Zemljom nekada šetala džinovska škorpija duga jedan metar

Autor: 021.rs

Život

14.06.2026.

10:20 > 05:51

Da ste šetali poplavnim ravnicama Zemlje pre 415 miliona godina, ne biste naišli ni na jednog sisara, ali biste morali da se čuvate džinovske škorpije duže od jednog metra.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zemljom nekada šetala džinovska škorpija duga jedan metar

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Nakon opsežnog novog istraživanja fosila, naučnici iz Velike Britanije potvrdili su identitet vrste Praearcturus gigas, koja bi mogla biti najveća poznata škorpija u istoriji.

Fosili ovog člankonošca prvi put su otkriveni 1870. godine u Velikoj Britaniji, ali se od tada vodila rasprava o tome kakvo je tačno stvorenje bilo u pitanju, piše ScienceAlert.

Uz pomoć različitih naprednih tehnika snimanja, istraživači sada tvrde da je ta rasprava konačno rešena.

Pored potvrde da je reč o ogromnoj škorpiji, istraživanje nam pruža i više informacija o ranoj istoriji života na kopnu, u vreme kada su ga prekrivale male biljke i gljive, a životinje tek počinjale da izlaze iz okeana.

"Praearcturus je živeo u vreme kada je život na kopnu tek počinjao da se razvija, a preci gmizavaca, sisara i ptica još nisu napustili vodu. To sugeriše da je ova vrsta možda dostigla tako veliku veličinu zato što nije imala druge velike predatore, što joj je omogućilo da dominira svojim okruženjem", rekao je glavni autor studije Riči Hauard, paleontolog iz Prirodnjačkog muzeja u Velikoj Britaniji.

Nova analiza uključivala je nova crtanja pomoću kamere lucidе, kompjuterizovanu tomografiju i poređenja sa nekoliko drugih fosila pronađenih na lokalitetima u Velikoj Britaniji koji potiču iz ranog devona.

U istraživanju su korišćeni i fosili drevne škorpije Eramoscorpius iz Kanade, proučavani 2015. godine. Poređenjem anatomskih karakteristika naučnici su zaključili da je i Praearcturus gigas zaista škorpija.

Istraživači procenjuju da su njena klešta bila dugačka oko 16 centimetara, što znači da su sama klešta bila duža od čitavog tela mnogih današnjih vrsta škorpija.

Tim je takođe identifikovao rebraste površine na njenim udovima koje su najverovatnije služile za proizvodnju zvukova - tehniku poznatu kao stridulacija, koja je zabeležena i kod drugih izumrlih vrsta škorpija.

Bila bi jedno od najstrašnijih stvorenja iznad površine vode, ali istraživači ukazuju na dokaze da je ova džinovska škorpija deo vremena provodila i u vodi.

"Bez složenih kopnenih ekosistema koji bi mogli da izdržavaju Praearcturus, ove životinje su verovatno deo života provodile loveći u vodi. Neki od fosila pronađenih u Velsu pokazuju da su imali režnjaste strukture poznate kao epimere, slične onima kod jastoga i rakova", rekao je Hauard.

Život na kopnu bio je mnogo drugačiji za druge džinovske člankonošce koji su se pojavili kasnije: zamislite stonoge velike poput automobila i viline konjice veličine savremenih grabljivica.

Oni su imali ogromne šume kroz koje su mogli da lutaju i mnogo više kopnenih životinja koje su mogli da sretnu - i pojedu.

Zbog povećane konkurencije za plen, istraživači pretpostavljaju da je Praearcturus gigas mogao da preživi još oko 40 miliona godina nakon perioda iz kog potiču ovi fosili, pre nego što je nestao sa Zemlje.

Dalja istraživanja i analiza fosila trebalo bi da pomognu da se u budućnosti preciznije odredi njegova vremenska linija, sada kada je potvrđeno da je Praearcturus gigas zaista škorpija.

Otkriće će biti korisno i paleontolozima koji proučavaju periode kada su životinje prelazile iz okeana na kopno, pri čemu su granice naročito nejasne kada je reč o člankonošcima.

Razumevanjem toga koje su drevne životinje hodale po kopnu i kada, možemo steći bolju predstavu o tome kako su se različite vrste razvijale - sve do škorpija koje danas žive na Zemlji.

"Naša najbolja evolutivna stabla zasnovana na DNK sekvencama sugerišu da su škorpije blisko povezane sa drugim paukolikim životinjama sa kojima dele pluća u obliku knjige, poput paukova. To ukazuje na to da potiču od pretka koji je disao vazduh. Ako je to tačno, onda je Praearcturus primer životinje koja se verovatno vratila u vodu nakon što su njeni preci već prešli na kopno", rekao je paleontolog Greg Edžkomb iz Prirodnjačkog muzeja u Velikoj Britaniji.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Paleontology".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

škorpije

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

ssss

15.06.2026 • 12:12

Ta ogromna nesrazmera između životinja i čoveka je prouzrokovana povećanim procentom kisenika u vazduhu.

0 1 -1
Zoran

15.06.2026 • 07:29

Evolucija

Covece da nepoverujes sta sve je nekada postojalo , i sta ce jos da se otkrije. Bilo bi zaniljivo poslati neki dron kroz vreme unazad da snimi kako je onda svet izgledao.....

1 0 +1
Syracuse

14.06.2026 • 13:50

Nula komentara. Evolucija nije u fokusu.

3 0 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.