Stručnjaci: Rudne rente u Srbiji preniske, Vučićeva tvrdnja da su Rusi krivi za to je podvala
Stručnjaci u Srbiji ocenili su da su rudne rente izuzetno niske, mada ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović tvrdi da su među višim u svetu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa druge strane, istakao je da ih nije lako povećati.
Rudna renta u odnosu na sirovinu koja se eksploatiše, prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, u Srbiji se kreće od jedan do sedam odsto.
Za jadarit, koji bi Rio Tinto kopao u Zapadnoj Srbiji, visina rudne rente iznosila bi pet odsto, dok je za naftu i gas ona sedam odsto, ali ruska kompanija Gasprom ima povlašćenu rentu od tri odsto.
Profesor u penziji Božo Drašković ocenio je da "Vučićeve izjave o rudnoj renti treba posmatrati sa stanovišta političke manipulacije".
"U Srbiji, naročito sa Vučićevom vlašću, sve je propaganda i marketing i sve je usmereno ka ostvarivanju nekog njegovog političkog cilja, ne postoji ništa utemeljeno i razumno. Te tvrdnje da su mu Rusi skočili na glavu ili da će svi da se povuku, to je jedna podvala koja se nudi narodu u Srbiji", rekao je Drašković.
Drašković je upitao kako se došlo do rudne rente od pet odsto za minerale tipa litijuma, bakra ili nečega trećeg.
"Mi nemamo preciznu i transparentnu metodologiju na koji način se obračunava procenat rudne rente i onda se to svodi na arbitrarne odluke političara i vrlo često stranog uticaja na vlast u Srbiji", rekao je Drašković.
Prema njegovim rečima, treba napraviti razliku između rudne rente za eksploataciju gasa i nafte u odnosu na eksploataciju bakra, cinka, olova, litijuma…
"Kada je reč o gasu i nafti, postoji neposredna berzanska vrednost tog resursa i onda se vrednost definiše prema ponudi i tražnji na svetskom tržištu, a onda se dodaje element rente, odnosno ono što država zahvata kao cenu prirodnog kapitala", objašnjava Drašković.
Kada je reč o eksploataciji bakra, cinka, ili potencijalno litijuma, kako kaže, "Srbija je definisala pet odsto rudnu rentu, a nema metodologiju zašto i na koji način je to uradila".
"Tu nema berzanske cene neposrednog prirodnog resursa, već prerađenog resursa. Tek kada dobijemo recimo bakar kao sirovinu, on dobija svoju berzansku vrednost, to važi i za litijum i druge minerale. Zato kada se govori o primarnoj, odnosno inicijalnoj vrednosti i rudnoj renti, to je pogrešan pristup i ide nauštrb interesa zemalja koje poseduju takve resurse", ocenio je Drašković.
Podsetio je i da sama Evropska unija nema politiku renti, sem nekih zemalja, jer izbegavaju da te resurse prepuste strancima.
Bez obzira na visinu rente, tvrdi on, ne bi trebalo prepuštati resurse strancima.
"Prepuštanjem resursa stranim kompanijama upadamo u neokolonijalni položaj pojedinih afričkih ili zemalja iz Južne Amerike. Treba napraviti jednu temeljnu analizu, umesto površne propagande koju obavlja Aleksandar Vučić", rekao je Drašković.
Dodao je da "Vučić vodi politiku koju su napravile prethodne vlade, s tim što ju je on doveo do apsurda".
"Ne treba amnestirati družinu koja je bila na vlasti pre Vučića i koja je donela određene zakone u interesu stranih kompanija, koje je Vučić samo razradio", rekao je Drašković.
Pročitaj još
Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Petar Đukić naveo je da je rudna renta ekonomska kategorija, koja je nastala u cilju zahvatanja ekstra dohotka koji bi se namenski upotrebljavao u svrhu kompenzacije negativnih eksternalija.
"Ukoliko eksploatacija određenog resursa na neki način šteti narednim generacijama, mora da se ostavi neko obeštećenje toj zajednici, posebno što su to često i ekološke posledice", rekao je Đukić.
Rudna renta je, prema njegovim rečima, deo prirodne rente, koja je u Srbiji, kao i u svakoj siromašnoj zemlji, jako potcenjena.
"Mi smo zemlja niskog dohotka, a hoćemo strane investicije, pa one kompanije koje hoće da eksploatišu nešto to i koriste", rekao je Đukić i istakao da je rudna renta u Srbiji jako niska.
Naveo je da ni to nije pravilo jer je posebnim aktom ugovoreno da se Naftna industrija Srbije (NIS) većinski ustupi Gaspromu, a da "plaća rudnu rentu samo tri odsto i to, prema nemuštoj kategoriji, do granice isplativosti".
Još jedan problem je što, kako tvrdi, kompanije same prave računicu.
"Rudnu rentu, onaj ko koristi rudu, plaća prema računici koju sam izvede, prema izvađenom i prodatom, odnosno prema vrednosti rudne sirovine. Pored toga, pre nekoliko godina je Državna revizorska institucija našla podatak da se rudna renta ne plaća redovno i da najmanje oko 400 ili 500 miliona evra nije redovno ili uopšte plaćano", rekao je Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
2
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
3
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
7
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
8
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
18
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
15
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Pokrenuta istraga o 1,2 miliona Fordovih vozila zbog vazdušnih jastuka
09.11.2026.•
0
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima pokrenula je preliminarnu istragu o više od 1,2 miliona vozila Forda zbog slučajeva nenamernog aktiviranja bočnih vazdušnih jastuka.
Komentari 11
Steva
ZVONKO
Zoran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar