Suša preti da ukine proizvodnju mleka u Srbiji
Do pre desetak godina Srbija je bila izvoznik mleka i mlečnih proizvoda, tek 40 odsto proizvodnje završavalo je na domaćem tržištu, dok je uočljivo veći deo, obično preko mlečnih proizvoda, plasiran u inostranstvo.
Foto: Pixabay
U okruženju su nas zvali "zemljom mleka". Međutim, u poslednje vreme stvari su se korenito izmenile i Srbija iz godine u godinu smanjuje domaću produkciju, a beli napitak sve više pristiže iz uvoza.
Naravno da je sužavanje tržišta dovelo do znatnog pada proizvodnje, pa je kod srpskih seljaka sve manje mlečnih goveda. Mleko je finalni proizvod primarne poljoprivrede i pad ove produkcije postupno usmerava seljačka gazdinstva na manje složene, time i manje profitabilne segmente agrara.
Drugačiji uslovi uzgoja
Nevolja je što mere koje se sprovode radi očuvanja uzgoja mlekulja i proizvodnje mleka ne daju rezultate. Zapravo, situacija je sve nepovoljnija, a najveći problem je atipičan uzrok nedaća.
Najveći deo mleka ovdašnje produkcije sadrži primetno više aflatoksina od 0,025 mikrograma po litri mleka koliko je dopušteno prema kriterijumima Evropske unije. Vlada Srbije određivanjem da granica dozvoljenog u Srbiji bude deset puta viša, 0,25 mikrograma, pokušava da očuva domaću proizvodnju.
Odmah treba reći da u svetu velika većina država ima višu granicu i od srpske (0,25), pa je tako u SAD, Rusiji i Kini određena na 0,5 mikrograma u litri, dvostruko veća nego kod nas. Na pitanje zašto pre 15 i više godina nije bilo ovog problema, odgovor je pomalo (ne)očekivan.
Drastične suše bitno menjaju uslove za uzgoj pojedinih useva, najaktuelniji je primer kukuruza, koji u Srbiji čini više od 60 odsto stočne hrane. I danas je naš kukuruz, ali samo kada nema velikih suša, odličnog kvaliteta i veoma kaloričan.
Upravo upotreba ovog hraniva činila je srpsku proizvodnju mleka konkurentnom u odnosu na veliku većinu evropskih država gde se za ishranu stoke oduvek koriste manje kalorične pojedine vrste pšenice. Zapravo, kukuruz su kao stočno hranivo koristili još samo seljaci u Mađarskoj i Rumuniji, pa se u agrarnom svetu skupno/zajedničko područje ovih zemalja tradicionalno nazivalo "kukuruzni trougao".
Biti neotporan
No, otkako su počele sve žešće vrućine na ovim prostorima, pojavila se gljivica Aspergillus flavus, koja napada kukuruz i luči u većim dozama otrovni aflatoksin. Pre četvrt veka ove gljivice nije bilo na ovdašnjim poljima, time ni nevolja sa previše aflatoksina.
Prvi put se problem pojavio nakon velike suše 2012. godine i tada je izbila velika afera, svi su bili zatečeni neugodnom novinom, tim pre što je aflatoksina u malom broju slučajeva bilo i po 25 miligrama po litri. Kasnije se, istina manje dramatično, višak aflatoksina u mleku pojavljivao praktično svake sušne godine, naročito pogađajući male proizvođače.
Brzo se utvrdilo da aflatoksin do mleka u stoci dolazi isključivo preko hrane, posebno kukuruza. Zapravo, kukuruz je izuzetno osetljiva biljka i najmanje otporna na brojne štetočine.
Posebno mu smetaju izrazito topli dani, preciznije bi bilo reći tople noći. U ovakvim vremenskim uslovima, brzo popusti u čvrstini, dođe do manjeg loma na stabljici i gljivica upravo preko mesta loma ili nagnječenja ulazi u biljku. Zapravo, gljivica parazitira u praktično svim ratarskim usevima, ali je kukuruz, kao najmanje otporan na sušu i tople noći, pod daleko najvećim naletom.
Pročitaj još
Primeri Mađarske i Rumunije
Preko hrane aflatoksin dolazi u organizam stoke. Upotrebom apsorbenata mogao bi se izbaciti iz organizma i da ne dođe do krvi i mleka. Srbija ima izvanredne apsorbente, ali je potrebno znati koliko, kada i na koji način ih upotrebiti. Apsorbent mora biti potpuno umešan u stočnu hranu, a ne da se pet kilograma izdeljenog/podeljenog u tri veća i desetak manjih grumena pomeša sa hranom.
