Nivo aflatoksina u mleku: "Uskoro neće biti proizvođača mleka, pa ćemo moći da spuštamo granicu koliko hoćemo"
Srbija je još jednom pomerila rok za smanjenje dozvoljene količine aflatoksina u mleku.
Foto: Pixabay
Trenutno u Srbiji dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikrograma po kilogramu. Međutim, naša država trebalo bi da se i na ovom polju uskladi sa standardima u Evropskoj uniji, gde je ta granica značajno niža i iznosi 0,05 mikrograma.
Ovo pitanje aktuelno je već godinama i nekoliko puta je odlagano spuštanje ove granice, a to je ponovo urađeno i ove godine. Kako je zvanično objavljeno u Službenom glasniku, rok za usklađivanje sa ovom merom pomeren je za još godinu dana, odnosno za 1. decembar 2026. godine.
Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer za Danas objašnjava da je poznato da aflatoksin u mleko dolazi samo putem hrane.
"Jedini način da smanjimo koncentraciju aflatoksina u mleku je da vodimo računa o koncentraciji aflatoksina u hrani", naglašava on.
Prema njegovim rečima, ovo odlaganje je vrsta balansiranja između potencijalno rizičnih zdravstvenih standarda za ljude i realnih problema koje mi imamo u stočarstvu.
"Jedan od tih problema je što se u Srbiji krave pretežno hrane kukuruzom. Kukuruz je najranjivija žitarica, kada su u pitanju svi mikotoksini, pa samim tim i aflatoksin. Naši farmeri su zato tu u najnepovoljnijoj situaciji, jer u ishrani krava koriste žitaricu koja je najpogodnija i najranjivija što se tiče plesni, a samim tim i aflatoksina", objašnjava ovaj sagovornik.
Ipak, kako dodaje, ta viša količina aflatoksina u mleku na neki način štiti male proizvođače.
"Kada bi oborili granicu na 0,05 mikrograma, budite sigurni da bi došlo do masovnog odbijanja otkupa mleka, do gašenja malih farmi, kao i do skoka cena mleka u prodavnicama", upozorava Šefer.
On navodi da je sigurno da je ova količina aflatosina u mleku rizičnija od one koja je u EU, ali da je s druge strane u Americi dozvoljena duplo veća količina aflatoksina od 0,5 mikrograma.
"To je jedna vrsta klackalice, gde mi gledamo da ne budemo suviše rizični po ljudsko zdravlje, a da s druge strane očuvamo već upropašćeno mlečno govedarstvo", kaže Šefer.
On dodaje da se u EU životinje hrane uglavnom pšenicom, ječmom, raži, a ne toliko kukuruzom.
"Prema svemu sudeći, mi uskoro nećemo imati uopšte naše proizvođače mleka, pa ćemo moći da smanjujemo granicu koliko hoćemo. Bićemo apsolutno spremni za tu meru kad više ne budemo proizvodili mleko", ukazuje Šefer.
Za smanjenje količine aflatoksina u hrani imamo preventivne, i takoreći terapijske mere.
"Preventivne mere podrazumevaju čitav set agrotehničkih mera da bi se sprečilo da kukuruz na polju bude zaražen gljivicama plesni. Drugi set mera odnosi se na skladištenje. Kako da se kukuruz skladišti na najpristojniji i zdraviji način, da se naknadno ne kontaminira istim tim gljivicama", pojašnjava ovaj sagovornik.
Međutim, ako ga već ima u hrani za životinje, kako kaže, jedini lek je korišćenje apsorbenata.
"Apsorbenti su supstance koje u digestivnom traktu apsorbuju mikotoksine, u ovom slučaju aflatoksin. Vezuju ih za sebe i izbacuju u spoljnu sredinu. Na taj način ga životinja unosi u organizam, ali on ne ulazi u krvotok i mleko, već se izbacuje", naglašava on.
To je teoretski lako reći, dodaje Šefer, ali je teže u praksi.
"Mora da se zna koji apsorbent treba da se koristi, u kojoj količini i na koji način. To sve definiše njegovu efikasnost. Kada je reč o aflatoksinu, dovoljan je neorganski apsorbent, recimo klinoptilolit, a naša zemlja ima izuzetno dobre izvore klinoptilolita. Međutim, doza apsorbenta zavisi od količine aflatoksina u hrani", objašnjava.
Ipak, u godinama kao što je ova, prema njegovim rečima, kada ima jako mnogo aflatoksina, ni najboljim apsorbentom ne može da se smanji količina u mleku na evropskih 0,05.
"Mi zato preporučujemo da se totalno izbaci kukuruz. Međutim, problem je jer je kukuruz mnogo hranljiviji i mnogo jeftiniji od pšenice. Zamenom kukuruza pšenicom će se uneti manje energije i pašće proizvodnja, a hrana će biti skuplja. Onome ko ovde prodaje mleko, to se nikako ne isplati", zaključuje Šefer.
Ni agroekonomski analitičar Žarko Galetin nije optimističan. On podseća da ovaj problem vučemo još od 2012. godine, kada smo imali glavni udar aflatoksina u kukuruzu, a koji je tada bio na vrednostima čak i preko 50 mikrograma zaraženosti.
"Država je svesna da mi nemamo kukuruz tog kvaliteta u dovoljnoj meri da bismo hranili stoku i da bismo dobili kvalitetno mleko do granice od 0,05 mikrograma. Stočari jednostavno ne mogu da proizvedu kvalitetno mleko, jer nemaju kvalitetnu sirovinu", ukazuje Galetin.
Ako hoćemo da izvozimo proizvode, kako napominje, moramo da podignemo nivo kvaliteta naše hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda.
"Mleko ne može da postigne taj nivo standarda i zato je ovo odlaganje mere čisto spasavanje domaćeg mlekarstva. Jako malo bismo imali mleka koje bi zadovoljavalo kriterijume od 0,05 mikrograma, kada bi se ta mera usvojila", smatra on.
Pročitaj još
Galetin upozorava da se mlekarstvo u Srbiji već suočava sa velikim problemima.
"Imamo i veliki uvoz mleka, mleka u prahu i mlečnih proizvoda i polako postajemo uvozno zavisni u tom sektoru proizvodnje", ukazuje on.
Neke od mera koje bismo mogli da primenimo da minimiziramo ekstremne vremenske uslove, prema njegovim rečima, jesu navodnjavanje i oplemenjivanje zemljišta.
"Mi imamo veoma devastirano zemljište i ubrzan tempo propadanja kvaliteta naših oranica. Ne možemo da utičemo na temperaturu vazduha, ali možemo na prisustvo vlage i količinu vode u zemljištu. Nisu klimatske promene pogodile samo Srbiju. Ako se pogleda samo naš region, Mađari i Rumuni su u obavezi da proizvode mleko sa granicom od 0,05 mikrograma aflatoksina, ali oni ne hrane stoku sa kukuruzom, koji nije dovoljno kvalitetan", objašnjava Galetin.
On smatra da preorijentacija na veću proizvodnju pšenice nije rešenje za srpski agrar.
"Mi smo se na neki način na to već i preorijentisali. Ali nije dobro da ustupamo takve površine plodnog zemljišta pšenici, koja je neekstezivna kultura. Ona jeste berzanska roba i strateška kultura, ali je niskoprofitna. Mi sada proizvodimo pšenice više nego duplo od onoga što je nama potrebno da zadovoljimo domaće potrebe. Zato jedan veliki deo pšenice već sada ide u stočnu hranu", navodi Galetin.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Potvrđeno prisustvo šuge među radnicima u Stelantisu u Kragujevcu: "Situacija pod nadzorom"
04.03.2026.•
0
Povodom registrovanih slučajeva šuge kod određenog broja zaposlenih u kompaniji Stelantis u Kragujevcu, iz Gradske uprave su saopštili da je situacija "pod epidemiološkim nadzorom i postupa se skladu sa protokolima".
Istraživanje pokazalo: Pojas koristi velika većina vozača u Srbiji
04.03.2026.•
0
Sigurnosni pojas na prednjem sedištu koristi oko 85 odsto vozača, pokazalo je istraživanje Agencije za bezbednost saobraćaja tokom 2025. godine.
Uhapšen osumnjičeni za nesreću u Sjenici u kojoj su poginuli majka i dete, proglašena trodnevna žalost
04.03.2026.•
0
A. K. (26) iz Sjenice uhapšen je zbog sumnje da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
Ima li poslodavac pravo da vam skine 100 odsto plate?
04.03.2026.•
1
Ni po jednom zakonu poslodavac zaposlenom ne može, radi namirenja nastale štete, obustaviti isplatu više od polovine zarade.
Savić: Situacija opasnija nego 2008, prve posledice po Srbiju videćemo možda već u petak
04.03.2026.•
4
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio je da sukob na Bliskom istoku može imati značajnije ekonomske posledice od onih tokom svetske ekonomske krize 2008. godine.
Ambasador Irana u Srbiji: Vrhovni vođa još nije izabran, nećemo više pregovarati sa Amerikancima
04.03.2026.•
2
Ambasador Irana u Srbiji Mohamed Sadek Fazli izjavio je da nije izabran novi vrhovni vođa, ajatolah, kao i da Teheran sa sa SAD više neće pregovarati.
Poljoprivrednici i danas blokiraju pojedine puteve: Čeka se ishod pregovora sa Vladom
04.03.2026.•
0
Poljoprivrednici koji su u protestu nastavili su danas sa totalnim blokadama četiri puta i privremeno uklonili druge blokade sa puteva, dok traju pregovori sa Vladom Srbije.
Australijanci i Kanađani žele da istražuju zlato, srebro i druge metale na Kosmaju
04.03.2026.•
1
Pre dve godine javnost je uzburkao rani javni uvid u Prostorni plan područja posebne namene za Avalu i Kosmaj, i to, kako se sada čini, ne bez osnova.
Policija prošle godine kaznila 150.000 vozača zbog nekorišćenja pojasa: Sledeće nedelje pojačana kontrola
04.03.2026.•
2
Policija će ponovo pojačano kontrolisati saobraćaj, ovaj put od ponedeljka, 9. marta do nedelje, 15. marta.
Predlog Vučića i Rame: Pragmatično rešenje ili definitivno odustajanje od punopravnog članstva u EU?
04.03.2026.•
10
Predlog Aleksandra Vučića i Edija Rame da se Srbija i Albanija "ne guraju" u punopravno članstvo, već da dobiju pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, zvuči pragmatično.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja i poklon za vas
04.03.2026.•
5
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama, a danas za vas imamo i poklon.
U Beogradu za godinu dana 71 napad na vozače GSP-a
04.03.2026.•
1
U poslednjih godinu dana u Beogradu je zabeležen 71 napad na vozače Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP), od kojih je 45 još nerasvetljeno i nisu pronađeni počinioci.
Licandro: Građani Srbije sa 100 dinara mogu da kupe više nego Amerikanci za jedan dolar
04.03.2026.•
19
Razlika u životnom standardu između Srbije i na primer SAD znatno je manja nego što pokazuju zvanični podaci, jer su cene u Srbiji niže, pa je i realna kupovna moć građana veća.
Direktor Kancelarije za IT: Drugi superkompjuter u Srbiji biće pušten u rad u aprilu
04.03.2026.•
7
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da su pripreme za puštanje u rad drugog superkompjutera u završnoj fazi i da će on biti pušten u rad u aprilu.
U Beograd stigli državljani Srbije evakuisani iz Izraela
04.03.2026.•
3
Državljani Srbije, Severne Makedonije, BiH, Crne Gore i Hrvatske, koji su evakuisani iz Izraela, stigli su u Beograd protekle noći, oko dva časa posle ponoći.
Diplomata Milivojević: Po Srbiju bi bilo pogubno da se izjasni za neku od ratom zahvaćenih strana
04.03.2026.•
13
Diplomata Zoran Milivojević ocenio je da je država Srbija najbolje moguće reagovala oko evakuacije građana sa problematičnih i sukobljenih područja sa Bliskog istoka.
Srbija od 1991. izgubila skoro milion stanovnika, među kojima skoro 30 odsto inženjera
04.03.2026.•
17
Srbija je od 1991. godine izgubila čak 963.000 stanovnika među kojima je skoro 30 odsto inženjera koji su napustili zemlju, što predstavlja veliki gubitak za BDP.
Direktor Instituta "Vinča": Po pitanju bezbednosti potpuno nebitno da li nuklearku imamo u državi ili regionu
04.03.2026.•
24
Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović izjavio je na 33. Kopaonik biznis forumu da razvoj nuklearne energije u našoj zemlji zavisi od društvene prihvatljivosti.
Dve i po godine kasnije - građanima i dalje stižu znatno uvećani računi za struju
04.03.2026.•
6
Građanima Srbije ovih dana na kućne adrese ponovo pristižu uvećani računi za struju, a razlike u obračunima u odnosu na prethodni period nisu zanemarljive.
Čak 40 odsto automobila u Srbiji pokazuje određeni nivo oštećenja u svojoj istoriji
04.03.2026.•
1
Čak 40,8 odsto automobila, analiziranih kroz izveštaje o istoriji vozila u Srbiji, pokazuje određeni nivo oštećenja u svojoj istoriji.
Da li je projekat Jadar zaista mrtav? Nemačka poslanica o kopanju litijuma u Srbiji
04.03.2026.•
19
Dojče vele je razgovarao sa Hildegard Bentele (CDU), predstavnicom Evropskog parlamenta u Komisiji za kritične sirovine koja je sastavila listu strateških projekata EU.
Komentari 6
Село
dacic
Iskreno
Na kraju ce vam i Ada Ciganlija biti prevelika!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar