Rudna renta u Srbiji među najnižim - šta koči njeno povećanje?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država godinama nije mogla da poveća rudnu rentu zbog političkih pritisaka i međunarodnih odnosa.
Foto: Pixabay
Visina ove naknade često je predmet sporenja u javnosti, a Vučić je naveo da je Srbija želela da povisi rudnu rentu, ali da to nije bilo moguće.
"Mi imamo rudnu rentu koja je ubedjivo najniža. Nismo mogli da je promenimo ni kada smo pokušali, jer je bio veliki pritisak i rekli su da time menjamo uslove poslovanja. Nismo smeli da je povećamo tamo 2016. ili 2017. godine. Nismo hteli da kvarimo političke odnose", naveo je on.
Vučić je i prethodnih godina pričao o pokušajima da se rudna renta poveća, ali da to nije jednostavan proces. Kako je ukazao, kada je hteo da podigne rudnu rentu, "nema ko iz Rusije mu nije na glavu skočio", a ticalo se srpskih izvora gasa i nafte, koji su sada u vlasništvu ruskog Gasproma.
U javnosti se često čuju kritike o tome da je rudna renta u Srbiji niska i da je treba povećati, što je potvrdio i Vučić, ali čini se da se Srbija i tu našla u nezavidnoj poziciji, jer ne sme da se zamera i da kvari političke odnose. Dodatno, prema Vučićevim rečima, kompanije koje se bave rudarstvom, ako ne budu imale pristojan profit, otići će odavde.
Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević za Danas kaže da se Srbija, nažalost, prema svojim resursima nikada nije odnosila na adekvatan način, bilo da se radi o vodi, šumama, metalima ili nemetalnim sirovinama.
"Naknade za eksploataciju sirovina su veoma niske, često se ne zna šta ko i koliko treba tačno da plati, šta su referentne cene, i sl. Istovremeno, kompanije u vlasništvu države dugo nisu plaćale nikakvu rudnu rentu. Relevantni zakoni koji regulišu tu oblast doneti su tek u prethodnih nekoliko godina, ali su i u njima naknade zadržane na niskom nivou. Sistem je toliko loš da kada bi Srbija imala bogata nalazišta nafte i gasa, pre bi postala Nigerija nego Norveška", ukazuje on.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se ta oblast značajno bolje uredi, naročito u uslovima u kojima je Srbija bogata određenim resursima.
Radosavljević podseća da je NIS u periodu od 2014. do danas vadio oko 900.000 tona sirove nafte i oko 400.000 uslovnih tona gasa.
"Tržišna vrednost te nafte i gasa je oko 550 miliona evra godišnje. Ako na to primenimo stopu rudne rente od tri odsto koju je NIS plaćao do prošle godine, država je u budžet dobijala oko 16,5 miliona evra. Iz ovoga se jasno vidi da je visina rudne rente izuzetno neadekvatna. Uzimajući u obzir količinu sirove nafte koju Srbija ima, te neke referentne vrednosti u sličnim zemljama, verovatno je adekvatnije bilo oko 15 odsto rudne rente, što bi u budžet Srbije donosilo oko 66 miliona evra godišnje više nego što je to bio slučaj", navodi on.
Kako sumira, rudna renta je izuzetno neadekvatno niska, i suštinski najveći deo profita NIS-a dolazi upravo iz sektora koji se bavi eksploatacijom nafte i gasa.
Radosavljević smatra da je u segmentima gde postoje značajne rezerve određenih sirovina realno da se rudna renta poveća.
"Verovatno je primer Mađarske, gde ta rudna renta varira od količine resursa i cene na tržištu, dobro rešenje. Ono bi istovremeno omogućilo dobru srazmeru između onoga što dobija investitor i država, a sprečila prekomerenu eksploataciju resursa koja je kod nas čest slučaj. Dakle, bolji zakon po uzoru na dobre evropske prakse mogao bi da poveća prihode države po ovom osnovu, a da istovremeno ne otera investitore", zaključuje on.
Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas navodi da rudna renta u Srbiji, kao i u svetu, zavisi od vrste mineralne sirovine koja se eksploatiše.
"Eksploatacija ruda je inače izuzetno kompleksan posao i zahteva izuzetno visoka inicijalna ulaganja. Potrebno je mnogo više vremena da se otvori rudnik, nego što je, na primer, potrebno za otvaranje bilo koje fabrike", objašnjava on.
Kako dodaje, eksploatacija nafte i gasa nije preterano komplikovana u poređenju sa eksploatacijom metaličnih sirovina poput bakra, litijuma i slično.
"U Srbiji se najviše, od metaličnih sirovina, eksploatiše bakar i tu je naša rudna renta u skladu sa svetskim standardima. Treba imati u vidu da, pored rudne rente, kompanija mora da plaća poreze i doprinose na plate, razne takse kao što je, recimo, ekološka taksa i zatim porez na imovinu, porez na dobit i porez na dividendu", naglašava Petrović.
On napominje i da se u Srbiji za, primera radi, bakar plaća pet odsto od prihoda.
"Dakle, ne pet odsto od dobiti, nego od prihoda - što je mnogo viši postotak od dobiti, kada se uračunaju svi troškovi koje kompanije imaju", pojašnjava ovaj sagovornik.
S druge strane, on podseća da je naknada za ugalj tri odsto, ali da je glavni korisnik uglja EPS.
"Svako povećanje te rente bi se prenelo na cenu struje", upozorava Petrović.
Što se tiče naknada za naftu i gas koje su sedam odsto, on naglašava da je to znatno ispod nivoa u drugim državama.
"Ipak, mi imamo relativno siromašna nalazišta, pa su i troškovi eksploatacije veći nego u drugim državama", navodi Petrović.
Pročitaj još
On ukazuje da je rudarstvo izuzetno nezahvalna privredna grana, koja zahteva velike investicije pre početka rada.
"Postoji i veliki rizik da kompanija uloži znatna sredstva za istraživanje nalazišta, da bi se ispostavilo da su to ‘bačene pare’, ukoliko nema dovoljno rude za komercijalnu eksploataciju. Takođe, neophodno je pribaviti veliki broj saglasnosti i ispuniti veoma oštre ekološke standarde. Potrebno je da se kupi i značajna količina zemljišta gde se vrši eksploatacija, da se obezbedi prerada (flotacija, topionice...) ukoliko se vrši, a onda i bezbedno odlaganje jalovine… Mora se obezbediti i rekultivacija zemljišta kada se završi eksploatacija", navodi ovaj sagovornik.
Zato je, kako kaže, veoma nezgodno da države propisuju visoke rudne rente, jer bi to odvratilo investicije u rudarstvo.
"Grad Bor ne bi postojao da nema rudnika, kao ni Majdanpek. Bez rada rudnika, ta dva grada bi bila osuđena na ubrzano iseljavanje stanovništva. Da ne govorimo o tome da je za rad rudnika potrebno i veliko ulaganje u infrastrukturu – put, pruga, dovod struje… Zato smatram da za metalične sirovine nije realno povećati rudnu rentu", zaključuje Petrović.
Što se tiče nafte i gasa, kako kaže, to je moguće.
"Tu se, međutim, javlja problem ugovora sa Rusijom oko NIS-a", upozorava Petrović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Transportgas iz Novog Sada određen za operatora transportnog sistema za prirodni gas
19.01.2026.•
0
Preduzeće Transportgas Srbija Novi Sad određeno je za operatora transportnog sistema odgovornog za uređivanje i administriranje tržišta prirodnog gasa, objavljeno je u Službenom glasniku.
MOL kupuje oko 56 odsto NIS-a, pregovara i sa ADNOK-om
19.01.2026.•
8
MOL je potpisao glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum (Heads of Agreement) sa Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto Naftne industrije Srbije, saopštio je MOL.
DDOR osiguranje ponovo nosilac "Top Employer" sertifikata
19.01.2026.•
0
DDOR osiguranje i u 2026. godini nosi prestižni sertifikat "Top Employer", čime je treću godinu zaredom potvrđeno da kompanija kontinuirano gradi kvalitetno, stabilno i podsticajno radno okruženje.
Mol i Gaspromnjeft se dogovorili oko NIS-a, Srbija uvećava vlasništvo za pet odsto
19.01.2026.•
30
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS.
Južnoamerička hrana uticaće i na seljake u Srbiji
19.01.2026.•
9
Posle 25 godina pregovaranja Evropska unija i Merkosur, asocijacije Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ovih dana potpisuju sporazum o ukidanju carina.
NIS: Pokrećemo Rafineriju u Pančevu, plan je da radi ceo februar
19.01.2026.•
1
U Rafineriji nafte Pančevo započete su startne aktivnosti koje će omogućiti ponovno uspostavljanje komercijalnog rada proizvodnih postrojenja.
Očekuje se skora prodaja NIS-a: Ovo su greške koje ne smeju da se ponove
19.01.2026.•
7
Dok se polako troši rok koji su SAD postavile za prenos ruskog vlasništva u NIS-u, pregovori o ulasku mađarskog MOL-a u strateško partnerstvo sa Srbijom ulaze u završnu fazu.
Počinje Svetski ekonomski forum u Davosu, učestvuje Vučić, a dolazi i Tramp
19.01.2026.•
6
Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma, 56. po redu, održaće se od danas, 19. januara do petka, 23. januara u Davosu, pod sloganom "Duh dijaloga" i okupiće svetske lidere iz politike, biznisa, civilnog društva.
Meta otpušta 1.500 radnika
19.01.2026.•
0
Kompanija Meta, koju vodi Mark Zakerberg, odlučila je nakon godina neuspeha u stvaranju profitabilne platforme za virtuelnu stvarnost, da otpusti veći broj zaposlenih u ovom sektoru.
Glavne tačke ugovora za NIS trebalo bi da budu dostavljene OFAK-u do utorka
18.01.2026.•
3
U Rafineriji nafte u Pančevu danas je počela proizvodnja naftnih derivata, a, kako je najavljeno, prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Evropska unija najveći donator u Srbiji u poslednjih 20 godina
18.01.2026.•
16
Evropska unija (EU) je u poslednjih 20 godina kroz bespovratnu pomoć izdvojila dva do tri puta više sredstava nego svi ostali međunarodni partneri Srbije zajedno.
Fudbalskom savezu Srbije novi milioni iz budžetske rezerve: Dobio više od 212 miliona dinara
18.01.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku o uplati 212.400.000 dinara (1.808.751 evra) Fudbalskom savezu Srbije.
Počela proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, prvi evro dizel na pumpama od 27. januara
18.01.2026.•
10
Počela je proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, a prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. bili 23,8 odsto manji nego godinu ranije
18.01.2026.•
0
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. godini bili su 23,8 odsto manji nego u 2024, i sa 141 milijardu dolara prošle pali su na 108 milijardi ove godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
2
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tramp uvodi carine za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda
17.01.2026.•
20
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp izjavio je danas da će od februara uvesti taksu od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, jer se protive postupanju Vašingtona prema Grenlandu.
Čadež: Potrebno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pre članstva u EU
17.01.2026.•
3
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je važno što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU.
"Kao da će sutra smak sveta": Država u decembru trošila 4,6 miliona evra na sat
17.01.2026.•
13
Vlada Srbije je u decembru prošle godine napravila minus u državnoj kasi od 1,6 milijardi evra, odnosno trošila je skoro 4,6 miliona evra na sat.
Mali: Američka kompanija "Sisko" postaće strateški partner "Ekspa"
17.01.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će američka kompanija za digitalnu tehnologiju komunikacija "Sisko" postati strateški partner kompanije "Ekspo 2027", osnovane povodom održavanja te međunarodne izložbe u Beogradu.
Premijer Kanade: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
17.01.2026.•
2
Kanada se saglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je premijer Mark Karni.
Komentari 3
Jakobsfield
Geolog
- Pa neuki, nesposobni i gramzivi ministri, niko i ništa drugo !
NN
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar