Ministar za vanredne situacije uspešno izbegao sve vanredne situacije

Iako je kao ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije, Ilić je od kada je na toj funkciji uspešno izbegavao pojavljivanje u kriznim područjima da na licu mesta organizuje borbu sa elementarnim nepogodama, poput poplava, klizišta, požara...

Nije realno niko ni očekivao da će Velimir Ilić biti srpski Sergej Šojgu, čovek zaslužan za formiranje ruskog ministarstva za vanredne situacije, odnosno za transformaciju Ruskog spasilačkog korpusa u ministarstvo koje danas ima više od pola miliona ljudi, avione, helikoptere, brodove, kamione, džipove... A da bi sve to imali, bio im je potreban i ozbiljan budžet koji na godišnjem nivou prelazi 400 miliona dolara. Upravo zbog toliko para i moći koncentrisanih na jednom mestu, šef ovog velikog i moćnog ministarstva, a danas je to Vladimir Pučkov, odgovara direktno predsedniku Rusije.

Za razliku od Šojgua i njegovog naslednika Pučkova, Velimir Ilić na raspolaganju nema ni promil onoga što je njima obezbeđeno, pa čak ni "vozilo što ima onu ruku za hvatanje". Žalio se, takođe, da tokom prošlogodišnjih poplava nije mogao da ide po Srbiji jer nije imao ni vozača. Isticao je i kako mu zakon ne daje ovlašćenja kad se desi prirodna katastrofa, ali i da je nadležnost njegovog tima u preventivi.

Analitičari, međutim, ocenjuju da je funkcija za Ilića zapravo izmišljena.

Jovo Bakić misli da je Ilićeva pozicija produkt "naopakog političkog sistema". "Voljom najmoćnijeg čoveka u Srbiji, a bez bilo kakve političke nužde, on vrši ministarsku funkciju", kaže Bakić za "Blic".

Sa time se slaže i Dejan Vuk Stanković, ocenjujući da je Ilić na mestu koje tačno odgovara njegovoj političkoj snazi. "On više nije bitan ni politički ni ideološki, ne predstavlja nikakav tas na vagi pri pravljenju koalicija i zato je na mestu koje bi trebalo da se bavi nekim operativnim poslovima", kaže Vuk Stanković.

Sektor za vanredne situacije ubuduće bi mogao da bude izdvojen iz MUP-a Srbije i zajedno sa Kancelarijom za obnovu činio bi Direkciju za vanredne situacije koja bi bila odgovorna direktno Vladi Srbije i premijeru. Konačna odluka još nije doneta. U igri je više varijanti, od toga da se pravi nezavisna direkcija do toga da se, zapravo, samo na neki način pojača koordinacija između Sektora za vanredne situacije i nadležnih za procenu rizika od elementarnih nepogoda.

Gde se sve IIić nije pojavio

Maj 2014. - tokom katastofalnih poplava nije viđen na terenu, ali je kritikovao sporost u otklanjanju posledica poplava

Decembar 2014. - zbog ledene kiše u Majdanpeku proglašena je vanredna situacija, ali Ilića opet nigde nije bilo

Januar 2015. - u Vranje koje su pogodile poplave došao je tek kada su se bujice smirile, a stanje normalizovalo.

Avgust 2015. - požar besneo na više od 100 hektara u blizini Studenice.