VIDEO: Magarci-vatrogasci pomažu u sprečavanju širenja šumskih požara u Španiji

Autor: 021.rs

Život

26.07.2026.

11:40 > 05:48

Ovog leta razorni šumski požari zahvatili su jug Evrope ranije nego što je to uobičajeno.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Samo u Španiji već je izgorelo više od 240.000 jutara zemljišta, a jedan od nedavnih požara na jugu zemlje brzo se pretvorio u jedan od najsmrtonosnijih u njenoj istoriji.

Sprečavanje šumskih požara danas se sve više oslanja na satelite, dronove i sisteme veštačke inteligencije. Međutim, oko 130 kilometara južno od Barselone jedno drevno rešenje tiho obilazi planine - krdo magaraca.

Neprofitna organizacija "Tivissa Donkey Firefighters" iz južne Katalonije zbrinjava zlostavljane i napuštene magarce, a zatim ih angažuje kao "vatrogasce". Pasući lako zapaljivu travu u planinskim i ruralnim područjima, oni stvaraju prirodne protivpožarne pojaseve u suvom mediteranskom pejzažu.

Osnivač organizacije Žoan Sedo Sans primio je prve magarce 2020. godine, a danas njegovo krdo broji 62 životinje koje obilaze region i čiste privatna i javna zemljišta zahvaljujući gotovo nezasitnom apetitu.

"Zahvalni smo ovim životinjama, za koje smatramo da zaslužuju drugu šansu", rekao je Sedo za CNN na katalonskom jeziku.

Sećajući se požara koji su 2013. godine zahvatili područje u blizini njegovog imanja u Kataloniji, na severoistoku Španije, odlučio je da proveri da li će prvi magarci očistiti šumsko rastinje oko njega.

"Pojeli su sve", rekao je on.

Eksperiment je prerastao u stalni projekat, a Sedo, koji je danas gradonačelnik malog mesta Tivisa, svakodnevno vođenje organizacije prepustio je Đordiju Garsiji, volonteru koji se priključio 2021. godine.

"Veoma je ispunjavajuće. Boravite u prirodi i ovim životinjama pružate novu priliku", rekao je Garsija.

Jedan od prvih magaraca bio je Roberto, nekadašnji trkački magarac koji je završio u klanici kada je prestao da pobeđuje zbog svoje krupne građe.

"On je poseban i mislim da je toga svestan", rekao je Sedo.

Druga magarica, Paloma, stigla je sa ozbiljnim problemom gojaznosti jer su je prethodni vlasnici hranili "keksima iz supermarketa i kockama šećera".

"To nije ishrana za ovakvu životinju... I to je takođe jedan oblik zlostavljanja", dodao je on.

Sedo smatra da ovaj projekat koristi i ljudima i životinjama. Magarci sprečavaju širenje požara, a zauzvrat dobijaju, kako kaže, "dostojanstven život" - krdo kojem pripadaju, veterinarsku negu i dodatnu hranu koju doniraju lokalne farme i obližnji zabavni park.

Njihov posao nikada nije bio važniji. Evropska unija je 2025. godine zabeležila najrazorniju sezonu šumskih požara otkako se vodi evidencija, a samo je Španija izgubila skoro milion jutara zemljišta u požarima.

Zašto baš magarci?

Magarci se hrane travom i posebno vole biljke koje se tokom leta osuše i pretvore u takozvano "fino gorivo" - biljnu masu koja se najlakše pali i ubrzava širenje požara, objasnio je dr Đordi Bartolome Filjelja, profesor na Autonomnom univerzitetu u Barseloni i istraživač ekologije biljojeda. On ističe da je za najbolje rezultate korisno kombinovati različite vrste biljojeda.

"Na taj način svaka vrsta deluje na različite slojeve i vrste rastinja", rekao je Bartolome.

Koze, koje brzo uklanjaju drvenasto rastinje, već su stvorile čitavu industriju u Kaliforniji, gde kompanije iznajmljuju stada za čišćenje teško pristupačnih padina. Ali Sedo smatra da njegovi magarci imaju posebnu prednost.

"Posao koji obavljaju magarci ne mogu da urade ni koze ni ovce. Teži su, pa svaki njihov korak jače sabija tlo, a i pojedu više", rekao je on.

Gaženjem razbijaju povezani sloj suvog rastinja koji je vatri neophodan da bi se brzo širila.

Istraživanja su pokazala da životinje koje pasu mogu biti efikasna i jeftinija zaštita od pravljenja protivpožarnih pojaseva pomoću mehanizacije, ali stručnjaci upozoravaju da to nije univerzalno rešenje.

"Teško je garantovati da uz ispašu stoke neće biti požara. Ali oni mogu biti manjeg intenziteta i zato lakši za gašenje", rekao je Bartolome.

Magarci iz Tivise takođe održavaju protivpožarne pojaseve koje su ljudi već napravili u planinama.

"Svi imaju korist. Ljudi naprave protivpožarne pojaseve, mi dovedemo životinje i one ih održavaju čistim", rekao je Sedo.

Dodao je da se stazama koje magarci utabaju mogu provući i vatrogasna creva ukoliko izbije požar.

Oživljavanje drevne ideje

Požari su oduvek bili karakteristični za Mediteran, a ispaša domaćih i divljih životinja vekovima je sprečavala gomilanje suvog rastinja.

"Bez velikih biljojeda, pre ili kasnije tu biljnu masu 'pojede' vatra. Za razliku od životinja, požar to učini odjednom, sa dalekosežnim posledicama po ekosistem i ljude", rekao je Bartolome.

Evropski šumski požari tokom 2025. godine oslobodili su rekordnih 13 miliona tona ugljen-dioksida koji doprinosi zagrevanju planete, a njihove posledice traju mnogo duže od samog požara. Izgorele šume prestaju da apsorbuju CO₂, dok dim može nedeljama da ostane u atmosferi i ugrožava zdravlje ljudi čak i hiljadama kilometara daleko.

Sedo je inspiraciju pronašao u organizaciji El Burrito Feliz ("Srećno magare") iz južne Španije, gde spaseni magarci još od 2014. godine pasu na obodima Nacionalnog parka Donjana.

Slični projekti pojavljuju se širom zemlje. U Galiciji, na severozapadu Španije, u okviru programa obnove prirode vraćaju se divlji konji koji služe kao "prirodne kosilice" u području koje je posebno sklono požarima.

U Kataloniji inicijativa Ramats de Foc ("Vatrena stada") povezuje pastire ovaca i koza sa lokalnim vatrogascima kako bi zajedno održavali područja visokog rizika od požara. Meso i sir proizvedeni na tim farmama prodaju se sa posebnom oznakom da doprinose sprečavanju požara, pa kupci direktno finansiraju taj rad.

Prema rečima Bartolomea, vlasti prepoznaju značaj stoke u sprečavanju požara, ali još nisu pronašle pravi način da podrže ovakve projekte. On smatra da će oni moći ozbiljnije da se razvijaju tek kada države počnu da ih finansiraju kao uslugu očuvanja ekosistema, na isti način na koji finansiraju mehaničko čišćenje rastinja.

Sedo navodi da pastiri trenutno dobijaju do 80 evra po hektaru očišćenog privatnog zemljišta i do 300 evra po hektaru javnog zemljišta, ali da to nije dovoljno za održavanje ovakvih projekata. Organizacija "Tivissa Donkey Firefighters" zato se danas uglavnom finansira iz donacija i partnerstava.

"Ovaj projekat nastao je praktično ni iz čega, sasvim slučajno. Ali doneo nam je ogromnu životnu lekciju, i na društvenom i na ličnom planu. Ne radimo ništa što naši preci nisu radili. Mi samo ponovo vraćamo vrednost tim seoskim poslovima i načinu života koji je toliko zavisio od životinja", rekao je Sedo.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

magarci

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.