Srpsko tržište i dalje zatrpano opasnim igračkama

Igračke su zaplenjene na granici i povučene iz maloprodajnih objekata. Međutim, taj broj je još i dobar, ako se ima u vidu da je godinu pre toga zaplenjeno više od 200.000 ovakvih igračaka.

To pokazuje da roditelji u Srbiji nikada ne mogu da budu sigurni da su igračke kojima se igraju njihova deca ispravne i bezbedne. To ministarstvo je u decembru pokrenulo kampanju podizanja svesti potrošača o štetnim posledicama koje mogu imati falsifikovani proizvodi, sa posebnim osvrtom na igračke.

Kao najveći problem u vezi sa falsifikovanim igračkama stručnjaci navode ftalate, takozvane omekšivače plastike, koji se dodaju da bi igračke bile savitljive. Po pravilniku o zabranama i ograničenjima, koji je podzakonski akt Zakona o hemikalijama, dozvoljena koncentracija ove hemikalije u igračkama i bebi-opremi je 0,1 odsto, objašnjava Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka iz nevladine organizacije za alternativne hemikalije "ALHem".

"To su supstance koji mogu da izazovu rak, koje su toksične za plod, izazivaju mutacije", objašnjava ona. Falsifikatori, međutim, to ne poštuju, pa su količine mnogostruko veće od dozvoljene.

"Za 2015. tek prikupljamo informacije, pa ćemo za koji mesec znati. Dobro je što naše analize pokazuju da je u godinama pre 2013. broj takvih igračaka bio manji, što očekujemo i naredne godine jer su izvršene velike zaplene. Ipak, sa tim se nikad ne zna i očekujemo čak mogućnost da se zbog kampanje i velikih zaplena promeni trend distribucije i da šverceri počnu da krijumčare manje količine kojima bi se teže ušlo u trag ili da ih švercuju nekim alternativnim putevima", kaže Vera Despotović iz sektora tržišne inspekcije Ministarstva trgovine.

Kako navodi, roba je uglavnom iz azijskih zemalja, ali je problem što ima i robe potpuno nepoznatog porekla. Falsifikuje se bukvalno sve, a najčešće popularne igračke i brendovi. One se proizvode bez poštovanja zdravstvenih i bezbednosnih propisa, a sirovine koje se koriste za njihovu proizvodnju ne podležu nikakvoj kontroli i mogu sadržati veće količine otrova i hemikalija.

"Osnovni problemi su nepostojanost materijala, boja, delovi koji se kod falskifikata lako odvoje, a sve to može da izazove posekotine, povrede dece, a nose i hemijski rizik", objašnjava Despotović.

Prema njenim rečima, dobra strana je što ne postoje podaci o pronađenoj robi za mlađe od tri godine, ali ona ističe da to, nažalost, ne znači da i oni najmlađi nisu u opasnosti.

Preporučljivo je da igračke za svoje mališane nikako ne kupujete na tezgama i u kineskim radnjama, već samo u proverenim prodavnicama, mada ni to ne može biti garancija, jer je jedan od vodećih uvoznika i distributera igračaka u Srbiji lane osuđen zbog prodaje falsifikovanih igračaka jedne nemačke kompanije.

Despotović dodaje da Nemačka, koja je bogata zemlja, ima veliki problem sa falsifikatima koji godišnje proizvođače koštaju enormne svote. Isti problem ima i Grčka, te da ni u Srbiji sigurno nisu sve igračke originali.

Informišite se pre kupovine

Ministarstvo je tokom decembra roditeljima i vrtićima podelilo pamflete sa nekim uputstvima kako prepoznati falsifikat.

"Obratite pažnju na naziv jer često nedostaju neka slova. To isto važi i za deklaraciju, obično nešto što bi trebalo da bude istaknuto ne stoji. Recimo, kod falsifikata obično ne postoji oznaka kojem je uzrastu igračka namenjena. Dobro je i da se pre polaska u kupovinu dobro informišete na sajtovima prizvođača i tako izbegnete kupovinu falsifikata", nabraja Despotovićeva.

Prijavite lažnjake

Ako potrošač utvrdi da je kupio krivotvorenu igračku, treba da kontaktira sa proizvođačem originalne igračke ili tržišnom inspekcijom pri Ministarstvu trgovine, Tel: +381 (11) 361 4334, E-mail: stopfalsifikati@mtt.gov.rs

Autor: Alo