Kako su u Australiju doneta 24 zeca koja su se ubrzo pretvorila u 600 miliona jedinki
Australija je 1859. dobila zečeve, odnosno Tomas Ostin uneo je zečeve iz Evrope u Australiju radi lova i sporta. Nesvesno izazvavši tako ekološku katastrofu.
Od svega nekoliko desetina jedinki, njihova populacija se do sredine 20. veka naglo povećala na stotine miliona. To je postalo jedno od najbržih širenja neke unete vrste sisara u istoriji.
Ovo ubrzano širenje bilo je moguće zato što Australija nije imala prirodne neprijatelje, parazite i oštre zimske uslove koji bi u njihovom izvornom staništu ograničavali brojnost zečeva. Zbog toga je njihovo razmnožavanje bilo gotovo nekontrolisano, piše Forbes Srbija.
Posledice odlaska zečeva iz Evrope
Posledice su bile ozbiljne: prekomerna ispaša i erozija zemljišta uništile su velike delove autohtonih ekosistema.
Australija je pokušala da kontroliše populaciju zečeva biološkim metodama, uključujući uvođenje miksomatoze i virusa hemoragijske bolesti kunića. Oni su u početku značajno smanjili njihov broj, ali su vremenom zečevi razvili određenu otpornost kroz evolutivne promene.
Ova priča predstavlja snažno upozorenje o ključnoj važnosti biološke bezbednosti i kontrole unošenja stranih vrsta u osetljive ekosisteme.
U oktobru 1859. godine, doseljenik po imenu Tomas Ostin dopremio je sanduk kunića iz Evrope na svoje imanje u blizini Džilonga u Australiji. Ideja je bila da bi on i njegovi prijatelji mogli da ih love iz zabave.
Mešovita pošiljka divljih i domaćih jedinki - prema najčešće navođenim podacima, oko dvadesetak životinja - puštena je u ograđeni deo imanja. Za manje od 10 godina, samo na Ostinovom posedu broj zečeva porastao je na desetine hiljada.
Populacija je nastavila da se širi prema unutrašnjosti kontinenta.
Australija ima 600 miliona zečeva
Do početka 20. veka, broj zečeva već je narastao na desetine miliona širom južnog dela Australije. Brojka koja se najčešće navodi kao vrhunac ove najezde - 600 miliona - zapravo se odnosi na period nekoliko decenija kasnije, krajem 1940-ih godina. Tada su niz vlažnih godina i ratni poremećaji u održavanju ograda i sprovođenju kontrole populacije omogućili da se njihov broj dodatno poveća. Ipak, savremene procene iz bilo kog perioda nužno su približne.
Bez obzira na tačan broj, ovaj slučaj se smatra jednim od najbržih širenja neke unete vrste sisara na novom području koje je ikada zabeleženo.
Biologija koja stoji iza eksplozije populacije zečeva
Za biologa, sama brojka nije ono što najviše iznenađuje. Razmnožavanje zečeva je poznato po izuzetnoj brzini. Ženka evropskog zeca može ponovo ostati skotna već dan nakon okota. To je osobina poznata kao postporođajni estrus, kako navodi Animal Diversity Web, zoološka baza podataka koju održava Univerzitet Mičigen.
Polnu zrelost dostižu već nakon nekoliko meseci. Kada se pomnože brojna legla godišnje, od kojih svako ima više mladunaca, sa populacijom koja gotovo da nema prirodne gubitke, kriva rasta vrlo brzo postaje eksponencijalna.
Ono što je Australiju učinilo drugačijom od prirodnog staništa zečeva nije bila sama matematika razmnožavanja, već odsustvo ograničavajućih faktora za životinje. Ekolozi ovaj fenomen nazivaju hipoteza oslobađanja od neprijatelja. To je koncept koji je detaljnije oblikovan u studiji objavljenoj 2002. u časopisu "Trends in Ecology & Evolution".
Prema ovoj teoriji, kada se neka vrsta unese u novo područje bez prirodnih neprijatelja predatora, parazita i bolesti koji su je u njenom izvornom staništu držali pod kontrolom, njena populacija može da naraste daleko iznad nivoa koji bi njen prvobitni ekosistem ikada mogao da podrži.
Velika Britanija je imala lisice, hermeline i lasice koje su vekovima evolutivno bile povezane sa zečevima. Takođe, hladne zime su ograničavale razmnožavanje.
Australija je, s druge strane, nudila blage temperature tokom gotovo cele godine, meko zemljište pogodno za kopanje jazbina, obilje trave i, što je najvažnije, nije imala prirodne predatore prilagođene upravo lovu na zečeve.
Širenje populacije
Evropski kunić jednostavno nije imao gotovo ništa što bi sprečilo njegov nekontrolisani rast populacije. Širenje ove vrste bilo je zapanjujuće po bilo kom kriterijumu koji biolozi koriste za praćenje invazivnih vrsta.
Zečevi su se u nekim delovima kontinenta širili brzinom od oko 100 kilometara godišnje. To je prema studiji objavljenoj 2022. u časopisu PNAS, koja je pomoću DNK analize pratila čitavu invaziju sve do Ostinovog prvobitnog puštanja životinja.
To je izuzetno brza stopa širenja za malog kopnenog sisara. Evropski kunići su stigli do Zapadne Australije već nekoliko decenija nakon prvog puštanja u blizini Džilonga.
Suočavanje sa kontinentom zečeva
Ekološke posledice bile su proporcionalne veličini njihove populacije. Zečevi su uništavali autohtonu vegetaciju prekomernom ispašom. Ubrzavali su eroziju zemljišta i direktno se takmičili sa ovcama i domaćim torbarima za izvore hrane, doprinoseći tako opadanju brojnosti nekoliko autohtonih vrsta.
Šteta je bila toliko velika da je Zapadna Australija izgradila ogradu protiv zečeva dugu više od oko 3.200 kilometara - u uglavnom neuspešnom pokušaju da zaustavi njihovo širenje ka zapadu.
Šta je Australija radila po tom pitanju
Odgovor Australije postao je jedan od najpoznatijih primera biološke kontrole invazivnih vrsta. Tokom 1950-ih godina vlasti su namerno unele miksomatozu, virus smrtonosan za evropske kuniće. On je u početku uništio oko 90 odsto populacije na pogođenim područjima. To se smatra jednim od najdramatičnijih uspeha biološke kontrole zabeleženih u istoriji.
Ali evolucija je uzvratila udarac: zečevi koji su preživeli nosili su genetsku otpornost, a virus je kroz naredne generacije postajao manje smrtonosan kako su se i domaćin i patogen međusobno prilagođavali. Ovu dinamiku potvrdila je studija objavljena 2019. godine u časopisu "Science". Klasičan primer evolutivne trke u naoružanju koja se odvija pred našim očima.
Povećanje populacije zečeva
Populacija zečeva se ponovo povećala, što je dovelo do uvođenja drugog sredstva biološke kontrole virusa hemoragijske bolesti kunića tokom 1990-ih godina. Taj virus se i danas koristi za upravljanje brojnošću populacije, zajedno sa starijim virusom.
Ono što osvajanje Australije od strane zečeva pokazuje, više nego sama impresivna brojka, jeste princip kojem se biolozi koji proučavaju invazivne vrste stalno vraćaju. Veličinu populacije u novom okruženju ne određuju samo osobine same vrste, već i sve ono što novo okruženje ne uspeva da joj suprotstavi.
Vrsta koja u svom prirodnom staništu deluje sasvim uobičajeno može se ponašati kao potpuno drugačiji organizam kada nestanu ograničenja koja su je tamo držala pod kontrolom.
Upravo zato je biološka bezbednost i danas toliko važna za ostrvske države i izolovane ekosisteme. Eksplozija populacije zečeva često se navodi kao jedan od razloga zbog kojih Australija sada ima neke od najstrožih graničnih kontrola za unos živih biljaka i životinja na svetu - kao direktan institucionalni podsetnik na ono što je nastalo od samo nekoliko desetina životinja puštenih na jednom imanju.
Dve desetine zečeva koje je Tomas Ostin pustio za nedeljni lov nikada nisu napustile Australiju. Više od 160 godina kasnije, njihovi potomci kao i lekcija koju su pružili ekolozima o invazivnim vrstama i dalje su tu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Šri Lanka pokrenula nacionalnu akciju zaštite slonova
03.11.2026.•
0
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
VIDEO: Turisti u Poljskoj hvatali jelene za rogove i rvali se s njima
03.11.2026.•
2
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Vuk napao dete u zoo vrtu u Nemačkoj
29.10.2026.•
1
Osmogodišnje dete povređeno je kada ga je napao vuk u Zoološkom vrtu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, saopštila je policija.
U Turskoj pronađeni otisci psećih šapa stari četiri hiljade godina
28.10.2026.•
0
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Otkriven prvi vodozemac koji nije izlazio iz vode: Živeo pre 237 miliona godina
28.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi, prenosi Rojters.
VIDEO: Medvedica Oso osvojila nagradu "Mama medvedica"
28.10.2026.•
0
Crna medvedica Oso, prepoznatljiva po karakterističnoj "mullet" frizuri, osvojila je nagradu "Mama medvedica" za 2026. godinu, koju dodeljuje američka Služba za šume.
VIDEO: Jedna vrsta zmije kotrlja se četiri puta brže nego što gmiže
26.10.2026.•
0
Sićušne zmije koje žive u jugoistočnoj Aziji razvile su neobičan način bekstva od predatora.
Pronađen otrovni primat za kog se strahovalo da je izumro pre skoro jedan vek
26.10.2026.•
0
Spori loris sa ostrva Bangka, jedan od najneobičnijih primata na svetu, ponovo je otkriven u Indoneziji nakon što gotovo čitav vek nije bio naučno dokumentovan.
Orangutani više vole hranu koju povezuju sa smehom
26.10.2026.•
0
Orangutani radije biraju hranu koju povezuju sa zvucima smeha drugih pripadnika svoje vrste.
Maženje psa može da nas zaštiti od stresa koji tek dolazi
26.10.2026.•
1
Maženje psa ne samo da može da poboljša raspoloženje već bi moglo i da ublaži reakciju organizma na stresne situacije koje tek predstoje.
Tramp dozvolio da se medvedi love uz pomoć slanine i krofni
26.10.2026.•
1
Nova pravila administracije američkog predsednika Donalda Trampa omogućavaju lovcima da na saveznim zemljištima na Aljasci koriste slaninu, krofne, ostatke mesa i drugu ljudsku hranu kao mamac za privlačenje medveda.
Arheolozi u Peruu otkrili mumificiranog psa bez dlake starog 1.200 godina
25.10.2026.•
0
Arheolozi su u Peruu pronašli izuzetno dobro očuvane ostatke pasa bez dlake, stare više od 1.200 godina.
Policijski psi pobegli iz kuće trenera u Britaniji i ujeli ljude na ulici
25.10.2026.•
0
Dve osobe su povređene nakon što su policijski psi pobegli sa imanja svog trenera u Lesterširu, u Velikoj Britaniji, a policijske snage su potvrdile da je istraga u toku.
Komentari 13
Dragan
Trutuka
Ilija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar