Zemljom nekada šetala džinovska škorpija duga jedan metar
Da ste šetali poplavnim ravnicama Zemlje pre 415 miliona godina, ne biste naišli ni na jednog sisara, ali biste morali da se čuvate džinovske škorpije duže od jednog metra.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Nakon opsežnog novog istraživanja fosila, naučnici iz Velike Britanije potvrdili su identitet vrste Praearcturus gigas, koja bi mogla biti najveća poznata škorpija u istoriji.
Fosili ovog člankonošca prvi put su otkriveni 1870. godine u Velikoj Britaniji, ali se od tada vodila rasprava o tome kakvo je tačno stvorenje bilo u pitanju, piše ScienceAlert.
Uz pomoć različitih naprednih tehnika snimanja, istraživači sada tvrde da je ta rasprava konačno rešena.
Pored potvrde da je reč o ogromnoj škorpiji, istraživanje nam pruža i više informacija o ranoj istoriji života na kopnu, u vreme kada su ga prekrivale male biljke i gljive, a životinje tek počinjale da izlaze iz okeana.
"Praearcturus je živeo u vreme kada je život na kopnu tek počinjao da se razvija, a preci gmizavaca, sisara i ptica još nisu napustili vodu. To sugeriše da je ova vrsta možda dostigla tako veliku veličinu zato što nije imala druge velike predatore, što joj je omogućilo da dominira svojim okruženjem", rekao je glavni autor studije Riči Hauard, paleontolog iz Prirodnjačkog muzeja u Velikoj Britaniji.
Nova analiza uključivala je nova crtanja pomoću kamere lucidе, kompjuterizovanu tomografiju i poređenja sa nekoliko drugih fosila pronađenih na lokalitetima u Velikoj Britaniji koji potiču iz ranog devona.
U istraživanju su korišćeni i fosili drevne škorpije Eramoscorpius iz Kanade, proučavani 2015. godine. Poređenjem anatomskih karakteristika naučnici su zaključili da je i Praearcturus gigas zaista škorpija.
Istraživači procenjuju da su njena klešta bila dugačka oko 16 centimetara, što znači da su sama klešta bila duža od čitavog tela mnogih današnjih vrsta škorpija.
Tim je takođe identifikovao rebraste površine na njenim udovima koje su najverovatnije služile za proizvodnju zvukova - tehniku poznatu kao stridulacija, koja je zabeležena i kod drugih izumrlih vrsta škorpija.
Bila bi jedno od najstrašnijih stvorenja iznad površine vode, ali istraživači ukazuju na dokaze da je ova džinovska škorpija deo vremena provodila i u vodi.
"Bez složenih kopnenih ekosistema koji bi mogli da izdržavaju Praearcturus, ove životinje su verovatno deo života provodile loveći u vodi. Neki od fosila pronađenih u Velsu pokazuju da su imali režnjaste strukture poznate kao epimere, slične onima kod jastoga i rakova", rekao je Hauard.
Život na kopnu bio je mnogo drugačiji za druge džinovske člankonošce koji su se pojavili kasnije: zamislite stonoge velike poput automobila i viline konjice veličine savremenih grabljivica.
Oni su imali ogromne šume kroz koje su mogli da lutaju i mnogo više kopnenih životinja koje su mogli da sretnu - i pojedu.
Zbog povećane konkurencije za plen, istraživači pretpostavljaju da je Praearcturus gigas mogao da preživi još oko 40 miliona godina nakon perioda iz kog potiču ovi fosili, pre nego što je nestao sa Zemlje.
Pročitaj još
Dalja istraživanja i analiza fosila trebalo bi da pomognu da se u budućnosti preciznije odredi njegova vremenska linija, sada kada je potvrđeno da je Praearcturus gigas zaista škorpija.
Otkriće će biti korisno i paleontolozima koji proučavaju periode kada su životinje prelazile iz okeana na kopno, pri čemu su granice naročito nejasne kada je reč o člankonošcima.
Razumevanjem toga koje su drevne životinje hodale po kopnu i kada, možemo steći bolju predstavu o tome kako su se različite vrste razvijale - sve do škorpija koje danas žive na Zemlji.
"Naša najbolja evolutivna stabla zasnovana na DNK sekvencama sugerišu da su škorpije blisko povezane sa drugim paukolikim životinjama sa kojima dele pluća u obliku knjige, poput paukova. To ukazuje na to da potiču od pretka koji je disao vazduh. Ako je to tačno, onda je Praearcturus primer životinje koja se verovatno vratila u vodu nakon što su njeni preci već prešli na kopno", rekao je paleontolog Greg Edžkomb iz Prirodnjačkog muzeja u Velikoj Britaniji.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Paleontology".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
U moru u Grčkoj nekontrolisano se širi otrovna riba
14.06.2026.•
0
Otrovna srebrnoobrazna riba naduvača, poznata kao "lagocefalus", širi se iz južnih delova Grčke ka vodama u blizini Atine i centralne Grčke, što izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica.
VIDEO: Otkriveno najveće "groblje kitova" u Indijskom okeanu, ostaci stari više od pet miliona godina
11.06.2026.•
0
U jugoistočnom delu Indijskog okeana zapadno od Australije, pronađeno je "groblje kitova" koje se smatra najstarijim, najdubljim i najobimnijim, a u njemu su pronađeni fosili stariji više od pet miliona godina.
Orangutanima u Indoneziji preti izumiranje
11.06.2026.•
0
Smrtonosne poplave i klizišta na indonežanskoj Sumatri prošle godine uništili su najmanje sedam odsto ukupne populacije kritično ugroženih tapanuli orangutana, pokazuje novi izveštaj.
Uhvaćen medved zbog kog su sve škole u japanskom gradu bile zatvorene
09.06.2026.•
0
Japanske vlasti uhvatile su crnog medveda koji je nekoliko dana lutao gradom Ucunomija severno od Tokija, nakon što je uspavan strelicama sa sedativom, saopštila je policija.
VIDEO: Velika bela ajkula prvi put snimljena pod vodom u Sredozemnom moru
09.06.2026.•
1
Ronioci su snimili neverovatno redak susret sa velikom belom ajkulom u Sredozemnom moru, prenosi BBC.
Najezda otrovnih gusenica u Berlinu: Slab odgovor nadležnih
08.06.2026.•
0
Delovi Berlina suočavaju se sa ozbiljnom najezdom otrovnih gusenica, te su zatvoreni sportski tereni i zelene površine, a stanovnici tvrde da zdravstvene vlasti ne preduzimaju dovoljno mera kako bi zaštitile građane.
Grad u Japanu zatvorio skoro 100 škola, jer je na ulicama viđen medved
08.06.2026.•
0
Japanski grad Ucunomija obustavlja rad svih 94 osnovnih i srednjih škola kojima upravlja nakon što je na ulicama primećen medved, rekli su opštinski zvaničnici.
Golubovi nalaze put do kuće pomoću jetre
08.06.2026.•
0
Iznenađujući unutrašnji osećaj mogao bi da pomaže golubovima da pronađu put kući.
I ptice se samozadovoljavaju, a evolucija objašnjava zašto
08.06.2026.•
3
Novo istraživanje sugeriše da bi trebalo da poželimo dobrodošlicu pticama u veliku grupu životinja koje se samozadovoljavaju - grupu koja je mnogo manje ekskluzivna nego što smo mislili.
Kod Galapagosa otkrivena nova vrsta hobotnice: Malecna je i plava
08.06.2026.•
0
Naučnici su na dnu okeana kod Galapagoskih ostrva otkrili novu, sitnu vrstu hobotnice plave boje koja može da stane na dlan, nakon istraživanja sprovedenog uz pomoć podmornice na daljinsko upravljanje.
Španija ima više od 15 miliona kućnih ljubimaca - dvostruko više nego dece
08.06.2026.•
3
U španskim domaćinstvima živi više od 15 miliona kućnih ljubimaca, što je gotovo dvostruko više od broja dece mlađe od 17 godina.
Obdukcija pokazala: Uginuli kit Timi bio ženka, uzrok smrti još nepoznat
08.06.2026.•
0
Obdukcija na danskom ostrvu Anholt pokazala je da je uginuli kit Timi bio ženka, a ispitivanje tela je još u toku i uzrok smrti životinje ostaje nejasan, saopštili su danski zvaničnici.
VIDEO: U Australiji zaplenjene džinovske šišteće bubašvabe vredne više od 120.000 evra
08.06.2026.•
1
Više od 100.000 živih bubašvaba, čije je držanje zabranjeno u Australiji, konfiskovano je od jednog uzgajivača u najvećoj zapleni egzotičnih beskičmenjaka u toj zemlji do sada.
Visoke temperature i psi: Koje rase zahtevaju posebnu negu?
07.06.2026.•
0
Visoke temperature navele su mnoge vlasnike pasa da razmišljaju o tome kako da olakšaju svojim ljubimcima.
U Angoli otkriveni novi insekti i pauci neobičnih boja i oblika
05.06.2026.•
0
Stručnjaci za prirodu i divlje životinje otkrili su u februaru tokom ekspedicije na platou Lisima u Angoli osam novih vrsta vilinih konjica, tri nepoznata skakavca i oko 60 novih vrsta leptira i moljaca u živim bojama.
Magarci kao terapija: Pacijenti u psihijatrijskoj bolnici kod Pariza brinu o životinjama i oporavljaju se
03.06.2026.•
1
Magarci pomažu pacijentima sa mentalnim problemima da se oporave u psihijatrijskoj bolnici nedaleko od Pariza.
Zašto mačke vole da se izležavaju na laptopu?
01.06.2026.•
1
Saputnici mačaka upoznati su sa tim situacijom u kojoj se životinja samo popne na tastatura i ispruži se preko njega. Ili je pronađete da leškari ležerno preko zaklopljenoj laptopa.
VIDEO: Beluga kit pokazao znak inteligencije za koji se pre mislilo da je jedinstven za ljude
24.05.2026.•
1
Pre više od 20 godina, četiri ženke beluga kitova držane su zajedno u Njujorškom akvarijumu Društva za očuvanje divljih životinja.
Naučnici utvrdili kako potpuno ženska riba nastavlja da klonira samu sebe
24.05.2026.•
0
Amazonska moli (Poecilia formosa), riba koja naseljava reke, jezera i močvare u Meksiku i Teksasu, postoji na velikom delu svog područja u populacijama koje su 100 odsto ženske.
Dva kita oborila migracioni rekord - prešli više nego svi drugi pre njih
24.05.2026.•
0
Naučnici su primetili dva grbava kita koja su napravila odvojena, rekordna putovanja između Australije i Brazila.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar