Koliko u Srbiju investira EU, a koliko Rusija?

Mada u našoj zemlji postoje jake struje koje se zalažu za napuštanje proevropske politike i zaokret ka Rusiji, posebno u svetlu najnovijih regionalnih trvenja na koja je EU zasad ostala nema, statistika pokazuje da najviše investicija, donacija i robe dolazi iz Evrope i ide u nju.

Evropske kompanije su u Srbiju uložile pet puta više novca nego ruske, donacije iz EU mere se u milijardama evra, dok je izvoz robe iz Srbije u EU na nivou ukupne trgovinske razmene naše zemlje sa Rusijom, dakle uvoza i izvoza zajedno.

Prethodnih deset godina evropske kompanije bile su vodeći investitori u Srbiji. One su u našu zemlju u tom periodu uložile gotovo 15 milijardi evra, što je čak 73 odsto svih investicija koje su došle u Srbiju. EU je tradicionalno ključni i najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom preko 63 odsto u njenom ukupnom izvozu i uvozu.

Od 2009. izvoz srpskih proizvoda u EU je porastao sa 1,2 milijarde u 2009. na 3,2 milijarde u 2015, što je rast od 125 odsto. Prošle godine Srbija je preko 47 odsto ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda izvezla u EU, za više od 1,2 milijarde evra.

Posmatrajući donacije od 2000, Evropska unija dala je Srbiji gotovo tri milijarde evra pomoći u svim oblastima - od vladavine prava, preko reforme državne uprave do zaštite životne sredine, razvoja zdravstva i poljoprivrede. Srpsko zdravstvo bespovratno je dobilo 147 miliona evra, a samo tokom poplava Evropa je iz IPA fondova pomogla Srbiji sa 30 miliona evra.

S druge strane, ruske investicije u Srbiji dostigle su 2,4 milijarde evra, robna razmena je - 2,3 milijarde dolara, s tim da uvoz značajno nadmašuje izvoz. Rusija se, doduše, poslednjih godina penje na lestvici kada je u pitanju robna razmena, ali je i dalje ispod razmene Srbije sa Italijom ili Nemačkom. Rusi u Srbiji traže jabuke, meso, alkohol, šljive, kukuruz... S druge strane, u srpskom uvozu iz Rusije godinama dominiraju energenti - sa 75 do 80 odsto. Rusija nam je dala i kredit za razvoj železnica od 800 miliona dolara.

Ekonomista Milan Ćulibrk kaže da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ali da taj aranžman nije dovoljno iskorišćen.

"Samo po tom osnovu, Srbija bi mogla da poveća svoj izvoz u Rusiju bar za 30 odsto. EU ostaje dominantni ekonomski spoljnotrgovinski partner Srbije, i to se neće promeniti. Mnogo više, naravno, Srbija dobija od EU, ali kod običnih građana na neki volšeban način dominira uverenje da su Rusi veći donatori od Evropljana. To doduše i nije neko čudo jer se u Srbiji i na izborima glasa iz nekog uverenja, a ne na osnovu stanja u novčaniku", navodi Ćulibrk.

Odnos Srbije prema partnerima u međunarodnoj zajednici nije samo ekonomsko već i političko pitanje. Ipak, ni tu ne bi trebalo da bude dileme, s obzirom na to da smo ozbiljno zakoračili u proces evropskih integracija, otvorili neka poglavlja i nadamo se skorom otvaranju još nekih, piše Blic.

Ekonomista Mahmut Bušatlija kaže da je najvažnije videti kolike su strane direktne investicije i koliku zaposlenost one nose.

"Važni su svi efekti investicija Evrope i Rusije, dok na zaduženost Srbije u tim zemljama treba gledati pozitivno samo ukoliko su krediti razvojni", ocenio je Bušatlija.