Jedna vrsta ptica može da spava dok leti - i to na veoma zanimljiv način
San je veoma ranjivo stanje za većinu životinja. Mišići se opuštaju, vreme reakcije se usporava, a svest o okruženju je znatno smanjena.
Foto: Pixabay
Naravno, za pticu koja mora da preleti otvoreni okean, bez mesta gde bi mogla da sleti, takav nivo ranjivosti može biti fatalan, piše Forbes Srbija.
Ipak, ptica fregata redovno provodi dane, pa čak i nedelje, prelazeći ogromne površine okeana, a da pritom nikada ne sleti ni na kopno ni na vodu. Dugo vremena biologe je zanimalo kako ove ptice izbegavaju iscrpljenost.
Odgovor, otkriven direktnim snimanjem mozga, pokazuje se kao jedna od najekstremnijih adaptacija sna poznatih u životinjskom svetu. Fregate spavaju dok lete, i to tako što svoj mozak dele na dva dela.
Otkrivanje ptice koja spava u letu
Fregate su velike tropske morske ptice koje se mogu naći širom tropskih i suptropskih okeana sveta. Danas postoji pet vrsta.
Muške fregate su lako prepoznatljive po svetlo crvenom grlenom "balonu", koji naduvavaju tokom udvaranja. Sa rasponom krila do 2,3 metra i telima prilagođenim za letenje i krstarenje, fregate spadaju među najviše aerodinamički specijalizovane ptice na svetu.
Međutim, za razliku od velike većine morskih ptica, fregate ne mogu da slete na vodu. Njihovo perje nije dovoljno vodootporno, a noge su takođe neprilagođene plivanju ili poletanju sa površine mora. Zbog toga, čim se podignu u vazduh, moraju ostati u letu dok ponovo ne stignu do kopna.
Ipak, studije praćenja dosledno pokazuju da fregate mogu ostati kontinuirano u letu i do 10 dana i prelete hiljade kilometara. Tokom ovih letova, zadržavaju dovoljno energije da traže hranu, navigiraju i izbegavaju predatore, a da se pritom nikada ne zaustave da odmore ili spavaju.
Spavanje u letu
Sa biološke tačke gledišta, ovo postavlja očigledno pitanje. San nije opcija. Ako bilo koju životinju lišite sna čak i na kratko vreme, gotovo je sigurno da će njena kognitivna i fiziološka funkcija opasti. Dakle, gde fregata uspeva da spava kada ne može da sleti? I, što je još važnije, kako?
Ideja da ptice mogu spavati dok istovremeno lete bila je predmet skepticizma među ornitolozima. Iako je unihemisferični san zaista dokumentovan kod delfina i nekih ptica u stanju mirovanja, niko nikada nije mogao dokazati da ptica može zaista spavati tokom aktivnog leta.
To se promenilo studijom iz 2016. objavljenom u časopisu "Nature Communications", u kojoj su neuronaučnici opremili divlje fregate laganim elektroencefalogramima (EEG). Ovi uređaji omogućili su istraživačima da mere moždanu aktivnost ptica, pokrete glave i krila dok slobodno lete iznad okeana.
Rezultati su bili nedvosmisleni. Fregate ulaze u stvarna stanja sna tokom leta, uključujući i spori talasni san, najdublju ne-REM fazu sna. Međutim, važna napomena je da to čine asimetrično. Jednostavno rečeno, to znači da samo jedna hemisfera mozga fregate ulazi u spori talasni san u datom trenutku dok leti, druga hemisfera ostaje budna i oprezna.
Ovaj fenomen je poznat kao unihemisferični spori talasni san i omogućava ptici da zadrži osnovnu motornu kontrolu i svest o okolini, dok istovremeno dobija restaurativne benefite sna. Još zapanjujuće, tokom leta ptice prebacuju san između hemisfera. To omogućava svakom delu mozga da se odmori, čime se sprečava dugoročno lišenje sna sa bilo koje strane.
Ako biste zatekli fregatu kako spava u letu, videli biste da joj je otvoreno samo jedno oko. Otvoreno oko odgovara budnoj hemisferi, što omogućava vizuelni nadzor okoline, zatvoreno oko odgovara strani koja spava. Ovaj sistem podeljenog mozga omogućava ptici da nastavi da krstari, prilagođava položaj krila i reaguje na vazdušne struje, čak i dok je delimično u snu.
Ipak, uprkos ovoj izvanrednoj sposobnosti, fregate zapravo retko spavaju dok lete. U proseku, spavale su manje od jednog sata dnevno tokom dugih letova, u poređenju sa više od 12 sati dnevno dok odmaraju na kopnu. Ovo ističe važnu poentu. Spavanje tokom leta nije zamena za normalan san, već kompromis preživljavanja koji se koristi samo kada je apsolutno neophodno.
U većini slučajeva, fregate će izabrati da tolerišu značajno kratkotrajno lišenje sna dok su u vazduhu, a zatim se oporave kada se vrate na kopno. Ova fleksibilnost pokazuje kako se potrebe za snom mogu prilagoditi pod jakim ekološkim pritiskom. Međutim, san ne mora biti potpuno eliminisan.
Pročitaj još
Šta nas ova ptica može naučiti o snu
Kako dalje objašnjavaju istraživanja iz 2016. godine, objavljena u časopisima "Nature" i "Science of Sleep", jednohemisferični san rešava veoma specifičan evolutivni problem. Za ove ptice posebno, nije izvodljivo da budu potpuno uspavane tokom leta - ali, u isto vreme, ni funkcionalnost bez sna na neodređeno vreme nije moguća.
U tom smislu, deljenje mozga omogućava delimičan odmor bez potrebe za potpunim isključivanjem. Nije iznenađujuće što bi prirodna selekcija favorizovala ovakvo rešenje, jer obično favorizuje bilo koji mehanizam koji omogućava životinji da preživi dovoljno dugo da se razmnoži, čak i ako to dolazi nauštrb efikasnosti ili udobnosti.
Kao što studija u "Nature" i "Science of Sleep" primećuje, slične strategije viđaju se kod delfina koji moraju da izranjaju da bi udahnuli. Ovakvo ponašanje pokazuju i neke ptice koje spavaju s jednim otvorenim okom kako bi pazile na predatore. Fregate jednostavno predstavljaju jednu veoma ekstremnu krajnost ovog spektra.
Neurobiolozi koji proučavaju ove ptice posebno su zainteresovani za to kako mozak izbegava kognitivne deficite koji se obično javljaju usled nedostatka sna. Razumevanje ovih mehanizama moglo bi baciti svetlo na to zašto je san uopšte neophodan, kao i koji su njegovi najkritičniji elementi.
Međutim, važno je ne preuveličavati poređenje sa ljudima. Fregate ne "hakuju" san na način koji bi ljudi ikada mogli da imitiraju. Njihovi mozgovi su se razvili specifično za ovaj način života, a ipak, dugotrajni nedostatak sna i dalje nosi svoje troškove.
Fregate ne prkose biologiji, već je samo ilustruju. Njihova sposobnost da spavaju dok lete nastala je jer je evolucija pronašla uzak zaobilazni put u okviru neizbežnog ograničenja. Pola mozga odjednom, po nekoliko minuta ovde i tamo, precizno usklađeno sa najsigurnijim momentima u letu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
U Angoli otkriveni novi insekti i pauci neobičnih boja i oblika
05.06.2026.•
0
Stručnjaci za prirodu i divlje životinje otkrili su u februaru tokom ekspedicije na platou Lisima u Angoli osam novih vrsta vilinih konjica, tri nepoznata skakavca i oko 60 novih vrsta leptira i moljaca u živim bojama.
Magarci kao terapija: Pacijenti u psihijatrijskoj bolnici kod Pariza brinu o životinjama i oporavljaju se
03.06.2026.•
0
Magarci pomažu pacijentima sa mentalnim problemima da se oporave u psihijatrijskoj bolnici nedaleko od Pariza.
Zašto mačke vole da se izležavaju na laptopu?
01.06.2026.•
1
Saputnici mačaka upoznati su sa tim situacijom u kojoj se životinja samo popne na tastatura i ispruži se preko njega. Ili je pronađete da leškari ležerno preko zaklopljenoj laptopa.
VIDEO: Beluga kit pokazao znak inteligencije za koji se pre mislilo da je jedinstven za ljude
24.05.2026.•
1
Pre više od 20 godina, četiri ženke beluga kitova držane su zajedno u Njujorškom akvarijumu Društva za očuvanje divljih životinja.
Naučnici utvrdili kako potpuno ženska riba nastavlja da klonira samu sebe
24.05.2026.•
0
Amazonska moli (Poecilia formosa), riba koja naseljava reke, jezera i močvare u Meksiku i Teksasu, postoji na velikom delu svog područja u populacijama koje su 100 odsto ženske.
Dva kita oborila migracioni rekord - prešli više nego svi drugi pre njih
24.05.2026.•
0
Naučnici su primetili dva grbava kita koja su napravila odvojena, rekordna putovanja između Australije i Brazila.
VIDEO: Populacija jedne od najugroženijih vrsta majmuna utrostručila se u Vijetnamu
24.05.2026.•
0
Između grana širokolisnog zimzelenog drveća, par očiju okruženih plavim prstenovima posmatra krošnje krečnjačke šume Kau Ka.
Američka kompanija oživela izumrlu pticu sa Novog Zelanda
24.05.2026.•
1
Američka kompanija "Colossal Biosciences" saopštila je da se više od dvadesetak zdravih pilića izleglo iz veštačke platforme za jaja koju je proizvela, u nastojanju da vrati u život ogromnu, izumrlu pticu džinovska moa.
Zarezi na mačijim ušima se zovu Henrijev džep - čemu služe?
24.05.2026.•
0
Mačke na spoljašnjem delu uha imaju mali nabor poznat kao Henrijev džep, odnosno kožni ivični džep. Iako se često povezuje sa sluhom, naučnici još nemaju potvrđen odgovor čemu tačno služi.
Studija pokazala: Krave mogu da prepoznaju poznata lica
24.05.2026.•
0
Krave mogu da prepoznaju lica, pa čak i da povežu poznati glas sa odgovarajućim licem, pokazala je studija objavljena u časopisu "PLOS One".
Valabi na sat vremena zaustavio vozove u Belgiji
19.05.2026.•
0
Železnički saobraćaj u Istočnoj Flandriji u Belgiji juče je bio obustavljen na sat vremena nakon što je pored pruge primećen valabi, torbar sličan kenguru.
Dvojica Amerikanaca upala u terarijum u kom je bilo majmunče Panč, pa uhapšena
18.05.2026.•
1
Dva muškarca, koji tvrde da su državljani SAD, uhapšeni su u zoološkom vrtu u blizini Tokija zbog upada u terarijum Panča, japanskog makaki majmuna koji je postao viralan zbog navike da nosi plišanog orangutana.
Domaćinstva u Srbiji sa najviše aktivnih lastinih gnezda biće nagrađena: U toku prijave
18.05.2026.•
2
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) od 17. do 29. maja po jubilarni deseti put raspisuje konkurs "Domaćinstvo koje su laste izabrale".
Odbegli tigar povredio jednu osobu kod Lajpciga, policija ga ubila
18.05.2026.•
0
Tigar koji je bio u bekstvu u blizini istočnog nemačkog grada Lajpciga povredio je najmanje jednu osobu.
Stado krava napalo bračni par u Austriji, žena umrla od povreda
18.05.2026.•
1
Stado krava napalo je jedan bračni par u Austriji, nanevši im teške povrede od kojih je žena preminula, saopštila je policija, preneo je Špigel.
VIDEO: Veliki broj zaljubljenih paunova pravi haos u italijanskom primorskom gradu
17.05.2026.•
0
Više od 100 paunova pravi haos u italijanskom primorskom mestu Punta Marina na obali Jadrana, što je dovelo do podela među lokalnim stanovništvom oko toga šta učiniti sa rastućom kolonijom.
Pronađeno telo uginulog kita Timija čije je spasavanje pratio ceo svet
17.05.2026.•
1
Uginuli grbavi kit pronađen kod danskog ostrva identifikovan je kao Timi, potvrdila je danska Agencija za zaštitu životne sredine, a njegova sudbina je nedeljama zaokupljala milione ljudi nakon što se nasukao u Nemačkoj.
Iz Kine s ljubavlju: Dve pande koje se ne poznaju, naći će novi život u Americi
15.05.2026.•
0
Pande Ping Ping i Fu Šuang, koje se nikada nisu srele, pripremaju se za upoznavanje pre nego što napuste Kinu i stignu u novi dom u zoološkom vrtu u američkom gradu Atlanti, gde će živeti kao par, prenosi danas NBC News.
Šta mačje uši govore o njenom raspoloženju?
14.05.2026.•
0
Mačke ne mogu govoriti ljudskim jezikom, ali zato veoma jasno komuniciraju govorom tela. Jedan od najvažnijih pokazatelja njihovog raspoloženja upravo su uši.
U gradiću u Francuskoj panika zbog otrovne kobre: Zatvoreni škola, groblje, parkovi...
14.05.2026.•
2
Stanovnici grada Kastelginest, severno od Tuluza u Francuskoj, na oprezu su nakon što je u naselju primećena i fotografisana otrovna naočarasta kobra, čiji ugriz može da bude smrtonosan.
Da li i insekti osećaju bol?
14.05.2026.•
1
Naučnici sa Univerziteta u Sidneju istražuju mogućnost da insekti, uključujući cvrčke, mogu da osećaju bol, nakon što je novo istraživanje pokazalo ponašanje koje podseća na reakcije životinja koje doživljavaju povredu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar