Naučnici rangirali 258 vrsta pauka po brzini - najbrži može da vas prestigne
Novo istraživanje analiziralo je maksimalnu brzinu trčanja 258 različitih vrsta pauka, a najbrži među njima bez problema može da prestigne čoveka koji hoda.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Istraživači su koristili laboratorijski sistem sa kamerom i papirom sa mrežom kvadrata postavljenim na plastičnu ili metalnu podlogu kako bi utvrdili koja vrsta pauka najbrže pretrči zadatu razdaljinu.
Najbržim se pokazao jedan lovački pauk iz roda Heteropoda, poreklom iz Kvinslenda u Australiji. On je dostigao brzinu od gotovo 3,6 metara u sekundi, odnosno nešto više od 13 kilometara na čas, što je znatno više od prosečne brzine laganog trčanja čoveka, koja iznosi između 6,5 i 9,5 kilometara na čas.
Međutim, ovo istraživanje nije bilo samo jednostavno takmičenje u brzini.
Naučnici su želeli da utvrde kako evolucija i građa tela pauka utiču na njihovu sposobnost trčanja. Drugim rečima, želeli su da saznaju koji oblik tela i koje osobine omogućavaju najbrže kretanje.
"Kada se uzmu u obzir veličina tela i zajedničko evolutivno poreklo, najbolju sposobnost trčanja imali su pauci sa relativno dužim nogama, a u manjoj meri važna je bila i njihova ekološka grupa, dok vitkost nogu ili sklonost kretanju po površinama okrenutim naglavačke nisu imali značajan uticaj", navode istraživači u radu koji još čeka stručnu recenziju, prenosi ScienceAlert.
Iako zvanični rekord za najbržeg pauka na svetu i dalje drži marokanski pauk Cebrennus rechenbergi, poznat po tome što pri bekstvu pravi kolutove, takav način kretanja ne smatra se trčanjem kakvo je proučavano u ovom istraživanju. Osim toga, njegova prosečna maksimalna brzina iznosi oko 1,7 metara u sekundi, što pokazuje koliko je novo istraživanje proširilo dosadašnja saznanja o brzini pauka.
Istraživači su utvrdili da su veći pauci uglavnom brži, ali postoje zanimljivi izuzeci.
Sićušni narandžasti goblinski pauk (Oonops pulcher) težak je oko 30.000 puta manje od rekordera iz roda Heteropoda, ali je bio samo 18 puta sporiji.
Ovi rezultati potvrđuju ranija istraživanja koja pokazuju da najbrže životinje nisu nužno ni najmanje ni najveće. Mnogo važnija su ograničenja koja veličina tela i građa organizma postavljaju mišićima.
"Gepard, na primer, bez problema nadmašuje većinu pasa slične veličine. Naravno, to je zato što mu takav način života donosi prednost, ali krajnje granice ipak određuju zakoni fizike", rekao je biomehaničar Dejvid Labont sa Imperijal koledža u Londonu.
Pored veće telesne mase, važnu ulogu u brzini imaju i duže noge, čak više nego njihova vitkost.
Nakon što su izmerili ili prikupili već objavljene podatke o brzini kretanja 258 vrsta paukova, istraživači su uporedili rezultate na evolutivnom stablu kako bi utvrdili kako su se različite grupe razvijale.
Najbrži u odnosu na svoju veličinu bili su pauci koji love na tlu, verovatno zato što aktivno jure plen.
Najveće razlike u brzini uočene su kod evolutivno mlađih grupa pauka.
"Makroevolutivni obrasci brzine trčanja odražavaju ne samo razlike u veličini tela, već i građu nogu prilagođenu veličini, ekološke razlike i evolutivnu istoriju", navode autori.
Ovo je do sada najobuhvatnije istraživanje brzine pauka.
Pročitaj još
Iako bi neke ljude moglo učiniti još opreznijim pri susretu sa paukom, ono predstavlja važan uvid u to kako fizičke sposobnosti i evoluciona istorija zajedno oblikuju osobine različitih vrsta.
Na kraju rada autori ističu da je, "u vremenu kada mašinsko učenje i veštačka inteligencija sve više dominiraju naučnim istraživanjima", izuzetno važno da se i dalje daju prednost eksperimentima i podacima prikupljenim u stvarnim uslovima.
"Samo uz ovakve podatke moći ćemo da ostvarimo značajan napredak u razumevanju faktora koji oblikuju sposobnost kretanja kod pauka, drugih člankonožaca i životinja uopšte", zaključuju istraživači.
Studija je za sada objavljena kao preprint na serveru bioRxiv i još nije prošla stručnu recenziju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
FOTO: Orao u Crnoj Gori nije mogao da poleti jer se prejeo
17.10.2026.•
0
Mladi suri orao u crnogorskoj opštini Zeta nije mogao da poleti nakon što se prejeo, saopštio je Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.
Žena u stanu u Solunu držala 120 pasa, 70 mačaka i koze: Uhapšena zbog ugrožavanja dobrobiti životinja
15.10.2026.•
2
Jedna stanovnica Soluna (54) uhapšena je zato što je u svom domu držala više oko 200 životinja.
Policija u Rusiji pokrenula veliku potragu za medvedom koji ne postoji
15.10.2026.•
1
Žena sa ruskog Dalekog istoka kažnjena je ove nedelje nakon što je slika medveda, napravljena pomoću veštačke inteligencije kako bi se našalila sa prijateljem, postala viralna i pokrenula stvarnu potragu za životinjom.
Čovek spasao napušteno ždrebe na Suvoj planini: Potrebna pomoć za mleko
15.10.2026.•
3
Inženjer šumarstva Ivan Marić spasio je ždrebe staro svega nekoliko dana koje je pronašao na Suvoj planini, iznad belopalanačkog sela Bežišta.
"Luda divokoza" napada džogere u mestu u Francuskoj
15.10.2026.•
1
Jedna divokoza već nekoliko dana napada džogere u okolini Besankona, na istoku Francuske, zbog čega su angažovani stručnjaci za hvatanje i odstrel vukova i drugih opasnih životinja.
Njujork ukida konjske kočije u Central parku
15.10.2026.•
0
Prema zakonu koji su podržali predsednica Gradskog veća Njujorka Džuli Menin i gradonačelnik Zohran Mamdani, upotreba kočija sa konjskom zapregom u Central parku u tom gradu će biti zabranjena od juna 2028. godine.
Holandija planira da zabrani držanje delfina u zatočeništvu
15.10.2026.•
1
Državni sekretar za poljoprivredu, ribarstvo, bezbednost hrane i prirodu Holandije Žan Erkens najavio je da će za dve godine stupiti na snagu zabrana razmnožavanja delfina u zatočeništvu.
Stručnjaci upozoravaju: Milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu
14.10.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu i pozivaju vlade država tog regiona da ubrzaju sprovođenje obaveza kako bi se nezakonite aktivnosti smanjile za 50 odsto.
Lignje pomažu u istraživanju gluvoće: Sadrže ćelije koje ljudi imaju u ušima
14.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili da je koža lignji prekrivena specijalizovanim ćelijama sa sitnim strukturama nalik dlačicama, koje su iznenađujuće slične ćelijama u ljudskom unutrašnjem uhu.
Biolozi konačno otkrili zbog čega velike rase pasa žive kraće od manjih
13.10.2026.•
2
Prva genetska analiza ove vrste, sprovedena na različitim rasama pasa, pruža do sada najjasniji uvid u to zašto veliki psi retko žive duže od svojih manjih srodnika.
Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
13.10.2026.•
0
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Portugalska bolnica dozvolila kućnim ljubimcima da posećuju vlasnike na odeljenjima
11.10.2026.•
1
Jedna od vodećih javnih univerzitetskih bolnica u Portugalu, Sao Žoao, omogućava kućnim ljubimcima da posećuju svoje vlasnike na bolničkim odeljenjima.
Ajkule čuju mnogo bolje nego što se dosad mislilo
11.10.2026.•
0
Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu "Integrative Organismal Biology".
Populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena za 73 odsto u poslednjih pola veka
11.10.2026.•
1
Prosečna veličina praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena je za 73 odsto u poslednje 52 godine.
Buka i klimatske promene ugrozile prelepu pticu - himalajskog monala
11.10.2026.•
0
Dve studije indijskih istraživača pokazale su da porast ljudske aktivnosti utiče na stanište i način komunikacije himalajskog monala, ptice koja je važan deo kulture i folklora regiona, objavio je BBC.
Naučnici otkrili iznenađujuću vezu između mačaka i sreće
11.10.2026.•
1
Zemlje sa većim brojem domaćih mačaka uglavnom imaju srećnije stanovništvo, pokazalo je novo istraživanje međunarodnog tima naučnika, objavljeno u časopisu "PLOS One".
Veliki psi stare brže od malih zbog promena u DNK, pokazala studija
10.10.2026.•
0
Veliki psi imaju kraći životni vek od malih rasa zbog razlika u DNK koje mogu da ubrzaju starenje, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu "Science".
Ako lovite štuku, ovo treba da znate: Kad jednom prepozna mamac, drugi put ne grize
07.10.2026.•
2
Istraživanje stručnjaka nemačkog Instituta za istraživanje ribarstva "Langenargen" pokazalo je da štuka prepoznaje ribolovne mamce i da ribe oslobođene nakon što su se jednom upecale na mamce, ređe grizu iste mamce.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar