Zemlje u kojima EBRD investira prolaze kroz proces dubokih ekonomskih promena i strukturnih reformi, a Svetska banka i EBRD su se, u istraživanju započetom 2006, posvetile pitanjima kako ljudi u regionima u tranziciji doživljavaju te procese i na koji način su te promene uticale i oblikovale njihove živote od 1991. godine. Rezultati donose pet ključnih zaključaka.
Prvi je da je raskorak u stepenu sreće između Istoka i Zapada i dalje veliki. "Ljudi u regionima u tranziciji i dalje su nezadovoljni svojim današnjim životom. Njihovo zadovoljstvo životom je takođe nisko u poređenju sa zemljama koje nisu u tranziciji, a imaju slične nivoe prihoda", navodi se u studiji.
Drugi krug istraživanja "Život u tranziciji", sproveden 2010. povodom posledica globalne finansijske krize, pokazuje da je na Zapadu oko 70 odsto domaćinstava zadovoljno svojim životom, dok u zemljama u tranziciji taj procenat iznosi svega 40 odsto. Preliminarni podaci iz trećeg kruga istraživanja, koje se trenutno sprovodi u 34 zemlje, uključujući Kipar i Grčku i dve referentne zemlje - Nemačku i Italiju, otkrivaju da je tek jedan od pet ispitanika u Grčkoj zadovoljan životom koji ima ove godine.
"Otklanjanje jaza u stepenu sreće između Istoka i Zapada - kroz kontinuirani privredni rast, veću makroekonomsku stabilnost i više institucija za inkluziju - nije važno samo po sebi. Ograničeno zadovoljstvo životom podriva podršku građana za reformu tržišta, razvoj privatnog sektora i demokratske politike", konstatuje EBRD.
Drugi zaključak je da loše sprovedene privatizacije utiču na stavove i podršku građana na putu prema tržišnoj ekonomiji. Blizu polovine stanovništva širom regiona u tranziciji smatra da privatne kompanije treba ponovo nacionalizovati i ostaviti u "državnim rukama" ili privatizovati uz znatno transparentnije procedure.
"Neuspeh privatizacija često se pripisuje kontroli koju su nad političkim procesima prigrabile posebne interesne grupe, koje se protive reformama jer bi promene nagrizle njihove pozicije". Kao rezultat toga, društva u kojima mnogi pojedinci ne vide nikakvu ekonomsku korist od prelaska na sistem sa većim privatnim vlasništvom postaju politički polarizovana.
Veća transparentnost u privatizacijama, kao i ulaganja u ljudski kapital kako bi se osiguralo da pojedinci imaju korist od privatne ekonomske aktivnosti, vitalni su elementi za sprečavanje prevrata i unapredenje daljih reformi, ocenjuje EBRD.
Treći zaključak je da su domaćinstva u tranzicionim regionima trpela veće posledice globalne finansijske krize. Anketa sprovedena 2010. godine, otkrila je da su domaćinstva u regionima u tranziciji daleko više pretrpela gubitke radnih mesta, smanjenje plata i smanjenje doznaka u odnosu na porodice na Zapadu. U jednom od pet domaćinstava bar jedna osoba je izgubila posao, a gotovo polovini svih domaćinstava su pali prihodi tokom krize.
Podrška demokratizaciji i tržišnoj ekonomiji opala je nakon globalne finansijske krize, četvrti je zaključak studije EBRD-a. Zemlje koje je kriza jače pogodila suočene su sa padom podrške demokratiji i prelasku na tržišnu privredu, dok je postotak ispitanika koji favorizuju ove kategorije porastao u zemljama koje su registrovale pozitivan rast ili lakše podnele krizu.
I na kraju, peti zaključak je da se legat jednakog obrazovanja za žene nastavlja, ali da se on ne ogleda na tržištu rada. Istraživanje iz 2010. pokazuje da ima više žena nego muškaraca sa univerzitetskom diplomom i postdiplomskim obrazovanjem u zemljama Saveta Evropske razvojne banke (CEB), dok razlike među polovima u regionu jugoistočne Evrope i zemljama bivšeg SSSR-a ne postoje.
Međutim, jednako obrazovanje se ne ogleda u rezultatima tržišta rada. U tranziciji je zaposlenost ionako oskudna i gotovo polovina svih žena radnog doba (i oko jedne trećine muškaraca) je bez posla. Žene su takođe nedovoljno zastupljene među samozaposlenima u svim regionima. Dok 20 do 30 odsto anketiranih žena kažu da bi želele da budu samozaposlene, manje od 10 odsto zapravo jesu. Kod muškaraca je dvostruko veća verovatnoća da će biti samozaposleni nego kod žena.
Preliminarni podaci trećeg istraživanja "Život" u tranziciji" iz 17 zemalja pokazuju da u svim zemljama - osim u Estoniji i Poljskoj - većina ispitanika smatra da je za njihovu decu važno da steknu univerzitetsko obrazovanje.
Autor: Tanjug
Komentari 6
destrukcija
drzavna tajna
budjav lebac
Steva-NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar