Rudna renta u Srbiji među najnižim - šta koči njeno povećanje?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država godinama nije mogla da poveća rudnu rentu zbog političkih pritisaka i međunarodnih odnosa.
Foto: Pixabay
Visina ove naknade često je predmet sporenja u javnosti, a Vučić je naveo da je Srbija želela da povisi rudnu rentu, ali da to nije bilo moguće.
"Mi imamo rudnu rentu koja je ubedjivo najniža. Nismo mogli da je promenimo ni kada smo pokušali, jer je bio veliki pritisak i rekli su da time menjamo uslove poslovanja. Nismo smeli da je povećamo tamo 2016. ili 2017. godine. Nismo hteli da kvarimo političke odnose", naveo je on.
Vučić je i prethodnih godina pričao o pokušajima da se rudna renta poveća, ali da to nije jednostavan proces. Kako je ukazao, kada je hteo da podigne rudnu rentu, "nema ko iz Rusije mu nije na glavu skočio", a ticalo se srpskih izvora gasa i nafte, koji su sada u vlasništvu ruskog Gasproma.
U javnosti se često čuju kritike o tome da je rudna renta u Srbiji niska i da je treba povećati, što je potvrdio i Vučić, ali čini se da se Srbija i tu našla u nezavidnoj poziciji, jer ne sme da se zamera i da kvari političke odnose. Dodatno, prema Vučićevim rečima, kompanije koje se bave rudarstvom, ako ne budu imale pristojan profit, otići će odavde.
Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević za Danas kaže da se Srbija, nažalost, prema svojim resursima nikada nije odnosila na adekvatan način, bilo da se radi o vodi, šumama, metalima ili nemetalnim sirovinama.
"Naknade za eksploataciju sirovina su veoma niske, često se ne zna šta ko i koliko treba tačno da plati, šta su referentne cene, i sl. Istovremeno, kompanije u vlasništvu države dugo nisu plaćale nikakvu rudnu rentu. Relevantni zakoni koji regulišu tu oblast doneti su tek u prethodnih nekoliko godina, ali su i u njima naknade zadržane na niskom nivou. Sistem je toliko loš da kada bi Srbija imala bogata nalazišta nafte i gasa, pre bi postala Nigerija nego Norveška", ukazuje on.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se ta oblast značajno bolje uredi, naročito u uslovima u kojima je Srbija bogata određenim resursima.
Radosavljević podseća da je NIS u periodu od 2014. do danas vadio oko 900.000 tona sirove nafte i oko 400.000 uslovnih tona gasa.
"Tržišna vrednost te nafte i gasa je oko 550 miliona evra godišnje. Ako na to primenimo stopu rudne rente od tri odsto koju je NIS plaćao do prošle godine, država je u budžet dobijala oko 16,5 miliona evra. Iz ovoga se jasno vidi da je visina rudne rente izuzetno neadekvatna. Uzimajući u obzir količinu sirove nafte koju Srbija ima, te neke referentne vrednosti u sličnim zemljama, verovatno je adekvatnije bilo oko 15 odsto rudne rente, što bi u budžet Srbije donosilo oko 66 miliona evra godišnje više nego što je to bio slučaj", navodi on.
Kako sumira, rudna renta je izuzetno neadekvatno niska, i suštinski najveći deo profita NIS-a dolazi upravo iz sektora koji se bavi eksploatacijom nafte i gasa.
Radosavljević smatra da je u segmentima gde postoje značajne rezerve određenih sirovina realno da se rudna renta poveća.
"Verovatno je primer Mađarske, gde ta rudna renta varira od količine resursa i cene na tržištu, dobro rešenje. Ono bi istovremeno omogućilo dobru srazmeru između onoga što dobija investitor i država, a sprečila prekomerenu eksploataciju resursa koja je kod nas čest slučaj. Dakle, bolji zakon po uzoru na dobre evropske prakse mogao bi da poveća prihode države po ovom osnovu, a da istovremeno ne otera investitore", zaključuje on.
Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas navodi da rudna renta u Srbiji, kao i u svetu, zavisi od vrste mineralne sirovine koja se eksploatiše.
"Eksploatacija ruda je inače izuzetno kompleksan posao i zahteva izuzetno visoka inicijalna ulaganja. Potrebno je mnogo više vremena da se otvori rudnik, nego što je, na primer, potrebno za otvaranje bilo koje fabrike", objašnjava on.
Kako dodaje, eksploatacija nafte i gasa nije preterano komplikovana u poređenju sa eksploatacijom metaličnih sirovina poput bakra, litijuma i slično.
"U Srbiji se najviše, od metaličnih sirovina, eksploatiše bakar i tu je naša rudna renta u skladu sa svetskim standardima. Treba imati u vidu da, pored rudne rente, kompanija mora da plaća poreze i doprinose na plate, razne takse kao što je, recimo, ekološka taksa i zatim porez na imovinu, porez na dobit i porez na dividendu", naglašava Petrović.
On napominje i da se u Srbiji za, primera radi, bakar plaća pet odsto od prihoda.
"Dakle, ne pet odsto od dobiti, nego od prihoda - što je mnogo viši postotak od dobiti, kada se uračunaju svi troškovi koje kompanije imaju", pojašnjava ovaj sagovornik.
S druge strane, on podseća da je naknada za ugalj tri odsto, ali da je glavni korisnik uglja EPS.
"Svako povećanje te rente bi se prenelo na cenu struje", upozorava Petrović.
Što se tiče naknada za naftu i gas koje su sedam odsto, on naglašava da je to znatno ispod nivoa u drugim državama.
"Ipak, mi imamo relativno siromašna nalazišta, pa su i troškovi eksploatacije veći nego u drugim državama", navodi Petrović.
Pročitaj još
On ukazuje da je rudarstvo izuzetno nezahvalna privredna grana, koja zahteva velike investicije pre početka rada.
"Postoji i veliki rizik da kompanija uloži znatna sredstva za istraživanje nalazišta, da bi se ispostavilo da su to ‘bačene pare’, ukoliko nema dovoljno rude za komercijalnu eksploataciju. Takođe, neophodno je pribaviti veliki broj saglasnosti i ispuniti veoma oštre ekološke standarde. Potrebno je da se kupi i značajna količina zemljišta gde se vrši eksploatacija, da se obezbedi prerada (flotacija, topionice...) ukoliko se vrši, a onda i bezbedno odlaganje jalovine… Mora se obezbediti i rekultivacija zemljišta kada se završi eksploatacija", navodi ovaj sagovornik.
Zato je, kako kaže, veoma nezgodno da države propisuju visoke rudne rente, jer bi to odvratilo investicije u rudarstvo.
"Grad Bor ne bi postojao da nema rudnika, kao ni Majdanpek. Bez rada rudnika, ta dva grada bi bila osuđena na ubrzano iseljavanje stanovništva. Da ne govorimo o tome da je za rad rudnika potrebno i veliko ulaganje u infrastrukturu – put, pruga, dovod struje… Zato smatram da za metalične sirovine nije realno povećati rudnu rentu", zaključuje Petrović.
Što se tiče nafte i gasa, kako kaže, to je moguće.
"Tu se, međutim, javlja problem ugovora sa Rusijom oko NIS-a", upozorava Petrović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rafinerija još danas u tihom režimu rada, od sutra moguće gašenje: Vučić za danas najavio važan sastanak
01.12.2025.•
0
Situacija oko NIS-a i dalje je neizvesna - još se čeka odluka Stejt deparmenta i OFAK-a.
Vučić: Sutra važan sastanak o NIS-u, rafinerija u utorak prestaje sa radom
30.11.2025.•
15
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će rafinerija u utorak, 2. decembra i zvanično prestati da radi ako SAD ne izdaju licencu za nastavak rada NIS-a.
Stručnjak za energetsku bezbednost: Bez domaćih zaliha očekuje nas rast cena goriva i inflacije
30.11.2025.•
8
Zaustavljanje rafinerije nafte u Pančevu se, za sada, neće odraziti na samo tržište, barem dok postoje zalihe derivata, a jedini sektor gde vidim potencijalni problem je avio-saobraćaj, jer su zalihe kerozina najmanje.
Objavljen spisak najvećih poreskih dužnika, u samom vrhu firma iz Novog Sada
30.11.2025.•
5
Poreska uprava objavila je spisak najvećih poreskih dužnika na dan 31. oktobra, a listu od 248 kompanija sa statusom aktivnog lica, predvodi "Mera invest" iz Beograda sa dugom većim od milijardu dinara.
Vlada Srbije ponovo promenila uredbu o maržama
29.11.2025.•
12
Vlada Srbije usvojila je četvrtu izmenu uredbe o maržama, kojom se preciziraju visine marži po tipovima prodaja, a proširen je i spisak proizvoda čije marže mogu da se menjaju u odnosu na 1. avgusta ove godine.
Ljubodrag Savić o sankcijama NIS-u: MOL bolja opcija od Arapa
29.11.2025.•
11
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da bi za rešenje situacije u vezi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarski MOL bio bolja opcija od mogućih arapskih partnera.
Broker Gujaničić: Ako SAD ne produži licencu NIS-u, moguć momentalni prekid rada kompanije
29.11.2025.•
30
Srbija bi mogla da se nađe pred momentalnim prekidom rada Naftne industrije Srbije (NIS) ukoliko SAD ne produže licencu ovoj kompaniji, upozorava broker Nenad Gujaničić.
Zavod za statistiku: U trećem kvartalu stopa zaposlenosti 51,3 odsto
28.11.2025.•
4
U Srbiji je u trećem kvartalu ove godine broj zaposlenih bio 2,87 miliona, a broj nezaposlenih 256.500.
Novak: Na sastanku Putina i Orbana razmatrana mogućnost kupovine ruskih naftnih kompanija
28.11.2025.•
0
Tokom razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Kremlju, danas je razmatrana mogućnost da Mađarska kupi udeo u ruskim naftnim kompanijama koje su pod sankcijama.
"Kineski železnički ekspres" nastavlja rast: Nova redovna linija do Hamburga i kreditni fond od 3,6 milijardi
28.11.2025.•
2
U kineskom gradu Sijanu iz kog kreću vozovi sa robom ka Duisburgu, Pragu i Budimpešti, četvrtak i nedelja su dani u svakoj nedelji kada nema odlazaka i dolazaka na "železničkom putu svile".
Međugodišnja industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru manja za 2,3 odsto
28.11.2025.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru ove godine bila je 2,3 odsto manja nego u istom mesec 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Poljoprivrednici: Blokada saobraćajnica ako direktna davanja moramo da usmerimo za investicije
28.11.2025.•
6
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović izjavio je da će poljoprivrednici blokirati saobraćajnice ukoliko budu morali direktna davanja po hektaru da koriste za kupovinu mehanizacije.
Zahvaljujući američkim sankcijama: Orban podmazuje Srbiju ruskom naftom
28.11.2025.•
24
Američke sankcije protiv ruskog naftnog sektora teško pogađaju Srbiju. Međutim, susedna Mađarska može da pomogne zahvaljujući izuzeću koje je odobrio Tramp. Orban pregovara o detaljima sa Putinom u Moskvi.
Cene nafte padaju: Očekuje se mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije
28.11.2025.•
0
Cene sirove nafte nastavile su pad, pa se tako Brent spustio na oko 63 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta pala na oko 58 dolara po barelu.
Budžet Srbije: Samo troši, ko još pita
28.11.2025.•
10
U Skupštini Srbije poslanici raspravljaju o budžetu. Vladajuća većina, po običaju, hvali, dok opozicija tvrdi da nije transparentan, a ni razvojan.
Nije samo NIS pod sankcijama SAD: Na listi i Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, Slobodan Tešić, ministri...
28.11.2025.•
16
Naftna industrija Srbije (NIS) je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva već 50 dana. Međutim, na ovoj listi je još 49 firmi i pojedinaca iz Srbije koji su na listi sankcija SAD.
Da li je država odvojila dovoljno ili previše novca za ruski udeo u NIS-u?
27.11.2025.•
11
Prema postojećim zakonima Srbija mora da obešteti kompaniju Gasprom u slučaju preuzimanja Naftne industrije Srbije (NIS), a videli smo da je vlast procenila da iz budžeta može da izdvoji 1,4 milijarde evra.
Šef Orbanovog kabineta: U toku razgovori o mogućnosti da MOL kupi udeo u NIS-u
27.11.2025.•
6
U toku su razgovori o mogućnosti da mađarska naftna i gasna kompanija MOL kupi udeo u srpskom NIS-u, izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.
Hoće li biti gasa u Srbiji?
27.11.2025.•
25
Neizvesno je hoće li se u narednom periodu u Srbiji prerađivati nafta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar