Nivo aflatoksina u mleku: "Uskoro neće biti proizvođača mleka, pa ćemo moći da spuštamo granicu koliko hoćemo"
Srbija je još jednom pomerila rok za smanjenje dozvoljene količine aflatoksina u mleku.
Foto: Pixabay
Trenutno u Srbiji dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikrograma po kilogramu. Međutim, naša država trebalo bi da se i na ovom polju uskladi sa standardima u Evropskoj uniji, gde je ta granica značajno niža i iznosi 0,05 mikrograma.
Ovo pitanje aktuelno je već godinama i nekoliko puta je odlagano spuštanje ove granice, a to je ponovo urađeno i ove godine. Kako je zvanično objavljeno u Službenom glasniku, rok za usklađivanje sa ovom merom pomeren je za još godinu dana, odnosno za 1. decembar 2026. godine.
Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer za Danas objašnjava da je poznato da aflatoksin u mleko dolazi samo putem hrane.
"Jedini način da smanjimo koncentraciju aflatoksina u mleku je da vodimo računa o koncentraciji aflatoksina u hrani", naglašava on.
Prema njegovim rečima, ovo odlaganje je vrsta balansiranja između potencijalno rizičnih zdravstvenih standarda za ljude i realnih problema koje mi imamo u stočarstvu.
"Jedan od tih problema je što se u Srbiji krave pretežno hrane kukuruzom. Kukuruz je najranjivija žitarica, kada su u pitanju svi mikotoksini, pa samim tim i aflatoksin. Naši farmeri su zato tu u najnepovoljnijoj situaciji, jer u ishrani krava koriste žitaricu koja je najpogodnija i najranjivija što se tiče plesni, a samim tim i aflatoksina", objašnjava ovaj sagovornik.
Ipak, kako dodaje, ta viša količina aflatoksina u mleku na neki način štiti male proizvođače.
"Kada bi oborili granicu na 0,05 mikrograma, budite sigurni da bi došlo do masovnog odbijanja otkupa mleka, do gašenja malih farmi, kao i do skoka cena mleka u prodavnicama", upozorava Šefer.
On navodi da je sigurno da je ova količina aflatosina u mleku rizičnija od one koja je u EU, ali da je s druge strane u Americi dozvoljena duplo veća količina aflatoksina od 0,5 mikrograma.
"To je jedna vrsta klackalice, gde mi gledamo da ne budemo suviše rizični po ljudsko zdravlje, a da s druge strane očuvamo već upropašćeno mlečno govedarstvo", kaže Šefer.
On dodaje da se u EU životinje hrane uglavnom pšenicom, ječmom, raži, a ne toliko kukuruzom.
"Prema svemu sudeći, mi uskoro nećemo imati uopšte naše proizvođače mleka, pa ćemo moći da smanjujemo granicu koliko hoćemo. Bićemo apsolutno spremni za tu meru kad više ne budemo proizvodili mleko", ukazuje Šefer.
Za smanjenje količine aflatoksina u hrani imamo preventivne, i takoreći terapijske mere.
"Preventivne mere podrazumevaju čitav set agrotehničkih mera da bi se sprečilo da kukuruz na polju bude zaražen gljivicama plesni. Drugi set mera odnosi se na skladištenje. Kako da se kukuruz skladišti na najpristojniji i zdraviji način, da se naknadno ne kontaminira istim tim gljivicama", pojašnjava ovaj sagovornik.
Međutim, ako ga već ima u hrani za životinje, kako kaže, jedini lek je korišćenje apsorbenata.
"Apsorbenti su supstance koje u digestivnom traktu apsorbuju mikotoksine, u ovom slučaju aflatoksin. Vezuju ih za sebe i izbacuju u spoljnu sredinu. Na taj način ga životinja unosi u organizam, ali on ne ulazi u krvotok i mleko, već se izbacuje", naglašava on.
To je teoretski lako reći, dodaje Šefer, ali je teže u praksi.
"Mora da se zna koji apsorbent treba da se koristi, u kojoj količini i na koji način. To sve definiše njegovu efikasnost. Kada je reč o aflatoksinu, dovoljan je neorganski apsorbent, recimo klinoptilolit, a naša zemlja ima izuzetno dobre izvore klinoptilolita. Međutim, doza apsorbenta zavisi od količine aflatoksina u hrani", objašnjava.
Ipak, u godinama kao što je ova, prema njegovim rečima, kada ima jako mnogo aflatoksina, ni najboljim apsorbentom ne može da se smanji količina u mleku na evropskih 0,05.
"Mi zato preporučujemo da se totalno izbaci kukuruz. Međutim, problem je jer je kukuruz mnogo hranljiviji i mnogo jeftiniji od pšenice. Zamenom kukuruza pšenicom će se uneti manje energije i pašće proizvodnja, a hrana će biti skuplja. Onome ko ovde prodaje mleko, to se nikako ne isplati", zaključuje Šefer.
Ni agroekonomski analitičar Žarko Galetin nije optimističan. On podseća da ovaj problem vučemo još od 2012. godine, kada smo imali glavni udar aflatoksina u kukuruzu, a koji je tada bio na vrednostima čak i preko 50 mikrograma zaraženosti.
"Država je svesna da mi nemamo kukuruz tog kvaliteta u dovoljnoj meri da bismo hranili stoku i da bismo dobili kvalitetno mleko do granice od 0,05 mikrograma. Stočari jednostavno ne mogu da proizvedu kvalitetno mleko, jer nemaju kvalitetnu sirovinu", ukazuje Galetin.
Ako hoćemo da izvozimo proizvode, kako napominje, moramo da podignemo nivo kvaliteta naše hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda.
"Mleko ne može da postigne taj nivo standarda i zato je ovo odlaganje mere čisto spasavanje domaćeg mlekarstva. Jako malo bismo imali mleka koje bi zadovoljavalo kriterijume od 0,05 mikrograma, kada bi se ta mera usvojila", smatra on.
Pročitaj još
Galetin upozorava da se mlekarstvo u Srbiji već suočava sa velikim problemima.
"Imamo i veliki uvoz mleka, mleka u prahu i mlečnih proizvoda i polako postajemo uvozno zavisni u tom sektoru proizvodnje", ukazuje on.
Neke od mera koje bismo mogli da primenimo da minimiziramo ekstremne vremenske uslove, prema njegovim rečima, jesu navodnjavanje i oplemenjivanje zemljišta.
"Mi imamo veoma devastirano zemljište i ubrzan tempo propadanja kvaliteta naših oranica. Ne možemo da utičemo na temperaturu vazduha, ali možemo na prisustvo vlage i količinu vode u zemljištu. Nisu klimatske promene pogodile samo Srbiju. Ako se pogleda samo naš region, Mađari i Rumuni su u obavezi da proizvode mleko sa granicom od 0,05 mikrograma aflatoksina, ali oni ne hrane stoku sa kukuruzom, koji nije dovoljno kvalitetan", objašnjava Galetin.
On smatra da preorijentacija na veću proizvodnju pšenice nije rešenje za srpski agrar.
"Mi smo se na neki način na to već i preorijentisali. Ali nije dobro da ustupamo takve površine plodnog zemljišta pšenici, koja je neekstezivna kultura. Ona jeste berzanska roba i strateška kultura, ali je niskoprofitna. Mi sada proizvodimo pšenice više nego duplo od onoga što je nama potrebno da zadovoljimo domaće potrebe. Zato jedan veliki deo pšenice već sada ide u stočnu hranu", navodi Galetin.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
EU očekuje brzu i transparentnu istragu o incidentima na lokalnim izborima
01.12.2025.•
0
Evropska unija (EU) je saopštila da očekuje "brzu i transparentnu istragu" svih događaja i incidenata koji su obeležili lokalne izbore u tri opštine u Srbiji održane 30. novembra.
VIDEO: Kandidat SNS za gradonačelnika Negotina proglasio "četvorotrećinsku pobedu" na izborima
01.12.2025.•
0
Vladimir Veličković, kandidat Srpske napredne stranke za predsednika opštine Negotin, proglasio je "četvorotrećinsku" pobedu te stranke.
Mrdić rekao da se deo tužilaštva "oteo od države", tužioci napustili sednicu odbora pre glasanja
01.12.2025.•
0
Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu danas je preporučio parlamentu da ne prihvati izveštaje o radu republičkog javnog tužilaštva od početka 2020. do kraja aprila ove godine.
Evropske demokrate: SNS se održava na vlasti kroz nasilje i manipulaciju biračima
01.12.2025.•
0
Evropska demokratska partija saopštila je, povodom lokalnih izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju, da je stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više izolovana i da se održava na vlasti kroz nasilje i strah.
Tužiteljka Paunović: Selaković više nije osumnjičeni, on je okrivljeni
01.12.2025.•
0
Nikola Selaković više nema status osumnjičenog u slučaju "Generalštab", već okrivljenog, pošto je doneta naredba o sprovođenju istrage, ocenila je tužiteljka u penziji Jasmina Paunović.
Vučić najavio mogućnost da sebi skrati mandat: "Ušli smo u izbornu godinu"
01.12.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksnadar Vučić kaže da je Srbija "ušla u izbornu godinu".
_pusticemo_NIS_da_propadne,_cekajuci_nepostojecu_licencu,_i_ostaviti_ga_rusima.jpg "Analitičar: Pustićemo NIS da propadne, dok čekamo nepostojeću licencu i ostaviti ga Rusima")
Analitičar: Pustićemo NIS da propadne, dok čekamo nepostojeću licencu i ostaviti ga Rusima
01.12.2025.•
6
Rešenje za Naftnu industriju Srbije nazire se u pravcu u koji niko ne gleda - pustiće se da kompanija propadne i ostaviće se nefunkcionalni entitet Gazpromu, ocenio je analitičar Vladan Pavlović.
Peticija za smenu predsednika opštine Lučani zbog maltretiranja sveštenika
01.12.2025.•
1
Više od hiljadu građana potpisalo je peticiju kojom se traži da predsednik Opštine Lučani i lokalnog odbora SNS-a Milivoje Dolović podnese ostavku ili da bude razrešen, nakon navoda da je "pijan zlostavljao sveštenika".
Skuplje cigarete od srede
01.12.2025.•
1
Cena se povećava u skladu sa šestomesečnim usklađivanjem, odnosno u skladu sa Zakonom o duvanu i Zakonom o akcizama.
EDS vas podseća: Očitajte i prijavite struju do 6. decembra, ako platite do 20. u mesecu - popust
01.12.2025.•
15
Svi koji žele samostalno da prijave stanje brojila i dobiju popust od šest odsto na račun za struju to mogu da urade od 1. do 6. preko aplikacije ED Srbije.
Aca Lukas, Naser Orić i Mile Dodik: Jarane, ko nas zavadi?
01.12.2025.•
8
Politika i estrada na ovim prostorima odavno su izmešane. Da je tako pokazuje i novo estradno-političko prepucavanje koje je izazvala slika turbofolkera Ace Lukasa sa Naserom Orićem.
Preliminarni rezultati izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju: SNS listi u sva tri mesta većina glasova
01.12.2025.•
46
Objavljeni su preliminarni rezultati lokalnih izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju, koji su održani u nedelju, 30. novembra.
ANEM: Više napada na novinare tokom izbora u Negotinu, Sečnju i Mionici, Dačić da podnese ostavku
01.12.2025.•
2
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) najoštrije osuđuje napade i ometanje u radu medijskih radnika u Negotinu i apeluje na nadležne organe da hitno reše ove slučajeve.
Izveštaj državnog revizora: Čije su parcele otišle za Nacionalni stadion i koliko hektara je "izvučeno" iz PKB
01.12.2025.•
2
Devet katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta u Surčinu preneto je sa nekadašnje PKB Korporacije, dela preostalog posle privatizacije, na državu, i to bez naknade, a za potrebu izgradnje Nacionalnog stadiona.
Državljanin Crne Gore sa Interpolove poternice uhapšen u Srbiji
01.12.2025.•
0
V. M. (30) iz Podgorice uhapšen je u Srbiji na osnovu međunarodne poternice koju je raspisao NCB Interpol Podgorica.
Osmaci od danas prijavljuju koji će predmet raditi na trećem testu završnog ispita
01.12.2025.•
2
Učenici osmog razred od ponedeljka, 1. decembra, mogu da prijave jedan od pet ponuđenih predmeta koji će polagati na trećem testu u okviru završnog ispita.
Deca i prosvetari u Beogradu dobijaju vaučere od 10.000 dinara - počinje podela
01.12.2025.•
4
Podela vaučera za svu decu koja idu u beogradske vrtiće, osnovne i srednje škole, kao i za zaposlene u tim ustanovama, počinje danas, 1. decembra.
Penzije od danas veće 12,2 odsto: Prve isplate posle Nove godine
01.12.2025.•
11
Penzije u Srbiji od danas su veće 12,2 odsto, a prva uvećana primanja penzioneri će dobiti početkom januara, uoči božićnih praznika.
Skupština Srbije nastavlja raspravu o amandmanima na predlog budžeta
01.12.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastaviće danas sednicu raspravom o amandmanima na Predlog zakona o budžetu.
Pomoćnik načelnika saobraćajne policije: Drastično povećavamo kazne za nekorišćenje pojasa
01.12.2025.•
29
Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Vladan Nikolić izjavio je da je u toku izrada nacrta novog zakona o saobraćaju, koji predviđa pooštravanje sankcija.
Komentari 6
Село
dacic
Iskreno
Na kraju ce vam i Ada Ciganlija biti prevelika!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar