potpunim isključivanjem. Nije iznenađujuće što bi prirodna selekcija favorizovala ovakvo rešenje, jer obično favorizuje bilo koji mehanizam koji omogućava životinji da preživi dovoljno dugo da se razmnoži, čak i ako to dolazi nauštrb efikasnosti ili udobnosti.
Kao što studija u "Nature" i "Science of Sleep" primećuje, slične strategije viđaju se kod delfina koji moraju da izranjaju da bi udahnuli. Ovakvo ponašanje pokazuju i neke ptice koje spavaju s jednim otvorenim okom kako bi pazile na predatore. Fregate jednostavno predstavljaju jednu veoma ekstremnu krajnost ovog spektra.
Neurobiolozi koji proučavaju ove ptice posebno su zainteresovani za to kako mozak izbegava kognitivne deficite koji se obično javljaju usled nedostatka sna. Razumevanje ovih mehanizama moglo bi baciti svetlo na to zašto je san uopšte neophodan, kao i koji su njegovi najkritičniji elementi.
Međutim, važno je ne preuveličavati poređenje sa ljudima. Fregate ne "hakuju" san na način koji bi ljudi ikada mogli da imitiraju. Njihovi mozgovi su se razvili specifično za ovaj način života, a ipak, dugotrajni nedostatak sna i dalje nosi svoje troškove.
Fregate ne prkose biologiji, već je samo ilustruju. Njihova sposobnost da spavaju dok lete nastala je jer je evolucija pronašla uzak zaobilazni put u okviru neizbežnog ograničenja. Pola mozga odjednom, po nekoliko minuta ovde i tamo, precizno usklađeno sa najsigurnijim momentima u letu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Naučnici zabrinuti: Sve manje leptira u Velikoj Britaniji
19.04.2026.•
0
Više od polovine autohtonih vrsta leptira u Velikoj Britaniji beleži pad brojnosti u poslednjih 50 godina, uprkos tome što su neke vrste imale koristi od toplijeg vremena.
Studija: Vlasnici pasa često ne primete suptilne znake da njihov ljubimac trpi bol
19.04.2026.•
0
Ako živite sa kućnim ljubimcem, možda imate osećaj da gotovo možete da čitate jedno drugom misli.
Kinezu godinu dana zatvora za šverc 2.200 mrava
19.04.2026.•
0
Kenijski sud je naložio kineskom državljaninu da plati kaznu od milion šilinga (7.746 dolara) i izrekao mu kaznu zatvora od 12 meseci zbog pokušaja da prokrijumčari žive mrave iz zemlje.
U vozu u Nemačkoj pronađeno 20 tarantula u paketima
19.04.2026.•
0
U vozu na jugu Nemačke pronađeno je 20 tarantula u pošiljci označenoj kao "pauci i škorpije", saopštila je policija.
Nova studija potvrdila: Jastozi osećaju bol
19.04.2026.•
1
Novo istraživanje na norveškim jastozima doprinos je sve većem broju dokaza da ovi rakovi osećaju bol.
VIDEO Zašto papige plešu: Nauka ima zanimljiv odgovor
19.04.2026.•
0
Svako ko je proveo barem malo vremena gledajući videe životinja na internetu verovatno je naleteo na papigu koja pleše.
VIDEO: Priroda možda pulsira u univerzalnom ritmu - dva otkucaja u sekundi
19.04.2026.•
1
Iznenađujuće veliki broj bića kroz širok spektar veličina, vrsta i načina komunikacije izgleda da tempira svoje signale prema istom osnovnom ritmu.
Medved napao vojnike tokom vojne vežbe na Aljasci
18.04.2026.•
2
Dva vojnika raspoređena u bazu Elmendorf-Ričardson povređena su u napadu medveda tokom vojne vežbe u udaljenom delu baze, u Arktičkoj dolini na Aljasci, saopštili su zvaničnici.
Medved u Slovačkoj napao čoveka dok je džogirao
16.04.2026.•
2
Medved je jutros napao muškarca (31) dok je trčao na brdu Urpin iznad Banske Bistrice, u Slovačkoj, saopštila je policijska uprava za Tasr.
Naučnici utvrdili: Kitovi komuniciraju veoma slično ljudima
16.04.2026.•
0
Komunikacija ulješura, vrste kitova zubana, morskih sisara koji su se odvojili od zajedničkog pretka sa ljudima pre više od 90 miliona godina, pokazuje iznenađujuće sličnosti sa ljudskim govorom.
VIDEO: Najstarija gorila u zatočeništvu proslavila 69. rođendan, dobila gozbu od povrća
15.04.2026.•
1
Fatou je sada najstarija gorila koja živi u zatočeništvu na svetu, pošto je proslavila svoj 69. rođendan u berlinskom zoološkom vrtu.
Tigrovi, aligatori, paunovi, patke: Širom sveta bogati troše ogroman novac da presele svoje kućne ljubimce
15.04.2026.•
0
Širom sveta preseli se približno pola miliona kućnih ljubimaca godišnje, a u ovom putujućem životinjskom carstvu nema šta nema.
Kolumbija odobrila odstrel 80 nilskih konja Pabla Eskobara
15.04.2026.•
0
Kolumbijski zvaničnici su odobrili plan za odstrel desetina nilskih konja koji slobodno lutaju regionom u centralnom delu zemlje, gde predstavljaju pretnju meštanima i potiskuju autohtone vrste.
Prvi put u deset godina: Oblačasti jaguar uslikan u Hondurasu
14.04.2026.•
1
Kamere su snimile jaguara visoko u honduraškom planinskom lancu Sijera del Merendon, prvi put da je ova velika mačka zabeležena tamo za jednu deceniju.
Sve više sučajeva ujeda pauka "lažna crna udovica" u Britaniji
13.04.2026.•
0
Stručnjaci u Velikoj Britaniji navode da je u poslednjih deset godina došlo do povećanja broja hospitalizacija zbog ujeda pauka, što povezuju sa širenjem vrste poznate kao "lažna crna udovica".
Ovo je 11 namirnica koje jedu ljudi, a sigurne su i za pse
13.04.2026.•
5
Mnogi vlasnici pasa vode istu raspravu - sme li se psima davati ljudska hrana ili ne?
Mužjak hobotnice pri parenju drži ženku na distanci, a može da je oplodi čak i ako je ne vidi
13.04.2026.•
0
Muške hobotnice mogu da oplode partnerku, čak i ako ne mogu da je vide.
Raste broj vukova u Holandiji: DNK analiza otkrila 131 jedinku
13.04.2026.•
0
Populacija vukova u Holandiji nastavlja da raste, a najnovija DNK analiza pokazala je da je u zemlji identifikovana 131 jedinka, uključujući 79 ranije nezabeleženih vukova.
Carski pingvini su veoma ugrožena vrsta - masovno se dave, a kriv je čovek
13.04.2026.•
0
Carski pingvini sada su pod zastrašujuće visokim rizikom od smrti utapanjem zbog drastičnih klimatskih promena.
Novo pravilo u Italiji: Ako vam je pas bolestan, možete na bolovanje
12.04.2026.•
3
Italija je uvela meru koja predstavlja presedan u svetu - briga za teško bolesnog kućnog ljubimca od sada se zvanično priznaje kao opravdan razlog za uzimanje plaćenih slobodnih dana.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar