Praistorijski ljudi su ciljano lovili ženke mamuta

Autor: Hina

Život

03.08.2026.

11:40 > 07:32

Analizom genetskih podataka iz kostiju pronađenih na 11 arheoloških nalazišta u Poljskoj, Austriji, Češkoj, Nemačkoj i Rusiji, naučnici su otkrili da su praistorijski ljudi ciljano lovili ženke vunastih mamuta.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Praistorijski ljudi su ciljano lovili ženke mamuta

Foto: Pixabay

Mamuti su bili jedan od najvažnijih plena ljudi ledenog doba u Evroaziji i Severnoj Americi iz više razloga, piše agencija Rojters. Jedna životinja obezbeđivala je velike količine mesa i masti, koža se koristila za izradu odeće, kosti i kljove za alat, oružje i umetničke predmete, dok su najveće kosti služile kao građevinski materijal za skloništa i druge nastambe.

Na nalazištima koja su proučavali naučnici u srednjoj i istočnoj Evropi oko 70 odsto kostiju mamuta pripadalo je ženkama, a 30 odsto mužjacima. Nasuprot tome, među kostima pronađenim na prirodnim nalazištima 66 odsto pripadalo je mužjacima, a 34 odsto ženkama.

Naučnici su analizirali drevnu DNK 521 mamuta koji su živeli tokom poslednjih približno 50.000 godina u Evroaziji i Severnoj Americi. Među njima je bilo 100 jedinki sa deset nalazišta u srednjoj i istočnoj Evropi i jednog u Sibiru, dok je 421 mamut poticao sa prirodnih nalazišta, prenosi Rojters.

Zašto su lovili upravo ženke?

"To je odlično pitanje i još ga aktivno istražujemo", rekla je Hana Muts, postdoktorandkinja Centra za paleogenetiku, zajedničkog istraživačkog centra Univerziteta u Stokholmu i Švedskog prirodnjačkog muzeja, kao i glavna autorka studije objavljene u časopisu Current Biology.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da su, poput današnjih slonova, vunasti mamuti živeli u krdima predvođenim ženkama. Takva krda verovatno su se kretala predvidljivim sezonskim rutama.

"Današnja krda ženki slonova imaju prilično stabilna područja kretanja, dok odrasli mužjaci žive samotnjački i lutaju na mnogo većim udaljenostima. Upravo je ta predvidljivost možda omogućila ljudima ledenog doba da lakše pronalaze krda predvođena ženkama", navela je Muts.

Takva krda najverovatnije su bila matrijarhalna i sastojala su se od odraslih ženki i mladunaca oba pola. Evolucioni genetičar Lov Dalen, jedan od rukovodilaca istraživanja, dodaje da je moguće i da je bilo lakše opkoliti krdo sa mladuncima, jer ženke nisu želele da pobegnu i ostave ih. Osim toga, ženke su u proseku bile manje od mužjaka, pa ih je verovatno bilo lakše usmrtiti.

Odrasli mužjaci težili su do šest tona i dostizali oko 3,4 metra visine u ramenima, dok su ženke težile oko četiri tone i bile visoke oko 2,9 metara.

Ljudi koji su živeli na područjima nastanjenim mamutima bili su nomadski lovci-sakupljači. Pored jestivog bilja lovili su i druge životinje ledenog doba, poput vunastih nosoroga, irvasa, bizona i jelena. Na nekim kostima mamuta pronađeni su vrhovi projektila zabijeni u kost, što potvrđuje da su životinje ubijane u lovu, prenosi Rojters.

Prema rečima evolucionog genetičara Davida Dijesa del Moline, lovci su verovatno koristili teren u svoju korist.

"Mogu da zamislim da su koristili blatnjava područja ili močvare kako bi imobilisali mamute, a zatim ih napadali kopljima, strelama ili drugim projektilima", rekao je on.

Najveće nalazište mamuta obuhvaćeno istraživanjem nalazi se u Krakovu Spadžisti na jugu Poljske i datira iz perioda od pre 25.000 do 30.000 godina. Tamo su pronađeni ostaci više od stotinu mamuta, kameni alat i brojni tragovi njihove obrade nakon ulova.

Mamuti su nestali sa kopna Evroazije i Severne Amerike pre približno 10.000 do 12.000 godina, na kraju poslednjeg ledenog doba, kada je zagrevanje klime otvorene travnjake na kojima su se hranili zamenilo šumama i močvarnom tundrom.

Koliku je ulogu čovek imao u njihovom izumiranju i dalje je predmet rasprava. Poslednji mamuti živeli su na izolovanom ostrvu Vrangel, uz obalu Sibira, gde su opstali još oko 4.000 godina pre nego što su potpuno izumrli.

U novom istraživanju naučnici su kod jednog mamuta sa tog ostrva otkrili retko genetsko stanje poznato kao mozaicizam X0/XX, zbog kojeg jedinka nije bila biološki ni mužjak ni ženka. Kod ljudi je reč o poremećaju poznatom kao Tarnerov sindrom.

"Još nije jasno da li je taj mozaicizam povezan sa malobrojnom populacijom mamuta na ostrvu Vrangel ili je reč o razvojnoj anomaliji koja se mogla pojaviti u bilo kojoj populaciji mamuta", zaključila je Muts.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mamuti

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.