Suša preti da ukine proizvodnju mleka u Srbiji
Do pre desetak godina Srbija je bila izvoznik mleka i mlečnih proizvoda, tek 40 odsto proizvodnje završavalo je na domaćem tržištu, dok je uočljivo veći deo, obično preko mlečnih proizvoda, plasiran u inostranstvo.
Foto: Pixabay
U okruženju su nas zvali "zemljom mleka". Međutim, u poslednje vreme stvari su se korenito izmenile i Srbija iz godine u godinu smanjuje domaću produkciju, a beli napitak sve više pristiže iz uvoza.
Naravno da je sužavanje tržišta dovelo do znatnog pada proizvodnje, pa je kod srpskih seljaka sve manje mlečnih goveda. Mleko je finalni proizvod primarne poljoprivrede i pad ove produkcije postupno usmerava seljačka gazdinstva na manje složene, time i manje profitabilne segmente agrara.
Drugačiji uslovi uzgoja
Nevolja je što mere koje se sprovode radi očuvanja uzgoja mlekulja i proizvodnje mleka ne daju rezultate. Zapravo, situacija je sve nepovoljnija, a najveći problem je atipičan uzrok nedaća.
Najveći deo mleka ovdašnje produkcije sadrži primetno više aflatoksina od 0,025 mikrograma po litri mleka koliko je dopušteno prema kriterijumima Evropske unije. Vlada Srbije određivanjem da granica dozvoljenog u Srbiji bude deset puta viša, 0,25 mikrograma, pokušava da očuva domaću proizvodnju.
Odmah treba reći da u svetu velika većina država ima višu granicu i od srpske (0,25), pa je tako u SAD, Rusiji i Kini određena na 0,5 mikrograma u litri, dvostruko veća nego kod nas. Na pitanje zašto pre 15 i više godina nije bilo ovog problema, odgovor je pomalo (ne)očekivan.
Drastične suše bitno menjaju uslove za uzgoj pojedinih useva, najaktuelniji je primer kukuruza, koji u Srbiji čini više od 60 odsto stočne hrane. I danas je naš kukuruz, ali samo kada nema velikih suša, odličnog kvaliteta i veoma kaloričan.
Upravo upotreba ovog hraniva činila je srpsku proizvodnju mleka konkurentnom u odnosu na veliku većinu evropskih država gde se za ishranu stoke oduvek koriste manje kalorične pojedine vrste pšenice. Zapravo, kukuruz su kao stočno hranivo koristili još samo seljaci u Mađarskoj i Rumuniji, pa se u agrarnom svetu skupno/zajedničko područje ovih zemalja tradicionalno nazivalo "kukuruzni trougao".
Biti neotporan
No, otkako su počele sve žešće vrućine na ovim prostorima, pojavila se gljivica Aspergillus flavus, koja napada kukuruz i luči u većim dozama otrovni aflatoksin. Pre četvrt veka ove gljivice nije bilo na ovdašnjim poljima, time ni nevolja sa previše aflatoksina.
Prvi put se problem pojavio nakon velike suše 2012. godine i tada je izbila velika afera, svi su bili zatečeni neugodnom novinom, tim pre što je aflatoksina u malom broju slučajeva bilo i po 25 miligrama po litri. Kasnije se, istina manje dramatično, višak aflatoksina u mleku pojavljivao praktično svake sušne godine, naročito pogađajući male proizvođače.
Brzo se utvrdilo da aflatoksin do mleka u stoci dolazi isključivo preko hrane, posebno kukuruza. Zapravo, kukuruz je izuzetno osetljiva biljka i najmanje otporna na brojne štetočine.
Posebno mu smetaju izrazito topli dani, preciznije bi bilo reći tople noći. U ovakvim vremenskim uslovima, brzo popusti u čvrstini, dođe do manjeg loma na stabljici i gljivica upravo preko mesta loma ili nagnječenja ulazi u biljku. Zapravo, gljivica parazitira u praktično svim ratarskim usevima, ali je kukuruz, kao najmanje otporan na sušu i tople noći, pod daleko najvećim naletom.
Pročitaj još
Primeri Mađarske i Rumunije
Preko hrane aflatoksin dolazi u organizam stoke. Upotrebom apsorbenata mogao bi se izbaciti iz organizma i da ne dođe do krvi i mleka. Srbija ima izvanredne apsorbente, ali je potrebno znati koliko, kada i na koji način ih upotrebiti. Apsorbent mora biti potpuno umešan u stočnu hranu, a ne da se pet kilograma izdeljenog/podeljenog u tri veća i desetak manjih grumena pomeša sa hranom.
Bukvalno se mora usitniti i gotovo kao brašno izmešati sa hranivom. Upotrebom ovih prikupljača u Srbiji se povremeno postiže da aflatoksina bude manje od 0,25 mikrograma u litri mleka, ali u izrazito sušnim sezonama, kakva je recimo bila tekuća godina, i pomoću ovog dodatka jedva dostižemo i aktuelnu srpsku granicu od 0,25 mikrograma.
To otvara niz pitanja. Mađari i Rumuni, dobrim delom i s obzirom na članstvo u EU, napustili su ishranu stoke kukuruzom i prešli su na upotrebu pšenice. Time su prihvatili evropsku praksu, gde se za ishranu stoke koriste pojedine vrste ove žitarice.
Spas u navodnjavanju
Slično rešenje se zagovara u pojedinim poljoprivrednim branšama, jak argument im je da jedino tako možemo da se vratimo na evropsko tržište. Time bi se, pak, otvorilo niz pitanja.
Ishrana pšenicom je manje kalorična, što u krajnjem znači skuplja, pa bi time došla u pitanje tradicionalna konkurentnost domaće proizvodnje. Dilema je tim veća što su agrarni stručnjaci kategorični u stavu da nije realno očekivati nove sorte kukuruza koje bi bile otporne na visoke temperature, jer je reč o od svih useva daleko najosetljivijem upravo na (noćne) vreline.
Jedno vreme među poljoprivrednim stručnjacima i paorima bilo je popularno optuživati skladištare da nedovoljno održavaju objekte, te se gro zaraze, navodno, dešava baš usled nedovoljno obezbeđenih magacina za čuvanje kukuruza. Kada su skladištari uložili novac i znatno poboljšali uslove čuvanja robe, pokazalo se da zaraza i dalje zahvata kukuruz, potom, preko ishrane krava, i mleko.
Ukoliko bi se odvajao gljivicom zahvaćeni kukuruz od nezahvaćenog ispostavilo bi se da je ovog drugog mnogo manje. Prelazak na ishranu pšenicom bi znatno poskupeo proizvodnju, pa bi doveo u pitanje konkurentnost, a mleko, time i mlečni proizvodi, u prodavnicama bi poskupeli.
Ima mišljenja da je rešenje u proizvodnji kukuruza pomoću navodnjavanja. Ne samo da bi rod bio uvećan, možda i dupliran, već bi kvalitetan uzgoj ojačao biljku i gljivici znatno otežao ulazak u kukuruz. Pojedine prakse u Rumuniji idu u prilog ovakvom pristupu.
Daleko od rešenja
Ali, praktično niko ne nudi rešenje neugodne situacije. Čak ni ne ukazuje na put kojim bi se moglo doći do ozbiljnijeg poboljšanja prilika. Država se odlučila da zadržavanjem postojeće domaće granice dopuštenog prisustva aflatoksina pokuša održati proizvodnju mleka, posebno na malim gazdinstvima.
Čini se da će se vremenom i ti pokušaji pokazati jalovim. Sa važećom granicom dopuštenog aflatoksina, nema izvoza u Uniju, dok su SAD i Kina predaleko, a u Rusiji imamo žestoku konkurenciju drugih izvoznika i stalno rastuću domaću produkciju. Ostaje nam samo nekoliko manjih suseda izvan članstva u EU, ali je pitanje dana kada će i oni prihvatiti evropske standarde.
Kako je tržište Srbije relativno malo, bez izvoza teško da možemo i održati sadašnji nivo proizvodnje, dok o povećanju ne može ni da se razmišlja. Ovih dana Srbija je, po ko zna koji put, na godinu dana prolongirala uvođenje evropskih standarda. Učinila je to pod pritiskom pre svega malih proizvođača, leto je bilo žarko, sa nikad većim brojem takozvanih "toplih noći", kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusovih.
Pogubno po kukuruz i to se već primećuje, mada je od berbe prošlo tek dva meseca. Ali, odlaganje uvođenja novih standarda sprečava trenutni pad proizvodnje mleka u Srbiji, posebno malih proizvođača. Za trajnije održanje i povećanje proizvodnje dragocenog napitka, potrebno je rešenje nevolje pristigle sa sve uočljivijim klimatskim promenama. A njega, za sada, nema ni na vidiku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
0
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
1
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
16
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
4
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Komentari 14
Dragan
Pero
Dragan
Pomozite seljaka kažete suša
Da ali u novcu
Isto tako prestati sa uvoznom mlecnih proizvoda i ko ba javi meka
Računica prosta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar