Koliko je psima zaista vruće?

Zakupljen prostor

Zakupljen prostor

marketing@021.rs
Život
31.07.2026.
09:00 > 09:36
Činjenica je da, kada temperatura pređe 30 stepeni celzijusa, ljudima postaje neprijatno, ali za pojedine pse ta ista temperatura prelazi neprijatnost i može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Nije, međutim, presudan samo broj na termometru. 
 
Vlažnost vazduha, direktno sunce, zagrejan asfalt, fizička aktivnost, starost i građa psa mogu napraviti razliku između bezbedne šetnje i toplotnog udara.
Psi nemaju mogućnost da se od vrućine brane jednako efikasno kao ljudi. Njihov glavni način rashlađivanja je dahtanje, dok je znojenje preko šapa ograničeno. Kada su vazduh i okruženje veoma topli, naročito uz visoku vlažnost, dahtanje ponekad nije dovoljno da njihovo telo oslobodi višak toplote.
 
Zbog toga pas može da se pregreje i kada njegovom vlasniku vreme još ne deluje ekstremno.
Ne postoji jedna bezbedna temperatura za sve pse
 
Nije moguće odrediti jednu temperaturu do koje je svaki pas bezbedan. Problemi izazvani toplotom mogu da se pojave i pri temperaturama nižim nego što većina vlasnika očekuje, naročito kada pas trči, dugo šeta ili nema mogućnost da se skloni od izvora toplote.
 
Veterinarska istraživanja pokazuju da je fizička aktivnost jedan od najčešćih uzroka problema povezanih sa toplotom kod pasa. Drugim rečima, pas koji intenzivno trči na 22 stepena može biti izložen većem riziku nego pas koji miruje u hladu na višoj temperaturi.
 
Sledeća podela, zato, nije stroga medicinska granica, već orijentir koji može da vam pomogne za procenu rizika u praksi:
 
Rizik dodatno raste kada je vazduh vlažan, nema vetra, pas hoda po asfaltu ili se nalazi u zatvorenom prostoru bez dobre ventilacije.
Poseban oprez potreban je kod francuskih i engleskih buldoga, mopseva, pekinezera, boksera i drugih pasa sa kratkom njuškom. Njihovi disajni putevi su specifični i otežavaju efikasno rashlađivanje dahtanjem.
 
U rizičnu grupu spadaju i psi sa gustim krznom, viškom kilograma, srčanim ili respiratornim problemima, kao i štenci i stariji psi.
 
Asfalt može biti veći problem od vazduha
 
Temperatura navedena u vremenskoj prognozi meri se u kontrolisanim uslovima, u hladu. Površina asfalta izložena suncu može biti znatno toplija.
 
Pas je asfaltu bliži celim telom, a njegove šape neposredno dodiruju vrelu podlogu. Osim opekotina jastučića, toplota koja zrači iz tla dodatno otežava rashlađivanje.
 
Pre šetnje treba dodirnuti asfalt nadlanicom. Ako je podloga neprijatno vrela već posle nekoliko sekundi, previše je vrela i za pseće šape. Travnate i zasenčene površine jesu bolji izbor, ali budite oprezni jer ne uklanjaju rizik od pregrevanja.
 
  
 
Tokom toplotnog talasa najbezbednije su šetnje rano ujutru i kasnije uveče. Šetnja treba da bude sporija i kraća, bez trčanja za lopticom, vožnje pored bicikla i intenzivnog treninga.
 
Ako pas zastaje, traži hlad, okreće se prema kući ili odbija da nastavi, ne treba ga terati. To može biti prvi znak da mu je pretoplo.
 
Kako pravilno hidrirati psa?
 
Pas treba neprekidno da ima pristup čistoj i svežoj vodi. Tokom velikih vrućina korisno je postaviti više posuda u različitim delovima stana ili dvorišta, naročito ako postoji mogućnost da jednu prevrne.
 
Na put i u šetnju treba poneti vodu i sklopivu posudu. Vodu treba nuditi redovno, pre nego što pas počne očigledno da pokazuje žeđ.
 
Ako pas jede granule za pse, pristup vodi posebno je važan jer suva hrana sadrži znatno manje vode od vlažne hrane (konzerve, paštete). Granule se mogu blago navlažiti neposredno pre obroka, pod uslovom da se tako pripremljena hrana ne ostavlja dugo na toplom.
 
Treba naglasiti posebno da vlažna hrana može doprineti ukupnom unosu tečnosti, ali nikako nije zamena za vodu.
 
Zdravom psu mogu se povremeno ponuditi kockice leda ili zamrznuta poslastica prilagođena psima, ali ga ne treba prisiljavati da jede ili pije. Sportske napitke, zaslađene sokove i elektrolite namenjene ljudima nikako ne bi trebalo davati svom ljubimcu.
 
Apetit pojedinih pasa tokom vrućine može biti nešto slabiji. Obrok se zato može ponuditi ujutru ili uveče, kada je hladnije. Nagli gubitak apetita praćen malaksalošću, povraćanjem ili drugim simptomima ipak zahteva konsultaciju sa veterinarom.
 
Kako prepoznati da se pas pregreva?
 
Pojačano dahtanje posle šetnje nije neobično, ali treba obratiti pažnju kada ono postane veoma brzo, glasno ili ne prestaje ni nakon odmora.
 
Znaci mogućeg pregrevanja uključuju:
 
  • izrazito ubrzano ili otežano disanje;
  • gustu i lepljivu pljuvačku;
  • neuobičajeno crvene ili veoma blede desni;
  • nemir, zbunjenost ili dezorijentaciju;
  • teturanje i slabost u nogama;
  • povraćanje ili proliv;
  • odbijanje kretanja;
  • kolaps, grčeve ili gubitak svesti.
 
Toplotni udar je hitno stanje. Ne treba čekati da se pojave svi simptomi niti očekivati da će se pas sam oporaviti kada stigne kući.
 
Šta uraditi ako se pas pregrejao?
 
Savremena preporuka može se sažeti rečima: prvo rashladiti, zatim odvesti kod veterinara.
 
Psa odmah treba skloniti sa sunca, prekinuti svaku aktivnost i premestiti ga u hlad ili klimatizovan prostor. Telo se može polivati vodom koja je hladnija od temperature psa, prvenstveno po vratu, stomaku i unutrašnjim stranama butina.
 
Treba izbegavati sipanje vode preko glave, naročito ako pas teško diše. Ventilator, klima-uređaj ili strujanje vazduha mogu ubrzati rashlađivanje mokrog tela.
 
Psu treba ponuditi vodu, ali se ona ne sme nasilno sipati u usta, posebno ako je dezorijentisan, teško guta ili je bez svesti.
 
Uvreženo verovanje da hladnija voda obavezno izaziva šok nije razlog da se odlaže rashlađivanje ozbiljno pregrejanog psa. Mnogo je opasnije ostaviti njegovu telesnu temperaturu povišenom.
 
Istovremeno treba pozvati veterinara, opisati simptome i krenuti prema ambulanti u rashlađenom i dobro provetrenom vozilu. Čak i kada se pas naizgled oporavi, pregled je važan jer posledice pregrevanja mogu zahvatiti unutrašnje organe i postati vidljive tek kasnije.
 
Automobil nije bezbedan ni u hladu
 
Psa tokom leta ne treba ostavljati u parkiranom automobilu, čak ni na nekoliko minuta, sa odškrinutim prozorima ili u hladu. Unutrašnjost vozila može se zagrejati veoma brzo, a pomeranje sunca može automobil koji je bio u hladu ostaviti potpuno izloženim.
 
Klima-uređaj koji radi dok je vlasnik odsutan takođe nije potpuna garancija, jer motor ili klima mogu prestati da rade.
 
Problem nisu samo automobili. Zastakljene terase, zatvorene prostorije, transporteri ostavljeni na suncu, prikolice i loše provetreni boksovi mogu postati jednako opasni.
 
Treba li psa voditi na more?
 
Odgovor umnogome zavisi od psa, a ne samo od toga da li smeštaj prima kućne ljubimce.
 
Zdravom i stabilnom psu koji dobro podnosi vožnju, odmor sa vlasnicima može prijati. Međutim, putovanje ne mora biti najbolji izbor za starog ili bolesnog psa, psa koji teško podnosi toplotu, ima respiratorne probleme ili doživljava jak stres u automobilu i nepoznatom okruženju.
 
  
 
Pre odluke treba razmotriti:
 
  • koliko traje putovanje i da li su moguće redovne pauze;
  • da li automobil ima pouzdanu klimatizaciju;
  • postoji li hlad u smeštaju i njegovoj okolini;
  • da li pas može bezbedno ostati u smeštaju tokom najtoplijeg dela dana;
  • prihvataju li izabrani objekti i plaže pse;
  • gde se nalazi najbliža veterinarska ambulanta;
  • da li pas redovno koristi terapiju koju treba poneti;
  • da li su poznato okruženje i pouzdana osoba koja ga čuva možda bolja opcija.
 
Na put je potrebno poneti dovoljno vode, posudu, povodac, am, podlogu za odmor, hranu na koju je pas navikao, peškir, kesice, osnovni pribor za prvu pomoć i potrebnu dokumentaciju.
 
Psa ne treba hraniti velikim obrokom neposredno pre polaska. Pauze treba praviti na bezbednim mestima, ali ga nikada ne treba puštati iz automobila bez povoca, čak ni ako je inače poslušan.
 
Ni kupanje u moru ne odgovara svakom psu. Ne treba ga prisiljavati da ulazi u vodu, a nakon kupanja treba mu ponuditi običnu vodu kako ne bi pio morsku. Gutanje veće količine slane vode može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
 
Posle plaže korisno je isprati krzno i šape slatkom vodom.
 
Putovanje u Grčku i EU sada je jednostavnije, ali dokumentacija ostaje obavezna
 
Od 19. juna 2026. godine, za nekomercijalno putovanje pasa, mačaka i tvorova iz Srbije u države Evropske unije više nije potreban test titra antitela protiv besnila.
 
Ovo olakšanje odnosi se i na putovanje u Grčku, ali ne znači da pas može da pređe granicu bez prethodne pripreme.
 
I dalje su potrebni:
 
  • propisno postavljen mikročip;
  • važeća vakcina protiv besnila;
  • odgovarajući veterinarski sertifikat;
  • ispunjavanje eventualnih dodatnih pravila prevoznika.
 
Kod prve vakcinacije protiv besnila mora se voditi računa o propisanom periodu čekanja pre putovanja. Većinu dokumenata ne treba pripremati poslednjeg dana. Najbezbednije je proveriti uslove kod veterinara i nadležne veterinarske službe nekoliko nedelja pre polaska.
 
Pravila se mogu razlikovati i u zavisnosti od načina prevoza, pa avionske kompanije i drugi prevoznici mogu zahtevati određeni transporter, najavu životinje ili dodatnu dokumentaciju.
Takođe zapamtite da je prelaz sa ljubimcima dozvoljen samo na onim graničnim prelazima na kojima postoji veterinarska inspekcija.
 
Za Crnu Goru treba proveriti posebna pravila
 
Crna Gora nije članica Evropske unije, pa se pojednostavljenje koje važi za putovanje iz Srbije u EU ne primenjuje automatski i na nju.
 
Javno dostupna crnogorska uputstva navodila su mikročip, pasoš, vakcinaciju protiv besnila, veterinarski sertifikat i dodatne uslove. Međutim, pošto su pojedina uputstva označena kao arhivska i propisi se mogu menjati, trenutne zahteve treba proveriti neposredno pre putovanja kod nadležne veterinarske uprave, granične veterinarske inspekcije ili ambasade.
 
Informaciju da je prelazak granice sada jednostavniji zato ne treba tumačiti kao univerzalno pravilo za svaku državu u regionu.
 
Najbezbednija šetnja ponekad je ona koju preskočimo
 
Psima je potrebna svakodnevna aktivnost, ali tokom ekstremnih vrućina nekoliko dana kraćih šetnji neće im naškoditi.
 
Mentalna stimulacija u rashlađenom prostoru - traženje poslastica, njuškanje, jednostavne vežbe i igračke sa hranom - može delimično zameniti duži izlazak.
 
Najvažnije je posmatrati psa, a ne samo vremensku prognozu. Ako mu je teško, temperatura je za njega previsoka bez obzira na to koliko je stepeni.
 
Kod sumnje na toplotni udar nema čekanja: prekinuti aktivnost, odmah započeti rashlađivanje i kontaktirati veterinara.
 
Tekst je pripremljen u saradnji sa online pet shopom Granule.rs, specijalizovanim za hranu i opremu za kućne ljubimce.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Psi

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Ko je nosilac Studentske liste: Biografija Ilije Srdanovića
Ko je nosilac Studentske liste: Biografija Ilije Srdanovića
Generalni sekretar OSS: Razočaran sam ponašanjem odbojkašica na prijemu kod predsednika, povući ćemo poteze
Generalni sekretar OSS: Razočaran sam ponašanjem odbojkašica na prijemu kod predsednika, povući ćemo poteze
Ovo je Studentska lista: Kardiolog iz Novog Sada nosilac
Ovo je Studentska lista: Kardiolog iz Novog Sada nosilac

Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja

Čivave su zapravo delom kojoti

Čivave su zapravo delom kojoti

16.09.2026.• 1
Novo istraživanje porekla pasa pokazalo je da čivave dele više segmenata svog genoma sa divljim kojotima (Canis latrans).
Svaka deveta ptica selica je pred izumiranjem

Svaka deveta ptica selica je pred izumiranjem

13.09.2026.• 0
Svaka deveta ptica selica je pred izumiranjem, dok je brojnost 45 odsto migratornih vrsta, poput kukavica, grlica i arktičkih čigri, u opadanju, pokazuju podaci izneti na samitu u Keniji.
Najkomentarisanije