Naučnici "zapanjeni" oporavkom pluća dece u delovima Londona gde je saobraćaj skoro potpuno zabranjen
Naučnici kažu da su bili "zapanjeni" time koliko brzo su pluća male dece počela da se oporavljaju i rastu nakon što su na području na kojem žive uvedena ograničenja zagađenja.
Foto: 021.rs
Istraživači su otkrili da su deca u Londonu, čiji je rast pluća bio usporen zbog zagađenja, pokazala impresivna poboljšanja nakon što je uvođenje Zone ultraniskih emisija (Ulez) 2019. godine smanjilo emisije.
Studija je pratila više od 3.400 osnovaca u Londonu i Lutonu i pruža ono za šta naučnici veruju da je do sada najsnažniji dokaz da bi lokalne zone čistog vazduha mogle da pomognu u smanjenju dela štete koju zagađenje izaziva tokom detinjstva.
Međutim, nezavisni istraživači upozoravaju da se moraju uzeti u obzir i drugi faktori, piše BBC.
Zagađenje vazduha može da uspori rast pluća kod male dece, ostavljajući ih izloženijim povećanom riziku od astme, bolesti srca, dijabetesa, pa čak i prerane smrti.
Deca su takođe osetljivija na zagađenje jer se njihova pluća i imunitet još razvijaju. Osim toga, kada su napolju, obično su bliže tlu i izvorima izduvnih gasova.
Ela Adu-Kisi-Debra, devetogodišnja devojčica iz Londona koja je 2013. godine umrla nakon napada astme, postala je 2020. prva osoba u Velikoj Britaniji kojoj je zagađenje vazduha navedeno kao uzrok smrti.
U okviru studije, istraživači su uključili decu uzrasta od šest do devet godina koja su pohađala osnovne škole u londonskoj zoni ultraniskih emisija i pratili istu decu pet godina, poredeći ih sa sličnom decom - po socioekonomskom poreklu, fizičkoj aktivnosti i etničkoj pripadnosti - u Lutonu.
Deca u studiji svake godine su prolazila testove funkcije i kapaciteta pluća, počevši godinu dana pre uvođenja Uleza i tokom četiri godine nakon njegovog uvođenja.
Početni rezultati pokazali su da su pluća dece u Londonu imala manji kapacitet od pluća dece u Lutonu, koji je manje zagađen od Londona, ali ima sličnu mešavinu zagađujućih materija.
Na kraju studije kapacitet pluća dece dostigao je gotovo identične nivoe u obe grupe.
"Iako bismo očekivali da dečja pluća rastu iz godine u godinu, naši rezultati ukazuju na to da se rast pluća kod londonske dece ubrzao tokom četiri godine kako bi 'sustigao' kontrolnu grupu u Lutonu i dostigao slične nivoe kapaciteta pluća", navode istraživači.
"Bio sam apsolutno zapanjen kada sam prvi put video rezultate. Brzina kojom je londonska grupa nadoknadila zaostatak u kapacitetu pluća bila je iznenađujuća i impresivna. Ovo pokazuje da ambiciozna zona čistog vazduha može da smanji nivo zagađenja i brzo obnovi rast dečjih pluća koji je bio usporen", rekao je za BBC profesor Kris Grifits sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, jedan od glavnih autora studije.
Glavni test merio je koliko vazduha dete može snažno da izdahne za jednu sekundu nakon dubokog udaha.
U praktičnom smislu, poboljšanja bi mogla da znače da deca iz londonske grupe mogu da trče jednako brzo kao deca iz Lutona bez ostajanja bez daha ili, na primer, da ugase isti broj svećica, objasnio je Grifits.
Drugi način testiranja kapaciteta pluća korišćen u studiji takođe je pokazao značajna poboljšanja, mada ne u istoj meri, što ukazuje na to da još ima prostora za napredak.
Ukupno gledano, udeo dece u Londonu čiji je kapacitet pluća ocenjen kao "klinički narušen", što ukazuje na oštećenje pluća koje dovodi do kašlja ili nedostatka daha, smanjen je sa 14 na devet odsto.
U Lutonu, gde su uvedene neke mere manjeg obima za borbu protiv zagađenja vazduha, taj procenat smanjen je sa devet na sedam odsto.
Merenja istraživačkog tima takođe su pokazala da je nivo azot-dioksida kojem su deca bila izložena tokom ovog perioda opadao brže u Londonu nego u Lutonu.
Istraživači kažu da je ovo ključno jer verovatno pokazuje da je poboljšanje rasta pluća koje su uočili povezano sa poboljšanjem kvaliteta vazduha nakon uvođenja Uleza.
Londonski Ulez prvi put je uveo gradonačelnik Sadik Kan 2019. godine u pokušaju da "očisti vazduh Londona". London je imao visoke nivoe štetnog azot-dioksida koji potiče od motornih vozila.
Vlasnici starijih vozila koja više zagađuju morali su da plaćaju dnevnu naknadu za vožnju centralnim Londonom. Mere su kasnije proširene na celu prestonicu. Iako su mnogi podržali ovu politiku, ona je izazvala političko protivljenje i proteste.
Profesorka Ana Hansel sa Univerziteta u Lesteru, koja nije učestvovala u studiji, rekla je da će poboljšana funkcija pluća kod dece "verovatno imati doživotne koristi po njihovo zdravlje".
Pročitaj još
Dodala je da su studiju "pažljivo sproveli ugledni istraživači" i da su geografska poređenja Londona i Lutona bila važna jer je tokom vremena generalno dolazilo do smanjenja zagađenja vazduha.
"To se pokazalo posebno korisnim, s obzirom na to da je period istraživanja obuhvatio pandemiju kovida19 - i pokazuje da rezultati u Londonu nisu posledica promena povezanih sa pandemijom", rekla je ona.
Još jedan aspekt koji treba uzeti u obzir jeste mogućnost da su deca iz londonske grupe nakon uvođenja Uleza češće pešačila ili vozila bicikl do škole.
U međuvremenu, Kevin Mekonvej, profesor emeritus Otvorenog univerziteta, rekao je da je važno uzeti u obzir pun uticaj kovida i ocenio da bi proučavanje drugih gradova moglo da pomogne da se utvrdi da li su neka poboljšanja posledica neizmerenih razlika između Londona i Lutona.
Glavna autorka studije, dr Helen Vud sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, rekla je da, iako su rezultati veoma obećavajući, nema mesta za opuštanje jer "zagađenje vazduha i u Londonu i u Lutonu - kao i u drugim gradovima širom Velike Britanije - i dalje premašuje nivoe iz smernica Svetske zdravstvene organizacije, tako da još ima posla".
"Znamo da su zone čistog vazduha složena oblast i da se mora uzeti u obzir njihov uticaj na kompanije i pojedince. Ono što mi radimo jeste dodavanje novih dokaza koji mogu da doprinesu raspravi. Više od milijardu dece živi u gradovima širom sveta, a većina njih u zagađenim sredinama, zbog čega imaju veoma loš početak života. Zato su ovo važni rezultati od globalnog značaja", rekao je Grifits.
U istraživanju su učestvovali naučnici sa univerziteta Bedfordšir, Oksford, Kembridž, Edinburg i Južna Kalifornija, a studija je objavljena u časopisu "The Lancet Public Health".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
1
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
3
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Voće za bolji san: Pomaže pri poremećaju spavanja
04.10.2026.•
0
Ako uveče dugo ne možete da zaspite, budite se tokom noći ili vam je ritam spavanja poremećen, možda ćete prvo pomisliti na melatonin.
VIDEO "AbortOmat" u Varšavi: Aktivisti otvorili roze paketomat za pilule za abortus
04.10.2026.•
0
Poljski aktivisti pokrenuli su paketomat koji omogućava ženama da dođu do pilula za abortus kako bi zaobišli gotovo potpunu zabranu prekida trudnoće u zemlji, prenosi danas Gardijan.
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
VMA od danas ima "sajber nož": Savremeni sistem za lečenje onkoloških pacijenata
01.10.2026.•
2
Zamenik načelnika Vojno medicinske akademije (VMA) Ivan Leković rekao je danas da je od 1. oktobra građanima Srbije u toj ustanovi dostupan i "sajber nož".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar