Kako je u Australiju doneto 24 zečeva koji su se ubrzo pretvorili u 600 miliona jedinki

Autor: Forbes Srbija

Život

02.08.2026.

11:40 > 13:51

Australija je 1859. dobila zečeve, odnosno Tomas Ostin uneo je zečeve iz Evrope u Australiju radi lova i sporta. Nesvesno izazvavši tako ekološku katastrofu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kako je u Australiju doneto 24 zečeva koji su se ubrzo pretvorili u 600 miliona jedinki

Foto: Pixabay

Od svega nekoliko desetina jedinki, njihova populacija se do sredine 20. veka naglo povećala na stotine miliona. To je postalo jedno od najbržih širenja neke unete vrste sisara u istoriji.

Ovo ubrzano širenje bilo je moguće zato što Australija nije imala prirodne neprijatelje, parazite i oštre zimske uslove koji bi u njihovom izvornom staništu ograničavali brojnost zečeva. Zbog toga je njihovo razmnožavanje bilo gotovo nekontrolisano, piše Forbes Srbija.

Posledice odlaska zečeva iz Evrope

Posledice su bile ozbiljne: prekomerna ispaša i erozija zemljišta uništile su velike delove autohtonih ekosistema.

Australija je pokušala da kontroliše populaciju zečeva biološkim metodama, uključujući uvođenje miksomatoze i virusa hemoragijske bolesti kunića. Oni su u početku značajno smanjili njihov broj, ali su vremenom zečevi razvili određenu otpornost kroz evolutivne promene.

Ova priča predstavlja snažno upozorenje o ključnoj važnosti biološke bezbednosti i kontrole unošenja stranih vrsta u osetljive ekosisteme.

U oktobru 1859. godine, doseljenik po imenu Tomas Ostin dopremio je sanduk kunića iz Evrope na svoje imanje u blizini Džilonga u Australiji. Ideja je bila da bi on i njegovi prijatelji mogli da ih love iz zabave.

Mešovita pošiljka divljih i domaćih jedinki - prema najčešće navođenim podacima, oko dvadesetak životinja - puštena je u ograđeni deo imanja. Za manje od 10 godina, samo na Ostinovom posedu broj zečeva porastao je na desetine hiljada.

Populacija je nastavila da se širi prema unutrašnjosti kontinenta.

Australija ima 600 miliona zečeva

Do početka 20. veka, broj zečeva već je narastao na desetine miliona širom južnog dela Australije. Brojka koja se najčešće navodi kao vrhunac ove najezde - 600 miliona - zapravo se odnosi na period nekoliko decenija kasnije, krajem 1940-ih godina. Tada su niz vlažnih godina i ratni poremećaji u održavanju ograda i sprovođenju kontrole populacije omogućili da se njihov broj dodatno poveća. Ipak, savremene procene iz bilo kog perioda nužno su približne.

Bez obzira na tačan broj, ovaj slučaj se smatra jednim od najbržih širenja neke unete vrste sisara na novom području koje je ikada zabeleženo.

Biologija koja stoji iza eksplozije populacije zečeva

Za biologa, sama brojka nije ono što najviše iznenađuje. Razmnožavanje zečeva je poznato po izuzetnoj brzini. Ženka evropskog zeca može ponovo ostati skotna već dan nakon okota. To je osobina poznata kao postporođajni estrus, kako navodi Animal Diversity Web, zoološka baza podataka koju održava Univerzitet Mičigen.

Polnu zrelost dostižu već nakon nekoliko meseci. Kada se pomnože brojna legla godišnje, od kojih svako ima više mladunaca, sa populacijom koja gotovo da nema prirodne gubitke, kriva rasta vrlo brzo postaje eksponencijalna.

Ono što je Australiju učinilo drugačijom od prirodnog staništa zečeva nije bila sama matematika razmnožavanja, već odsustvo ograničavajućih faktora za životinje. Ekolozi ovaj fenomen nazivaju hipoteza oslobađanja od neprijatelja. To je koncept koji je detaljnije oblikovan u studiji objavljenoj 2002. u časopisu "Trends in Ecology & Evolution".

Prema ovoj teoriji, kada se neka vrsta unese u novo područje bez prirodnih neprijatelja predatora, parazita i bolesti koji su je u njenom izvornom staništu držali pod kontrolom, njena populacija može da naraste daleko iznad nivoa koji bi njen prvobitni ekosistem ikada mogao da podrži.

Velika Britanija je imala lisice, hermeline i lasice koje su vekovima evolutivno bile povezane sa zečevima. Takođe, hladne zime su ograničavale razmnožavanje.

Australija je, s druge strane, nudila blage temperature tokom gotovo cele godine, meko zemljište pogodno za kopanje jazbina, obilje trave i, što je najvažnije, nije imala prirodne predatore prilagođene upravo lovu na zečeve.

Širenje populacije

Evropski kunić jednostavno nije imao gotovo ništa što bi sprečilo njegov nekontrolisani rast populacije. Širenje ove vrste bilo je zapanjujuće po bilo kom kriterijumu koji biolozi koriste za praćenje invazivnih vrsta.

Zečevi su se u nekim delovima kontinenta širili brzinom od oko 100 kilometara godišnje. To je prema studiji objavljenoj 2022. u časopisu PNAS, koja je pomoću DNK analize pratila čitavu invaziju sve do Ostinovog prvobitnog puštanja životinja.

To je izuzetno brza stopa širenja za malog kopnenog sisara. Evropski kunići su stigli do Zapadne Australije već nekoliko decenija nakon prvog puštanja u blizini Džilonga.

Suočavanje sa kontinentom zečeva

Ekološke posledice bile su proporcionalne veličini njihove populacije. Zečevi su uništavali autohtonu vegetaciju prekomernom ispašom. Ubrzavali su eroziju zemljišta i direktno se takmičili sa ovcama i domaćim torbarima za izvore hrane, doprinoseći tako opadanju brojnosti nekoliko autohtonih vrsta.

Šteta je bila toliko velika da je Zapadna Australija izgradila ogradu protiv zečeva dugu više od oko 3.200 kilometara - u uglavnom neuspešnom pokušaju da zaustavi njihovo širenje ka zapadu.

Šta je Australija radila po tom pitanju

Odgovor Australije postao je jedan od najpoznatijih primera biološke kontrole invazivnih vrsta. Tokom 1950-ih godina vlasti su namerno unele miksomatozu, virus smrtonosan za evropske kuniće. On je u početku uništio oko 90 odsto populacije na pogođenim područjima. To se smatra jednim od najdramatičnijih uspeha biološke kontrole zabeleženih u istoriji.

Ali evolucija je uzvratila udarac: zečevi koji su preživeli nosili su genetsku otpornost, a virus je kroz naredne generacije postajao manje smrtonosan kako su se i domaćin i patogen međusobno prilagođavali. Ovu dinamiku potvrdila je studija objavljena 2019. godine u časopisu "Science". Klasičan primer evolutivne trke u naoružanju koja se odvija pred našim očima.

Povećanje populacije zečeva

Populacija zečeva se ponovo povećala, što je dovelo do uvođenja drugog sredstva biološke kontrole virusa hemoragijske bolesti kunića tokom 1990-ih godina. Taj virus se i danas koristi za upravljanje brojnošću populacije, zajedno sa starijim virusom.

Ono što osvajanje Australije od strane zečeva pokazuje, više nego sama impresivna brojka, jeste princip kojem se biolozi koji proučavaju invazivne vrste stalno vraćaju. Veličinu populacije u novom okruženju ne određuju samo osobine same vrste, već i sve ono što novo okruženje ne uspeva da joj suprotstavi.

Vrsta koja u svom prirodnom staništu deluje sasvim uobičajeno može se ponašati kao potpuno drugačiji organizam kada nestanu ograničenja koja su je tamo držala pod kontrolom.

Upravo zato je biološka bezbednost i danas toliko važna za ostrvske države i izolovane ekosisteme. Eksplozija populacije zečeva često se navodi kao jedan od razloga zbog kojih Australija sada ima neke od najstrožih graničnih kontrola za unos živih biljaka i životinja na svetu - kao direktan institucionalni podsetnik na ono što je nastalo od samo nekoliko desetina životinja puštenih na jednom imanju.

Dve desetine zečeva koje je Tomas Ostin pustio za nedeljni lov nikada nisu napustile Australiju. Više od 160 godina kasnije, njihovi potomci kao i lekcija koju su pružili ekolozima o invazivnim vrstama i dalje su tu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

zečevi

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Djoka

02.08.2026 • 12:17

Pa šta su radili Divlji psi (Dingo)? Štrajkovali!? Šta oni kao ne vole zečetinu? Očigledno.

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.