Nivo aflatoksina u mleku: "Uskoro neće biti proizvođača mleka, pa ćemo moći da spuštamo granicu koliko hoćemo"
Srbija je još jednom pomerila rok za smanjenje dozvoljene količine aflatoksina u mleku.
Foto: Pixabay
Trenutno u Srbiji dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikrograma po kilogramu. Međutim, naša država trebalo bi da se i na ovom polju uskladi sa standardima u Evropskoj uniji, gde je ta granica značajno niža i iznosi 0,05 mikrograma.
Ovo pitanje aktuelno je već godinama i nekoliko puta je odlagano spuštanje ove granice, a to je ponovo urađeno i ove godine. Kako je zvanično objavljeno u Službenom glasniku, rok za usklađivanje sa ovom merom pomeren je za još godinu dana, odnosno za 1. decembar 2026. godine.
Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer za Danas objašnjava da je poznato da aflatoksin u mleko dolazi samo putem hrane.
"Jedini način da smanjimo koncentraciju aflatoksina u mleku je da vodimo računa o koncentraciji aflatoksina u hrani", naglašava on.
Prema njegovim rečima, ovo odlaganje je vrsta balansiranja između potencijalno rizičnih zdravstvenih standarda za ljude i realnih problema koje mi imamo u stočarstvu.
"Jedan od tih problema je što se u Srbiji krave pretežno hrane kukuruzom. Kukuruz je najranjivija žitarica, kada su u pitanju svi mikotoksini, pa samim tim i aflatoksin. Naši farmeri su zato tu u najnepovoljnijoj situaciji, jer u ishrani krava koriste žitaricu koja je najpogodnija i najranjivija što se tiče plesni, a samim tim i aflatoksina", objašnjava ovaj sagovornik.
Ipak, kako dodaje, ta viša količina aflatoksina u mleku na neki način štiti male proizvođače.
"Kada bi oborili granicu na 0,05 mikrograma, budite sigurni da bi došlo do masovnog odbijanja otkupa mleka, do gašenja malih farmi, kao i do skoka cena mleka u prodavnicama", upozorava Šefer.
On navodi da je sigurno da je ova količina aflatosina u mleku rizičnija od one koja je u EU, ali da je s druge strane u Americi dozvoljena duplo veća količina aflatoksina od 0,5 mikrograma.
"To je jedna vrsta klackalice, gde mi gledamo da ne budemo suviše rizični po ljudsko zdravlje, a da s druge strane očuvamo već upropašćeno mlečno govedarstvo", kaže Šefer.
On dodaje da se u EU životinje hrane uglavnom pšenicom, ječmom, raži, a ne toliko kukuruzom.
"Prema svemu sudeći, mi uskoro nećemo imati uopšte naše proizvođače mleka, pa ćemo moći da smanjujemo granicu koliko hoćemo. Bićemo apsolutno spremni za tu meru kad više ne budemo proizvodili mleko", ukazuje Šefer.
Za smanjenje količine aflatoksina u hrani imamo preventivne, i takoreći terapijske mere.
"Preventivne mere podrazumevaju čitav set agrotehničkih mera da bi se sprečilo da kukuruz na polju bude zaražen gljivicama plesni. Drugi set mera odnosi se na skladištenje. Kako da se kukuruz skladišti na najpristojniji i zdraviji način, da se naknadno ne kontaminira istim tim gljivicama", pojašnjava ovaj sagovornik.
Međutim, ako ga već ima u hrani za životinje, kako kaže, jedini lek je korišćenje apsorbenata.
"Apsorbenti su supstance koje u digestivnom traktu apsorbuju mikotoksine, u ovom slučaju aflatoksin. Vezuju ih za sebe i izbacuju u spoljnu sredinu. Na taj način ga životinja unosi u organizam, ali on ne ulazi u krvotok i mleko, već se izbacuje", naglašava on.
To je teoretski lako reći, dodaje Šefer, ali je teže u praksi.
"Mora da se zna koji apsorbent treba da se koristi, u kojoj količini i na koji način. To sve definiše njegovu efikasnost. Kada je reč o aflatoksinu, dovoljan je neorganski apsorbent, recimo klinoptilolit, a naša zemlja ima izuzetno dobre izvore klinoptilolita. Međutim, doza apsorbenta zavisi od količine aflatoksina u hrani", objašnjava.
Ipak, u godinama kao što je ova, prema njegovim rečima, kada ima jako mnogo aflatoksina, ni najboljim apsorbentom ne može da se smanji količina u mleku na evropskih 0,05.
"Mi zato preporučujemo da se totalno izbaci kukuruz. Međutim, problem je jer je kukuruz mnogo hranljiviji i mnogo jeftiniji od pšenice. Zamenom kukuruza pšenicom će se uneti manje energije i pašće proizvodnja, a hrana će biti skuplja. Onome ko ovde prodaje mleko, to se nikako ne isplati", zaključuje Šefer.
Ni agroekonomski analitičar Žarko Galetin nije optimističan. On podseća da ovaj problem vučemo još od 2012. godine, kada smo imali glavni udar aflatoksina u kukuruzu, a koji je tada bio na vrednostima čak i preko 50 mikrograma zaraženosti.
"Država je svesna da mi nemamo kukuruz tog kvaliteta u dovoljnoj meri da bismo hranili stoku i da bismo dobili kvalitetno mleko do granice od 0,05 mikrograma. Stočari jednostavno ne mogu da proizvedu kvalitetno mleko, jer nemaju kvalitetnu sirovinu", ukazuje Galetin.
Ako hoćemo da izvozimo proizvode, kako napominje, moramo da podignemo nivo kvaliteta naše hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda.
"Mleko ne može da postigne taj nivo standarda i zato je ovo odlaganje mere čisto spasavanje domaćeg mlekarstva. Jako malo bismo imali mleka koje bi zadovoljavalo kriterijume od 0,05 mikrograma, kada bi se ta mera usvojila", smatra on.
Pročitaj još
Galetin upozorava da se mlekarstvo u Srbiji već suočava sa velikim problemima.
"Imamo i veliki uvoz mleka, mleka u prahu i mlečnih proizvoda i polako postajemo uvozno zavisni u tom sektoru proizvodnje", ukazuje on.
Neke od mera koje bismo mogli da primenimo da minimiziramo ekstremne vremenske uslove, prema njegovim rečima, jesu navodnjavanje i oplemenjivanje zemljišta.
"Mi imamo veoma devastirano zemljište i ubrzan tempo propadanja kvaliteta naših oranica. Ne možemo da utičemo na temperaturu vazduha, ali možemo na prisustvo vlage i količinu vode u zemljištu. Nisu klimatske promene pogodile samo Srbiju. Ako se pogleda samo naš region, Mađari i Rumuni su u obavezi da proizvode mleko sa granicom od 0,05 mikrograma aflatoksina, ali oni ne hrane stoku sa kukuruzom, koji nije dovoljno kvalitetan", objašnjava Galetin.
On smatra da preorijentacija na veću proizvodnju pšenice nije rešenje za srpski agrar.
"Mi smo se na neki način na to već i preorijentisali. Ali nije dobro da ustupamo takve površine plodnog zemljišta pšenici, koja je neekstezivna kultura. Ona jeste berzanska roba i strateška kultura, ali je niskoprofitna. Mi sada proizvodimo pšenice više nego duplo od onoga što je nama potrebno da zadovoljimo domaće potrebe. Zato jedan veliki deo pšenice već sada ide u stočnu hranu", navodi Galetin.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Đurić: Zvaničnici Srbije će primiti delegaciju EP, videćemo na kom nivou
16.01.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, povodom dolaska evroparlamentaraca u Beograd, da svi u Evropi znaju da on "bojkotuje samo Piculu i njemu slične".
_plan_poslovanja.jpg "Šta sve EPS planira u naredne tri godine: Ulaganja od 3,6 milijardi evra i")
Šta sve EPS planira u naredne tri godine: Ulaganja od 3,6 milijardi evra i "konstantno pozitivno poslovanje"
16.01.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije planira investicioni plan u naredne tri godine od 422 milijarde dinara (skoro 3,6 milijardi evra), od čega će 290 milijardi dinara, (2,5 milijardi evra) biti krediti, pokazuje plan poslovanja.
Srpska policija koristila EU novac za kupovinu tehnologije od sankcionisane ruske firme
16.01.2026.•
5
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije godinama unapređuje opremu ruske IT kompanije Papilon, koja se od 2023. godine nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Suđenje trojici Srba za Banjsku počeo ispočetka u Prištini
16.01.2026.•
1
Postupak u slučaju Banjska počeo je ispočetka pred osnovnim sudom u Prištini.
Lančani sudar na auto-putu "Miloš Veliki": Poginuo muškarac, učestvovalo 10 vozila
16.01.2026.•
4
Pedesetsedmogodišnji muškarac preminuo je od povreda zadobijenih u lančanom sudaru na auto-putu "Miloš Veliki", ispred tunela "Munjino Brdo", u Krstacu.
Prevoznici blokiraju teretne terminale na granicama 26. januara: Od Batrovaca do Preševa
16.01.2026.•
6
Prevoznici iz Srbije i Bosne i Hercegovine i Crne Gore najavili su da će 26. januara svi teretni granični prelazi prema zemljama Šengena biti blokirani zbog problema koje im stvara novi Entry-Exit sistem (EES).
Aleksandar Ivanović: Posle promene vlasti istina o ubistvu Olivera
16.01.2026.•
1
Poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović istakao je da njegov stric Oliver Ivanović "nije stradao u saobraćajnoj nesreći i da ne tragamo za nekim pijanim vozačem koji ga je udario pa pobegao".
SNS hoće da zaustavi istrage Tužilaštva za organizovani kriminal
16.01.2026.•
16
Na predlog izmene Zakona o javnim tužilaštvima naprednjaci su predložili amandman koji bi zaustavio najznačajnije istrage u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
Kosovska policija tukla trinaestogodišnjaka iz Beograda, pušten na kućno lečenje
16.01.2026.•
12
Maloletni trinaestogodišnjak M. I. iz Beograda, koga je 13. januara tukla kosovska policija na severu Kosova, pušten je iz bolnice u Severnoj Mitrovici na kućno lečenje.
Vanredna situacija u šest opština, zaseda Štab za vanredne situacije
16.01.2026.•
1
Vanredna situacija zbog posledica snežnih padavina ukinuta je u Krupnju, a još je na snazi u šest opština u Srbiji.
Osam godina od ubistva Olivera Ivanovića - ubica i nalogodavci slobodni
16.01.2026.•
6
Danas se navršava osam godina od ubistva nekadašnjeg lidera Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Olivera Ivanovića.
Panović: Pitanje je da li će uopšte biti izbora ove godine
16.01.2026.•
13
Programski direktor Demostata Zoran Panović smatra da je tragedija u Novom Sadu bila okidač, ali i razotkrivanje dubljih pukotina u društvu.
Ponoš: SAD će sankcijama gađati "srednji nivo menadžmenta" u Srbiji
16.01.2026.•
19
Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš rekao je da u Vašingtonu počinje Zakon o demokratiji na Zapdnom Balkanu da se stavlja na kolosek, odnosno počinje njegova realizacija.
Nacionalna penzija prvi put nije dodeljena nijednom od kandidata udruženja dramskih umetnika
15.01.2026.•
6
Nacionalne penzije za poseban doprinos kulturi prvi put nisu dodeljene nijednom od kandidata koje su predložila udruženja dramskih umetnika.
Istraga o "zvučnom topu": Preostalo da se saslušaju još tri osobe
15.01.2026.•
4
Istraga o "zvučnom topu" koju vodi Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ulazi u završnicu.
Rasprava u skupštini: "Vlast kao da menja zakone iz 2009, a ne zakone koje je ona donela pre dve godine"
15.01.2026.•
1
Skupština Srbije nastavila je danas raspravu u kojoj su poslanici najviše govorili o tužilaštvima i najavljenim izmenama u pravosuđu.
Advokatica pita policiju: Šta ako nekoga gađate ružom, da li je i ona oružje pošto ima trnje?
15.01.2026.•
24
Advokatica Sara El Sarag upitala je policiju da li se ubuduće može očekivati podnošenje krivičnih prijava i ako nekoga gađate ružom, pošto taj cvet ima trnje, pa možda može biti kvalifikovan kao potencijalno oružje.
Visoki savet tužilaštva: Ustavni sud nije poštovao Zakon o Ustavnom sudu
15.01.2026.•
3
Visoki savet tužilaštva (VST) reagovao je nakon odluke Ustavnog suda da usvoji žalbe šest javnih tužilaca zbog navodne povrede prava tokom izbora za članove VST-a.
Ustavni sud poništio rešenja predsednika VST, izbori tužilaca ponavljaju se na četiri mesta
15.01.2026.•
4
Ustavni sud je usvojio svih šest žalbi podnetih na rešenja predsednika Visokog saveta tužilaštva (VST) Branka Stamenkovića zbog čega će se izbori tužilaca poništiti na četiri mesta i ponoviti u roku od osam dana.
Komentari 6
Село
dacic
Iskreno
Na kraju ce vam i Ada Ciganlija biti prevelika!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar