Glavni Staljinov egzekutor u Ginisovoj knjizi rekorda kao najdelotvorniji

On bi svako veče na sebe navukao kožnu kecelju, kako se ne bi isprljao od krvi, izglancao svoj nemački pištolj, sačekao da mu stražari dovedu gomilu ljudi kojima bi, jednom po jednom, smestio metak u potiljak.

Danas se najvećim zločincima u istoriji s pravom smatraju ljudi poput Hitlera ili Staljina. Međutim, činjenica je da nisu oni lično držali prst na obaraču ili puštali smrtonosni gas u komorama u logorima. Neke od najgorih zločina u ljudskoj istoriji ne bi bilo moguće sprovesti u delo da svi oni nisu imali svoje egzekutore koji su umesto njih obavljali sav taj prljavi posao u kome su, po pravilu, pronalazili neko perverzno zadovoljstvo. Jedan ot tih ljudi bio je Vasilij Blohin - glavni Staljinov egzekutor.

Bucmastog i nemilosrdnog sovjetskog generala, koji je ubio 10.000 ljudi tokom Drugog svetskog rata i Staljinovih čistki, Ginisova knjiga rekorda je prozvala "najdelotvornijim krvnikom u istoriji". Da bi osvojio tu "titulu", Blohin je morao nečim da se izdvoji od ostalih konkurenata među kojima je bilo i nacista i pripadnika Crvenih Kmera. Njegova specijalnost je bila - sav prvljav posao insistirao je da obavi on lično.

Dok je bio mlad sanjao je da postane farmer. Međutim, u tom planu ga je omeo Prvi svetski rat. Kada se rat završio Blohin se pridružio komunističkoj partiji, a zatim i tajnoj policiji boljševika - ČEKA. Tu ga je primetio Staljin, ocenivši ga kao osobu koja se nije bojala da "zaprlja ruke". Zbog svoje surovosti uskoro je promovisan u glavnog čoveka u odeljenju za egzekuciju. Iako je imao tim ljudi ispod sebe, nikad nije prestao da lično izvršava egzekucije, a posebno je uživao u ubijanju visokopozicioniranih neprijatelja stranke, kao što su bili pisac Isak Babel i novinar Mihail Kolstov.

Međutim, njegov najgori zločin je bio pokolj u Katinskoj šumi 1940. godine, kad je po Staljinovoj naredbi za samo 28 dana ubio 7.000 poljskih generala. Blohin je izvršio naređenje za koje je bio nagrađen posebnim priznanjem.

Blohin je toliko voleo svoj posao da je ponekad znao da ubije i 300 ljudi za samo jedan dan. A, budući da se praksom dolazi do savršenstva, sovjetski ubica je postao pravi virtuoz. On je sam dizajnirao svoju uniformu i odredio "alat" za rad. Njegov pribor je bio nemački valter pištolj, koji se nije zaglavljivao kao sovjetsko oružje, kožna kecelja i rukavice. Smatrao je da će mu ovakva surovost obezbediti divljenje kod kolega, ali i poverenje kod inače nepoverljivog Staljina.

"Staljin je bio prilično nepoverljiv, pa je samim tim potpuno neverovatno da je ovog čoveka toliko dugo držao pored sebe", rekao je Norman M. Naimark, profesor istorije sa Stenforda, i dodao da je za Staljina bilo karakteristično da često menja šefove policije kako ne bi postali suviše moćni.

Konačno, pravda ga je stigla nakon Staljinove smrti 1953. godine, kada ga je Nikita Hruščov lišio svih titula, privilegija i nagrada. Nekih 30 godina nakon svojih zločina, i samo nekoliko meseci nakon degradacije, Staljinova "mašina za ubijanje" je počinila samoubistvo. I pored svega što se danas zna o ovom čoveku, Blohinov grob u Moskvi je i dalje prekriven cvećem koje redovno donose ljudi koji ga i dalje smatraju komunističkim herojem.