Bukvalno se mora usitniti i gotovo kao brašno izmešati sa hranivom. Upotrebom ovih prikupljača u Srbiji se povremeno postiže da aflatoksina bude manje od 0,25 mikrograma u litri mleka, ali u izrazito sušnim sezonama, kakva je recimo bila tekuća godina, i pomoću ovog dodatka jedva dostižemo i aktuelnu srpsku granicu od 0,25 mikrograma.
To otvara niz pitanja. Mađari i Rumuni, dobrim delom i s obzirom na članstvo u EU, napustili su ishranu stoke kukuruzom i prešli su na upotrebu pšenice. Time su prihvatili evropsku praksu, gde se za ishranu stoke koriste pojedine vrste ove žitarice.
Spas u navodnjavanju
Slično rešenje se zagovara u pojedinim poljoprivrednim branšama, jak argument im je da jedino tako možemo da se vratimo na evropsko tržište. Time bi se, pak, otvorilo niz pitanja.
Ishrana pšenicom je manje kalorična, što u krajnjem znači skuplja, pa bi time došla u pitanje tradicionalna konkurentnost domaće proizvodnje. Dilema je tim veća što su agrarni stručnjaci kategorični u stavu da nije realno očekivati nove sorte kukuruza koje bi bile otporne na visoke temperature, jer je reč o od svih useva daleko najosetljivijem upravo na (noćne) vreline.
Jedno vreme među poljoprivrednim stručnjacima i paorima bilo je popularno optuživati skladištare da nedovoljno održavaju objekte, te se gro zaraze, navodno, dešava baš usled nedovoljno obezbeđenih magacina za čuvanje kukuruza. Kada su skladištari uložili novac i znatno poboljšali uslove čuvanja robe, pokazalo se da zaraza i dalje zahvata kukuruz, potom, preko ishrane krava, i mleko.
Ukoliko bi se odvajao gljivicom zahvaćeni kukuruz od nezahvaćenog ispostavilo bi se da je ovog drugog mnogo manje. Prelazak na ishranu pšenicom bi znatno poskupeo proizvodnju, pa bi doveo u pitanje konkurentnost, a mleko, time i mlečni proizvodi, u prodavnicama bi poskupeli.
Ima mišljenja da je rešenje u proizvodnji kukuruza pomoću navodnjavanja. Ne samo da bi rod bio uvećan, možda i dupliran, već bi kvalitetan uzgoj ojačao biljku i gljivici znatno otežao ulazak u kukuruz. Pojedine prakse u Rumuniji idu u prilog ovakvom pristupu.
Daleko od rešenja
Ali, praktično niko ne nudi rešenje neugodne situacije. Čak ni ne ukazuje na put kojim bi se moglo doći do ozbiljnijeg poboljšanja prilika. Država se odlučila da zadržavanjem postojeće domaće granice dopuštenog prisustva aflatoksina pokuša održati proizvodnju mleka, posebno na malim gazdinstvima.
Čini se da će se vremenom i ti pokušaji pokazati jalovim. Sa važećom granicom dopuštenog aflatoksina, nema izvoza u Uniju, dok su SAD i Kina predaleko, a u Rusiji imamo žestoku konkurenciju drugih izvoznika i stalno rastuću domaću produkciju. Ostaje nam samo nekoliko manjih suseda izvan članstva u EU, ali je pitanje dana kada će i oni prihvatiti evropske standarde.
Kako je tržište Srbije relativno malo, bez izvoza teško da možemo i održati sadašnji nivo proizvodnje, dok o povećanju ne može ni da se razmišlja. Ovih dana Srbija je, po ko zna koji put, na godinu dana prolongirala uvođenje evropskih standarda. Učinila je to pod pritiskom pre svega malih proizvođača, leto je bilo žarko, sa nikad većim brojem takozvanih "toplih noći", kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusovih.
Pogubno po kukuruz i to se već primećuje, mada je od berbe prošlo tek dva meseca. Ali, odlaganje uvođenja novih standarda sprečava trenutni pad proizvodnje mleka u Srbiji, posebno malih proizvođača. Za trajnije održanje i povećanje proizvodnje dragocenog napitka, potrebno je rešenje nevolje pristigle sa sve uočljivijim klimatskim promenama. A njega, za sada, nema ni na vidiku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić o NIS-u: Nisu laki pregovori sa MOL-om
16.01.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nisu laki razgovori ni sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Srbiji još 56,5 miliona evra iz EU Plana rasta za Zapadni Balkan
16.01.2026.•
1
Srbiji je odobrena isplata 56,5 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Poskupelo gorivo u Srbiji
16.01.2026.•
7
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
U novembru izdato oko tri odsto građevinskih dozvola manje nego godinu dana ranije
15.01.2026.•
1
U Srbiji su u novembru 2025. godine izdate 2.724 građevinske dozvole, što je 3,1 odsto manje u odnosu na novembar 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
EU smanjila plaćanja za ruski gas na najniži nivo u poslednjih pet godina
15.01.2026.•
3
Evropska unija (EU) je u novembru platila najmanji iznos u poslednjih pet godina za ruski gas koji se isporučuje gasovodima i za tečni prirodni gas (LNG).
Sijarto: Bez Mađarske nema energetske bezbednosti u Srbiji - i obrnuto
15.01.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je cilj da se razgovori između ruske strane i MOL-a završe do kraja nedelje, i da se potpiše obavezujući sporazum.
Petrović: Motor privrednog rasta Srbije bili motači kablova i jeftina radna snaga, a toga više nema
15.01.2026.•
16
Prvi strukturni problem privrede Srbije je usporavanje stranih direktnih investicija, koje su jedan od osnovnih motora privrednog rasta do sada, rekao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Pavle Petrović.
SAD produžile ovlašćenje za transakcije sa Lukoilom
15.01.2026.•
2
Američko ministarstvo finansija produžilo je dozvolu za transakcije sa Lukoilom do 28. februara, navodi se u dokumentu Ministarstva finansija SAD.
MMF traži kontrolu trošenja para iz budžeta Beograda: Skoro nema novca za investicije
14.01.2026.•
10
Vlada Srbije je na zahtev MMF-a prihvatila da se finansijsko poslovanje grada Beograda i njegovih preduzeća "stavi pod nadzor" i da se uradi eksterna revizija.
Nakon sedam meseci: Evropska komisija uplaćuje Srbiji prvih 57 miliona evra iz Plana rasta
14.01.2026.•
18
Evropska komisija je posle sedmomesečnog odlaganja odlučila da Srbiji uplati prvu tranšu sredstava iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra.
Šef mađarske diplomatije sutra u Beogradu: Razgovaraće i o kupovini ruskog udela u NIS-u
14.01.2026.•
9
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto dolazi u četvrtak, 15. januara, u Beograd, najavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije.
Robne kuće Saks Global proglasile bankrot
14.01.2026.•
0
Kompanija robnih kuća Saks Global podnela je zahtev za bankrot nakon dobijanja oko 1,75 milijardi dolara finansijskih obaveza.
Košarkaški savez Srbije ponovo dobio novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 177 miliona dinara
14.01.2026.•
2
Košarkaški savez Srbije ponovo je iz budžetske rezerve dobio novac, ovaj put 177 miliona dinara.
Šta sa penzijama?
13.01.2026.•
27
Visina penzija sve teže pokriva potrebe korisnika. Istovremeno, njihova isplata u sve većoj meri pritiska državne budžete.
NBS: U Srbiji tokom 2025. otkriveno više od 4.500 falsifikovanih novčanica
13.01.2026.•
0
U Srbiji je 2025. godine otkriveno 1.832 falsifikovane novčanice u domaćoj valuti i 2.681 falsifikat efektivnog stranog novca, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Elektrodistribucija ponovo donela odluku o očitavanju brojila: Istim firmama 2,8 milijardi
13.01.2026.•
60
Elektrodistribucija Srbije, posle više od godinu dana, pokušava još jednom da privede kraju dodeljivanje posla za očitavanje brojila.
Vučić: Očekujem da će se za dva, tri dana znati ko je kupac NIS-a
13.01.2026.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će se za dva, tri dana definitivno znati ko će biti kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Posle skoro 100 dana: Prva nafta stiže do Rafinerije u Pančevu
13.01.2026.•
1
Počeo je transport sirove nafte za Rafineriju nafte u Pančevu preko Jadranskog naftovoda (JANAF).
Ćulibrk: Moguće da je MOL od Vučića tražio da za njih važi povlastica kao i za Ruse
13.01.2026.•
8
Predsednik Srbije je razgovarao sa rukovodstvom mađarskog MOL-a o mogućnosti kupovine NIS-a. Detalji ovog sastanka nisu poznati, ali ono što jeste je namera predsednika da uveća procenat vlasništva nad akcijama.
Paramaunt osporava dogovor Vorner Brosa i Netfliksa
13.01.2026.•
0
Kompanija Paramaunt skajdens podnela je tužbu protiv uprave firme Vorner bros diskaveri (WBD) pred sudom u Delaveru kako bi sprečio planirano spajanje sa Netfliksom.
Kina i EU postigle dogovor za rešavanje spora oko uvoza električnih vozila
12.01.2026.•
2
Kina je danas saopštila da je postigla sporazum sa Evropskom unijom o izvozu električnih vozila proizvedenih u Kini na tržište EU.
Komentari 14
Dragan
Pero
Dragan
Pomozite seljaka kažete suša
Da ali u novcu
Isto tako prestati sa uvoznom mlecnih proizvoda i ko ba javi meka
Računica prosta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar