Saga o Fijatu tek počinje

Piše: Živan Lazić

Sitnijim, gotovo beznačajnim ustupcima okončana je kragujevačka radnička opereta. Ishod se naslućivao od starta dvonedeljnog štrajka, uostalom od prvog dana otvoreno se govorilo da je prekid rada umnogome podstakla sama uprava fabrike.

Plata samo povod

Visina zarade, svuda u svetu osnovni motiv štrajkača, ovog puta čak i nije bila glavno pitanje; svi su se pitali hoće li se proizvodnja vozila kompanije iz Torina montirati u Kragujevcu i nakon 1. septembra 2018. godine kada ističe desetogodišnji ugovor o zajedničkom ulaganju države Srbije i "Fijata". Činjenica da je sporazum sklopljen na tri godine, mnogi tumače kao signal da je italijansko-američki proizvođač spreman na dalju saradnju.

Kako i ne bi, teško je naći zemlju koja je toliko podržala stranog partnera da je veliko pitanje ima li ovo zajedničko ulaganje odgovarajući efekat za srpsku stranu ili je u pitanju poslovni promašaj decenije. Bilo je to vreme kada je buknula svetska kriza, tadašnja srpska vlada je pokušavala da nekako obnovi tradicionalnu proizvodnju automobila u centru Šumadije.

Podsetimo se, prethodnih osam godina radnici nekadašnje "Zastave" su iz budžeta mesečno dobijali po 130 evra i plaćene doprinose, a da nisu morali ni dolaziti na posao. U Evropi i SAD naglo je pala prodaja svih automobila, sem najluksuznijih.

Prevelike beneficije "Fijatu"

Italijanski partner, koji je nedavno kupio "Krajsler" i postao italjansko-američka kompanija, umeo je da se okoristi nepovoljnim tajmingom pregovaranja i iznudio je po sebe retko povoljne uslove.

Tako je predviđeno da svih deset godina država Srbija zaposlenima plaća doprinose, kompanija je oslobođenja i plaćanja poreza na zarade kao i poreza na dobit, a država Srbija nadoknađuje plaćeni PDV pri uvozu pojedinih alata. Zahvaljujući garanciji države Srbije, "FC" je pri uzimanju kredita dobio nižu kamatu, čime je postignuta ušteda od čak 50 miliona evra.

"FAS" (u kome FC ima 68, a Srbija 32 odsto vlasništva) ne plaća ni lokalne poreze, na imovinu, isticanje zaštitnog znaka i sprovođenje urbanističkog plana. Srbija je svako radno mesto subvencionisala sa 9.000 evra, potom po 1.000 evra za svaki "Fijat 500" prodat u akciji "novo za staro", a plaća i stručnu obuku radnika.

Cena struje je FAS-u takođe snižena.

Izostao dolazak dobavljača

Nekadašnja vlast, pre svih predsednik Tadić i ministar Dinkić, su ubeđivali da će sve biti nadoknađeno time što će "FAS" kooperirati sa domaćim proiozvođačima delova i auto-opreme, a i da će svetski partneri torinske kompanije proizvodne pogone takođe izgraditi u Kragujevcu i obližnjim gradovima.

Devet godina kasnije, nekoliko dobavljača "FC" je u Srbiji otvorilo tek trgovačke segmente, pa uvozi delove i "FAS-u" preprodaje kao domaće. Kada se ovakvi štosevi izuzmu, u Srbiji dodata vrednost ne premašuje 16 odsto ukupne vrednosti automobila.

Zapravo, ovde se vozilo samo lakira i montira, i to od početka isti model, "Fijat 500", niže srednje klase, čija je cena od 15.000 evra visoka spram korejskih rivala istog ranga. Doduše, dizajn automobila je uočljiv adut srpsko-italijanske firme.

Odliv profita putem transfernih cena

U trgovini, unutar sistema, ima dosta štetnog za "FAS". Po izvoznim podacima Poljske i Italije, vrednost izvoza autodelova u Srbiji je oko 230 miliona evra, dok je po našim uvoznim fakturama cena ove robe čak 450 miliona.

Takođe, nije poznata cena po kojoj "FAS" prodaje automobil trgovačkom segmentu centrale u Torinu, a 15.000 evra je cena po kojoj ovaj segment prodaje robu u maloprodaji. Brojne su ocene da se kroz transferne cene unutar sistema dobit ostvarena u Srbiji izmešta prema italijanskim i poljskim dobavljačima i centrali kompanije.

Od dolaska "FC" kooperanata nije bilo ništa; tek nekoliko ovdašnjih firmi je uspelo da se nametne za nove dobavljače i to samo kragujevačke fabrike. Priča da će montiranje vozila podstaći razvoj ovdašnje autoindustrije pokazala se praznom.

Dva smera mogućeg poboljšanja

Ukoliko ostane po sadašnjim uslovima, teško je videti korist od montaže u Kragujevcu. Na aktuelnoj vladi je ne samo da ukazuje na očajan posao demokratsko-socijalističke vlade Mirka Cvetkovića, već i da ugovor poboljša.

Povlastice koje su date "FC" su velike, a poboljšanja mogu ići u dva smera: proizvodnji bar još jednog modela, te u širenju ovdašnje mreže dobavljača, pri čemu bi ponajbolji mogli snabdevati ne samo kragujevačku proizvodnju, već i sistem "Fijat-Krajsler" u celini. Naravno da neće biti lako, strani partner je navikao na krupne beneficije i teško ispušta privilegije.

Italijani često govore da njihova vozila klase "Fijat 500" nemaju dobru prođu u Evropi i od Srbije zahtevaju da im otvori tržište Rusije, time što bi se i automobili uvrstili na listu roba za koje srpski proizvođači ne plaćaju 15 odsto carine.

Nov poslovni model

Stav kompanije "Fijat-Krajsler" je, posmatrano poslovno, razumljiv. Nakon što im je propao pokušaj sa otvaranjem firme u Toljatiju, na evroazijsko tržište pokušavaju ući zaobilazno.

Pitanje je, međutim, koliko je zatev realan. U Rusiji i Kazahstanu svi veliki svetski proizvođači imaju proizvodne pogone i zapošljavaju preko 1,3 miliona radnika, pa se ne vidi jak osnov za bescarinski uvoz bilo čijih vozila.

Mesta za razgovor ima, međutim tek treba naći nov poslovni model, kojim bi oba partnera bila zadovojna. Neće biti lako, ali izvesno je da dosadašnja saradnja Srbiji ne donosi korist.

Podsetimo da je prošle godine fabrika na zarade zaposlenih isplatila oko 12 miliona evra, dok je država, računajući samo direktna novčana davanja, subvencionisala "FAS" sa 31 milion evra, dva i po puta više. Ukoliko ne dođe do znatnijeg proširenja ovdašnje dobavljačke mreže i širenja "Fasovog" programa novim modelima, Srbija će i dalje samo bacati novac u vreću bez dna.