Kako navode iz ovog udruženja, NBS je ovih dana uputila dopis bankama u vezi sa "naplatom naknade i troškova koje banke naplaćuju u vezi sa realizacijom kredita (trošak obrade, praćenja i administriranja kredita)". U tom dopisu NBS potvrđuje da je naplata ovih troškova nezakonita, gde u poslednjem pasusu dopisa kaže: "Molimo vas da u narednom periodu razmotrite potrebu usklađivanja unutrašnjih akata kojima se uređuju naknade i troškovi kako bi ste u tom smislu obezbedili zaključivanje i primenu ugovora o kreditima u skladu sa propisima"". Prema navodima Efektive, to je eksplicitna potvrda tvrdnje da dosadašnja praksa banaka o naplati ovih troškova nije bila u skladu sa propisima, čim je treba uskladiti.
Kako se dalje navodi u saopštenju Efektive, još jedna rečenica iz ovog dopisa potvrđuje ono što Efektiva zastupa godinama unazad, a to je činjenica da ova vrsta naplate ne predstavlja realan trošak koji banke imaju, već dodatnu zaradu banaka.
"Određivanje visine naknade u procentualnom iznosu od vrednosti kredita u praksi dovodi do toga da za istovrsni bankarski proizvod, odnosno uslugu, korisnici plaćaju naknadu različite visine (pri čemu banka zapravo ima potpuno iste troškove, što znači da visina naknade ne predstavlja odraz stvarnih troškova pružanja usluge)."
Kako ističu u Efektivi, iz ovoga se vidi da su banke nezakonito 15 godina unazad naplaćivale ove troškove.
Nadoknadu štete po tom osnovu, u ovom trenutku moguće je ostvariti jedino sudskim putem. Svi koji žele da tuže zbog naplate ovih troškova mogu se u potpunosti informisati na sajtu Udruženja Efektiva www.efektiva.rs o načinu ostvarivanja svog prava, a koje imaju svi korisnici kojima je ova naknada naplaćena, bez obzira na vrstu kredita ili njegovu valutu (evro, dinarski ili franak).
Podsetimo, bankarski sektor u Srbiji prošle godine je imao rekordnu dobit od provizija i naknada i po tom su osnovu zaradili više od 25,9 milijardi dinara. Centar NBS, koji prima pritužbe građana na rad banaka, je od početka prošle godine do maja ove, primio 56 žalbi koje se odnose na naplatu naknada od strane banaka.
U "Efektivi" objašnjavaju da se, na primer, troškovi obrade kredita kreću od 0,5 do tri odsto, troškovi praćenja kredita su oko 0,15 odsto godišnje ili 0,1 odsto kvartalno, a za prevremenu otplatu kredita naknada ide i do pet odsto zavisno od banke ili perioda otplate kredita.
"Troškovi su različiti i kreću se od oko 200 dinara mesečno za održavanje računa, provizije za plaćanje računa preko banke od oko 500 dinara mesečno, pa do plaćanja iznosa članarine za korišćenje kreditne kartice od oko 100 dinara mesečno", navode u "Efektivi".
Pored tih troškova, prema podacima koji se mogu naći na sajtovima banaka, cenovnik od banke do banke je različit, pa se tako, održavanje tekućeg računa kreće 125 do 400 dinara, izdavanje čekova ide od 10 do 30 dinara po čeku, zamena kartice na zahtev korisnika od 200 do 1.500 dinara.
"Efektiva" navodi, na primer, da kada klijent uzme kredit od hiljadu evra banka mu odmah odbije 20 evra za obradu pozajmice i isplaćuje mu na ruke 980 evra. Međutim, kažu oni, kamatu mu ipak, računa na svih 1.000 evra. Time, kažu, klijent je oštećen po dva osnova. Prvi, što mu je banka uzela 20 evra na ime provizije, a drugi, objašnjavaju oni, što mu i na taj iznos naplaćuje kamatu iako je reč o novcu koji nije dobio.
Na spisku onoga što se naplaćuje je i izdavanje kartice po hitnom postupku koje košta oko 1.500 dinara, troškovi blokiranja kartice od 300 do 3.000 dinara, slanje opomene 200 do 600 dinara, izdavanje menica 50 dinara, puštanje kredita u opticaj do tri odsto, upit stanja na bankomatu 15 do 20 dinara.
SMS provera stanja na računu je oko 10 dinara za poruku, zahtev za izdavanje novog PIN-a je od 200 do 600, prenos novca za kupljenu nekretninu 1.500 do 8.000 dinara, troškovi obrade neosnovanih reklamacija od 1.000 do 2.500 dinara. Banke su tako, nedavno, počele da naplaćuju i ležarinu na izdate čekove koji nisu prošli, pored toga što i svaki taj papir mora posebno da se plati od 30 do 100 dinara.
Komentari 5
Zašto
Sve im je dozvoljeno. Zašto?
?
Koliko novac koji se prebaci bankama za isplatu penzija stoji na računima banaka dok ih one ne prebace na račune korisnika?
Mreža
"Narodna banka Srbije potvrdila je da su banke nezakonito naplaćivale naknade i troškove obrade kredita".........i tu je izgleda kraj priče. A šta će konkretvo uraditi povodom toga?
" U tom dopisu NBS potvrđuje da je naplata ovih troškova nezakonita, gde u poslednjem pasusu dopisa kaže: "Molimo vas da u narednom periodu razmotrite potrebu usklađivanja unutrašnjih akata kojima se uređuju naknade i troškovi kako bi ste u tom smislu obezbedili zaključivanje i primenu ugovora o kreditima u skladu sa propisima"". Baš su im rekli!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar