Nivo aflatoksina u mleku: "Uskoro neće biti proizvođača mleka, pa ćemo moći da spuštamo granicu koliko hoćemo"
Srbija je još jednom pomerila rok za smanjenje dozvoljene količine aflatoksina u mleku.
Foto: Pixabay
Trenutno u Srbiji dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikrograma po kilogramu. Međutim, naša država trebalo bi da se i na ovom polju uskladi sa standardima u Evropskoj uniji, gde je ta granica značajno niža i iznosi 0,05 mikrograma.
Ovo pitanje aktuelno je već godinama i nekoliko puta je odlagano spuštanje ove granice, a to je ponovo urađeno i ove godine. Kako je zvanično objavljeno u Službenom glasniku, rok za usklađivanje sa ovom merom pomeren je za još godinu dana, odnosno za 1. decembar 2026. godine.
Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer za Danas objašnjava da je poznato da aflatoksin u mleko dolazi samo putem hrane.
"Jedini način da smanjimo koncentraciju aflatoksina u mleku je da vodimo računa o koncentraciji aflatoksina u hrani", naglašava on.
Prema njegovim rečima, ovo odlaganje je vrsta balansiranja između potencijalno rizičnih zdravstvenih standarda za ljude i realnih problema koje mi imamo u stočarstvu.
"Jedan od tih problema je što se u Srbiji krave pretežno hrane kukuruzom. Kukuruz je najranjivija žitarica, kada su u pitanju svi mikotoksini, pa samim tim i aflatoksin. Naši farmeri su zato tu u najnepovoljnijoj situaciji, jer u ishrani krava koriste žitaricu koja je najpogodnija i najranjivija što se tiče plesni, a samim tim i aflatoksina", objašnjava ovaj sagovornik.
Ipak, kako dodaje, ta viša količina aflatoksina u mleku na neki način štiti male proizvođače.
"Kada bi oborili granicu na 0,05 mikrograma, budite sigurni da bi došlo do masovnog odbijanja otkupa mleka, do gašenja malih farmi, kao i do skoka cena mleka u prodavnicama", upozorava Šefer.
On navodi da je sigurno da je ova količina aflatosina u mleku rizičnija od one koja je u EU, ali da je s druge strane u Americi dozvoljena duplo veća količina aflatoksina od 0,5 mikrograma.
"To je jedna vrsta klackalice, gde mi gledamo da ne budemo suviše rizični po ljudsko zdravlje, a da s druge strane očuvamo već upropašćeno mlečno govedarstvo", kaže Šefer.
On dodaje da se u EU životinje hrane uglavnom pšenicom, ječmom, raži, a ne toliko kukuruzom.
"Prema svemu sudeći, mi uskoro nećemo imati uopšte naše proizvođače mleka, pa ćemo moći da smanjujemo granicu koliko hoćemo. Bićemo apsolutno spremni za tu meru kad više ne budemo proizvodili mleko", ukazuje Šefer.
Za smanjenje količine aflatoksina u hrani imamo preventivne, i takoreći terapijske mere.
"Preventivne mere podrazumevaju čitav set agrotehničkih mera da bi se sprečilo da kukuruz na polju bude zaražen gljivicama plesni. Drugi set mera odnosi se na skladištenje. Kako da se kukuruz skladišti na najpristojniji i zdraviji način, da se naknadno ne kontaminira istim tim gljivicama", pojašnjava ovaj sagovornik.
Međutim, ako ga već ima u hrani za životinje, kako kaže, jedini lek je korišćenje apsorbenata.
"Apsorbenti su supstance koje u digestivnom traktu apsorbuju mikotoksine, u ovom slučaju aflatoksin. Vezuju ih za sebe i izbacuju u spoljnu sredinu. Na taj način ga životinja unosi u organizam, ali on ne ulazi u krvotok i mleko, već se izbacuje", naglašava on.
To je teoretski lako reći, dodaje Šefer, ali je teže u praksi.
"Mora da se zna koji apsorbent treba da se koristi, u kojoj količini i na koji način. To sve definiše njegovu efikasnost. Kada je reč o aflatoksinu, dovoljan je neorganski apsorbent, recimo klinoptilolit, a naša zemlja ima izuzetno dobre izvore klinoptilolita. Međutim, doza apsorbenta zavisi od količine aflatoksina u hrani", objašnjava.
Ipak, u godinama kao što je ova, prema njegovim rečima, kada ima jako mnogo aflatoksina, ni najboljim apsorbentom ne može da se smanji količina u mleku na evropskih 0,05.
"Mi zato preporučujemo da se totalno izbaci kukuruz. Međutim, problem je jer je kukuruz mnogo hranljiviji i mnogo jeftiniji od pšenice. Zamenom kukuruza pšenicom će se uneti manje energije i pašće proizvodnja, a hrana će biti skuplja. Onome ko ovde prodaje mleko, to se nikako ne isplati", zaključuje Šefer.
Ni agroekonomski analitičar Žarko Galetin nije optimističan. On podseća da ovaj problem vučemo još od 2012. godine, kada smo imali glavni udar aflatoksina u kukuruzu, a koji je tada bio na vrednostima čak i preko 50 mikrograma zaraženosti.
"Država je svesna da mi nemamo kukuruz tog kvaliteta u dovoljnoj meri da bismo hranili stoku i da bismo dobili kvalitetno mleko do granice od 0,05 mikrograma. Stočari jednostavno ne mogu da proizvedu kvalitetno mleko, jer nemaju kvalitetnu sirovinu", ukazuje Galetin.
Ako hoćemo da izvozimo proizvode, kako napominje, moramo da podignemo nivo kvaliteta naše hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda.
"Mleko ne može da postigne taj nivo standarda i zato je ovo odlaganje mere čisto spasavanje domaćeg mlekarstva. Jako malo bismo imali mleka koje bi zadovoljavalo kriterijume od 0,05 mikrograma, kada bi se ta mera usvojila", smatra on.
Pročitaj još
Galetin upozorava da se mlekarstvo u Srbiji već suočava sa velikim problemima.
"Imamo i veliki uvoz mleka, mleka u prahu i mlečnih proizvoda i polako postajemo uvozno zavisni u tom sektoru proizvodnje", ukazuje on.
Neke od mera koje bismo mogli da primenimo da minimiziramo ekstremne vremenske uslove, prema njegovim rečima, jesu navodnjavanje i oplemenjivanje zemljišta.
"Mi imamo veoma devastirano zemljište i ubrzan tempo propadanja kvaliteta naših oranica. Ne možemo da utičemo na temperaturu vazduha, ali možemo na prisustvo vlage i količinu vode u zemljištu. Nisu klimatske promene pogodile samo Srbiju. Ako se pogleda samo naš region, Mađari i Rumuni su u obavezi da proizvode mleko sa granicom od 0,05 mikrograma aflatoksina, ali oni ne hrane stoku sa kukuruzom, koji nije dovoljno kvalitetan", objašnjava Galetin.
On smatra da preorijentacija na veću proizvodnju pšenice nije rešenje za srpski agrar.
"Mi smo se na neki način na to već i preorijentisali. Ali nije dobro da ustupamo takve površine plodnog zemljišta pšenici, koja je neekstezivna kultura. Ona jeste berzanska roba i strateška kultura, ali je niskoprofitna. Mi sada proizvodimo pšenice više nego duplo od onoga što je nama potrebno da zadovoljimo domaće potrebe. Zato jedan veliki deo pšenice već sada ide u stočnu hranu", navodi Galetin.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Vučić nakon susreta sa Ketrin Zitom Džouns: Beograd sve važniji za filmsku industriju
17.06.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas američku glumicu Ketrin Zitu Džouns koja boravi u Beogradu.
Dogovor Srbije i MOL-a postoji, prodaje još uvek nema: Budućnost NIS-a i dalje zavisi od Rusije
17.06.2026.•
3
Budućnost Naftne industrije Srbije i dalje je neizvesna, ali su Srbija i mađarski MOL napravili važan korak ka mogućoj promeni vlasništva.
Dečak povređen u Mladenovcu stabilno, u toku detaljna dijagnostika
17.06.2026.•
0
Dvanaestogodišnji dečak, teško povređen u Mladenovcu kada je na njega pala metalna konstrukcija autobuskog stajališta, u stabilnom je stanju, potvrdio je direktor Univerzitetske dečje klinike Tiršova dr Siniša Dučić.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - evo i poklona
17.06.2026.•
9
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Žena u Svrljigu ujela policajca za stomak
17.06.2026.•
0
Sedamdesetsedmogodišnja žena napala je jutros doktorku u Domu zdravlja u Svrljigu, a potom je, tokom intervencije, ugrizla za stomak jednog od policajaca, potvrđeno je nezvanično Južnim vestima u policiji.
Vlasnik restorana "27" ponovo pred tužiocima u slučaju ubistva na Senjaku
17.06.2026.•
4
Nenad L, osoba koja u saopštenjima VJT i javnosti figurira kao formalni vlasnik restorana 27 na Senjaku, u četvrtak će u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu biti ponovo saslušan.
Državljan Srbije uhapšen u Crnoj Gori po Interpolovoj poternici Austrije
17.06.2026.•
0
Crnogorska policija uhapsila je danas u Petrovcu državljanina Srbije M.M. (40), za kojim je Austrija raspisala međunarodnu crvenu poternicu.
Brnabić: Nadam se da će Vučić prihvatiti poziv da bude kandidat za premijera
17.06.2026.•
28
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da se nada da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatiti poziv Srpske napredne stranke da bude njihov kandidat za premijera.
Latinović: Vučićeve poruke Trampu pokušaj da se pokrene zastoj u odnosima sa SAD
17.06.2026.•
0
Bilaternalni odnosi Srbije i SAD-a su duže vreme u zastoju. U više navrata je Srbija pokušala da ostvari komunikaciju sa predsednikom Trampom, makar i posredničku, međutim do poboljšanja odnosa još uvek nije došlo.
Agencija za bezbednost saobraćaja: Kako da se pripremite za letnje putovanje
17.06.2026.•
0
Agencija za bezbenost saobraćaja uputila je apel i savete vozačima kako da ostanu bezbedni u saobraćaju tokom letnjih putovanja i odmora.
Vučić predlaže stvaranje "kluba gubitnika procesa EU integracija": Šta bi to značilo za odnose sa Briselom
17.06.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je predlog da se države kandidati za EU okupe u Beogradu i razgovaraju kako da se postave prema Briselu.
Ministarstvo negira da postoje razlike u tekstovima Mrdićevih zakona za Venecijansku komisiju i Skupštinu
17.06.2026.•
2
Ministarstvo pravde saopštilo je da najoštrije osuđuje lažne i netačne tvrdnje koje su plasirane u javnosti - da tekstovi zakona koji su poslati Venecijanskoj komisiji nisu isti oni koji su pred poslanicima u skupštini.
Kamioni na graničnim prelazima čekaju i po pet sati
17.06.2026.•
1
Kamioni na graničnom prelazu Šid sa Hrvatskom na izlaz iz zemlje čekaju punih pet sati, a na prelazima Batrovci i Bezdan sa istom državom oko tri sata, ukazuju podaci granične policije u 17.15 časova.
Ziđin: Upoznati smo sa odlukom SAD, protivimo se oblicima prinudnog rada
17.06.2026.•
2
Kompanija Ziđin Koper saopštila je da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava.
Srbija daje 260 miliona dinara za UFC događaj u Beogradu
17.06.2026.•
16
Vlada Republike Srbije izdvojila je preko Ministarstva sporta tačno 260.000.000 dinara ili negde oko 2.215.000 evra za jednodnevnu komercijalnu sportsku priredbu "UFC Fight Night Belgrade".
Vanredna situacija u Sjenici zbog nagomilanog otpada i rizika od epidemije
17.06.2026.•
0
Na današnjoj sednici Štaba za vanredne situacije doneta je odluka o uvođenju vanredne situacije u Sjenici zbog nagomilavanja komunalnog otpada i povećanog rizika od širenja zaraznih bolesti.
Od ozbiljnih optužbi do povlačenja tvrdnji: Kako su se menjali navodi tužilaštva u slučaju Senjak?
17.06.2026.•
12
Više javno tužilaštvo izdalo je više od 20 saopštenja o slučaju Senjak od 15. maja kada je uhapšen bivši načelnik PU Beograd Veselin Milić, ali kasnije će se ispostaviti da su mnoga od tih saopštenja kontradiktorna.
EP o proširenju EU: Albanija i Crna Gora vode, BiH, Kosovo i Severna Makedonija uz upozorenja
17.06.2026.•
8
Evropski parlament danas je usvojio izveštaje o napretku Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, i Severne Makedonije u procesu prstupanja Evropskoj uniji.
Energetski stručnjak o NIS-u: Nađen potencijalni kupac, ali kontekst i dalje dosta kompleksan
17.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije.
Komentari 6
Село
dacic
Iskreno
Na kraju ce vam i Ada Ciganlija biti prevelika!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar