Poljoprivreda: Uloženo mnogo novca, rezultati slabi
Dani su Međunarodnog poljoprivrednog sajma, manifestacije koja se u Novom Sadu događa već devedeset i drugi put.
Foto: 021.rs
Agrar je, ne baš ubedljivo kao u ranija vremena, ponovo u središtu pažnje, a uvodničari na otvaranju tradicionalne smotre pokušali su, saglasno svečarskom činu, da sa nekoliko osnovnih podataka prilike i domete u poljoprivredi Srbije prikažu lepšim nego što jesu.
Kako razumeti brojke
Tako se Maja Gojković, predsednica Vlade Vojvodine, oslonila na podatak da je od 2016. godine, kada su naprednjaci osvojili vlast u regionalnoj skupštini, do ove godine iz pokrajinske kase u poljoprivredu uloženo preko sto milijardi dinara, odnosno više od 100 miliona evra po sezoni. Primetno više nego što se odvajalo u prethodnom periodu, kada su u Vojvodini vlast držale demokrate.
Uvek odmereni ministar poljoprivrede Glamočić je našao za potrebno da istakne kako je lane, i pored nepovoljnih vremenskih uslova, vrednost agrarne proizvodnje iznosila 5,2 milijardi evra, od čega je robe u vrednosti 1,4 milijarde plasirano u inostranstvo. Posmatrano u brojkama, u oba slučaja ostvaren je rast spram prethodne sezone.
Međutim, to su ipak samo brojevi čija se prava vrednost razume tek kada se stanje u poljoprivredi sagleda mnogo celovitije. A seljaci i poljoprivredna branša se već godinama žale da iz godine u godinu sve teže žive od agrara. Profit odavno gotovo da više niko i ne pominje, cilj je mnogo prizemniji: nekako preživeti dvanaest meseci, do naredne žetve.
Pročitaj još
Izvoznik postao uvoznik mleka
Krah stočarstva ubedljivo odražava situaciju u poljoprivredi. Srpska poljoprivreda je spala na tako niske grane da samo 25 odsto ukupnog agrara otpada na stočarstvo, dok je u razvijenim zemljama udeo ove grane čak 65 do 70 odsto. Time je domet naših paora, ma koliko se trudili, već u startu limitiran.
Situacija sa mlekom takođe ukazuje na veoma lošu situaciju u poljoprivredi. Decenijama smo ovaj napitak izvozili i to otprilike polovinu proizvodnje. Sada već godinama beli napitak znatno više uvozimo nego što izvozimo. Zapravo, izvoz postaje sve slabija tačka srpskog agrara, srpske ekonomije u celini.
Ministar je ustvrdio da smo lane izvezli oko 23 odsto agroproizvodnje. Međutim, pre dvanaestak godina izvozili smo blizu 30 odsto i nismo bili zadovoljni pošto je dugoročni cilj bio premašiti 45 odsto. Jasno je da smo u poslednjoj deceniji još i pogoršali eksportnu konkurentnost.
Subvencije uvećane, proizvodnja umanjena
Ne samo da su naši proizvodi preskupi na inostranom tržištu, nego su i strani proizvodi na policama ovdašnjih dućana uočljivo jeftiniji od odgovarajućih proizvoda domaćih agrofirmi. Tako smo u poslednjoj deceniji postali i masovan uvoznik svinjskog mesa, mada smo nekada bili solidni izvoznici. Stočni fond nam je toliko umanjen da bi nam sada bila potrebna bar tri uzgojna ciklusa, dakle tri puta po četiri godine, kako bismo broj stoke obnovili na donedavni nivo.
Apsurd je da se krah srpske poljoprivrede događa baš u vreme kada je država povećala razne vrste agrarnih subvencija i uvećala agrarni budžet na ranije nezamislivih 900 miliona evra. Ali, rezultati ulaganja su slabi. Primera radi, nikada subvencije za mleko nisu bile toliko izdašne, a još više za umatičenje krave. Ipak, proizvodnja mleka u Srbiji rapidno opada i osnovni napitak uvozimo sve više.
Rast spoljnotrgovinskog deficita
Očito je da je ključna slabost skupoća srpskih poljoprivrednih proizvoda. Kontinuirano uvećanje deficita u srpskoj razmeni sa inostranstvom govori nam da nam je proizvodnja preskupa i u drugim delatnostima. Međutim, za visoke cene ovoga puta nisu krivi proizvođači, a nije ni ono što nazivamo agrarnom politikom u užem smislu. Čini se da je razlog skupih domaćih poljoprivrednih artikala ekonomska politika države Srbije. Sasvim precizno, monetarna politika iliti precenjen kurs dinara.
Pomoću nacionalne valute merimo vrednost svake druge robe i usluge. Naravno da će nerealno visoka vrednost domaće valute dovesti do toga da i vrednost robe iskazana takvim (precenjenim) dinarom bude previsoka. I to je polazni razlog zašto je u Srbiji proizvodnja, posebno agrarna, skupa. A kada je roba skupa, padaju i izvoz i prodaja na domaćem tržištu. Lek za srpsku poljoprivredu nije samo u agrarnoj politici. Naprotiv, ovoga puta osnovna nevolja je u precenjenoj domaćoj valuti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija uvodi porez na ugljed-dioksid: Trošak za industriju ili spas od EU taksi?
08.10.2025.•
1
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju – od 1. januara moraće državi da plaćaju porez za zagađivanje.
Sankcije NIS-u biće odložene za još nedelju dana
08.10.2025.•
25
Sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) biće odložene nedelju dana, rečeno je jutros rukovodiocima kompanije.
A1 Srbija povezuje celu Srbiju sa budućnošću
08.10.2025.•
0
A1 Srbija otvara novo digitalno poglavlje za zemlju.
Porastao dug građana i firmi prema bankama: Mahom su u pitanju gotovinski krediti
08.10.2025.•
3
Ukupan dug bankama u Srbiji poslednjeg dana septembra iznosio je 4.164 milijarde dinara, što je 11,7 odsto više nego pre godinu dana.
Srbija zadržala investicioni rejting na nivou BBB- sa stabilnim izgledima
08.10.2025.•
2
Agencija S&P Global Ratings objavila je izveštaj u kome je potvrdila investicioni rejting Srbije na nivou BBB- sa stabilnim izgledima, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Vladimir Malešević imenovan za predsednika Izvršnog odbora DDOR-a
07.10.2025.•
0
Nadzorni odbor "DDOR Novi Sad" na sednici održanoj 22. septembra doneo je odluku o imenovanju Vladimira Maleševića za predsednika Izvršnog odbora.
Na kraju avgusta deficit budžeta Srbije bio 64,3 milijarde
07.10.2025.•
3
Deficit u budžetu Srbije na kraju avgusta ove godine bio je 64,3 milijarde dinara.
Sankcije NIS-u stupaju sutra na snagu: Nema optimizma - "imaćemo bezbroj problema"
07.10.2025.•
56
Američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prema najavama, trebalo bi da stupe na snagu sutra, 8. oktobra.
Svetska banka objavila procenu za Srbiju: Privredni rast u ovoj godini biće 2,8 odsto
07.10.2025.•
1
Privreda Srbije će, prema očekivanjima, ostvariti rast od 2,8 odsto u 2025. godini, procena je Svetske banke koja je danas objavljena.
Bitkoin dostigao novu rekordnu vrednost
07.10.2025.•
1
Najvrednija svetska kriptovaluta bitkoin porastao je juče za skoro 2,7 odsto i dostigao je rekordnu vrednost od 125.245,57 dolara, prenosi Rojters.
Moldavija postala deo sistema SEPA za plaćanje u evrima
06.10.2025.•
1
Moldavija je danas postala operativni deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA).
Sindikati: U Srbiji 700.000 ljudi radi na određeno, na povremenim poslovima ili na crno
06.10.2025.•
15
U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno.
Druga strana Telekomove "medalje": Smešak, o dugovima drugi put
06.10.2025.•
11
Vladimir Lučić, prvi čovek državnog operatera mobilne telefonije "Telekom", ume da uverljivo stvari prikaže drugačijim od onoga kakve jesu.
Sastanak menadžera NIS-a povodom sankcija: "Prilagođavaćemo naše poslovanje"
06.10.2025.•
15
U Naftnoj industriji Srbije (NIS) održan je prošireni sastanak Savetodavnog odbora, kojem su prisustvovali menadžeri prvog i drugog nivoa.
Kazne za srpsku i izraelsku firmu zbog gušenja konkurencije: Državi moraju da plate ukupno oko 5,5 miliona
06.10.2025.•
2
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije utvrdila je da su kompanije "Metabo Centar" iz Kragujevca i "Kapro Industries" iz Izraela sklopile restriktivne sporazume kojima su narušavale slobodno tržište u Srbiji.
NBS: Dug Srbije po obavezama iz SFRJ iznosi skoro 816 miliona evra
06.10.2025.•
3
Ukupan preostali dug Srbije po obavezama koje je preuzela iz SFRJ, na kraju septembra ove godine iznosio je 815,86 miliona evra.
Frilenserima poštom stižu rešenja za porez za 2020. godinu
06.10.2025.•
0
Poreska uprava Srbije objavila je danas da će frilenserima narednih dana poštom stići poreska rešenja za 2020. godinu.
Fali za plate: Ministarstvu informisanja i Seizmološkom zavodu 25,5 miliona iz budžetske rezerve
05.10.2025.•
8
Vlada Srbije odobrila je dodatnih 25,5 miliona dinara za isplatu zarada u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i Republičkom seizmološkom zavodu, objavljeno je u Službenom glasniku.
U zemljama EU nezaposleno 13 miliona ljudi: Najviše njih u Španiji i Francuskoj
05.10.2025.•
0
Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evrozoni porasla je u avgustu sa julskih rekordno niskih 6,2 odsto na 6,3 odsto, objavio je Evrostat.
Šejn otvara prvu fizičku prodavnicu u Francuskoj
05.10.2025.•
0
Kineska platforma za prodaju odeće preko interneta Šejn najavila je otvaranje svoje prve fizičke prodavnice u Francuskoj, na osnovu sporazuma s vlasnikom robne kuće Société des Grands Magasins (SGM).
Srbija će od Evropske komisije tražiti izuzeće od povećanja carina na čelik
05.10.2025.•
2
Vlada Srbije planira da podnese zahtev Evropskoj komisiji da Srbija bude izuzeta iz planiranog povećanja carina na 50 odsto na uvoz čelika u EU.
Komentari 7
dacic
primera ima dosta, eto ovaj iz privrede a i jos jedan poznat fuca
u fudbal se ulaze dosta a nikako da postanemo prvaci sveta ,jer vladar zna zasto a nece da kaze
Poljoprivrednik
Bio on 117 din/ 1 eur ili 200 din/ 1 eur cene repromaterijala, goriva i vestackog djubriva ce uvek biti u skladu sa kursom! (ravnace se po cenama u devizama)
Jedino bi mozda otkupne cene mojih prizvoda bile manje! To zelis Zivane (da placam repromaterijal po svetskim cenama a moje proizvode prodajem po srpskim)?
Kako bi mi to pomoglo?????
determinanta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar