Ona je rekla da je za brži ekonomski razvoj Srbije neophodno kreditno podstaći poslovanje MMSP koja čine 99,5 odsto ukupnog broj kompanija i usvojiti zakon o nebankarskim finansijskim institucijama.
"Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji gde radi 65 odsto zaposlenih teško dobijaju bankarske kredite pa bi donošenje tog zakona omogućilo da dodju do novca za finansiranje i razvoj poslovanja", rekla je Stanojević.
Anketa koju je u 1.000 preduzeća sproveo USAID u Srbiji pokazala je da 68 odsto preduzeća ne koristi pozajmice, a 87 odsto ispitanika se izjasnilo da koriste novac iz sopstvenih izvora. Po proceni Evropske investicione banke (EIB) kako je saopšteno na skupu, na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP se povećava za 150 miliona evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da za razvoj malih i srednjih preduzeća potrebne "specifične politike, a jedna od njih je i usvajanje zakonskog osnova za formiranje nebankarskih finansijskih institucija".
"Desetak godina u Srbiji traje rasrava oko toga da li da se dozvoli poslovanje nebankarskih finansijskih institucija i ništa nije rešeno jer privrednici ne vrše pritisak na političare da donesu odgovarajuće zakone", rekao je Arsić. On je dodao da nisu tačne priče o tome da te institucije nose veće rizike od banaka.
"Rizici postoje kao i kod banaka, ali su gubici manji u slučaju da se pozajmice ne vrate", rekao je Arsić.
Sandra Rodić, stručnjak Projekta USAID za bolje uslove finansiranja, rekla je da je "Srbija jedina evropska zemlja u kojoj se privreda finansira gotovo isključivo zaduživanjem kod komercijalnih banaka koje predstavljaju preko 90 odsto finansijskog sektora u Srbiji". Ona je istakla da bi usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama omogućilo da se u periodu od četiri godine plasira oko 870 miliona evra mikrokredita u domaću privredu. To ulaganje bi prema njenim rečima otvorilo 100.000 radnih mesta u Srbiji.
Dodala je da bi se MMSP posle usvajanja tog zakona mogla finansirati preko mikrokreditnih institucija kao što su "kraudfanding" finansiranje (Crowd-funding) koje podrazumeva pozajmljivanje od velikog broja ljudi u manjim iznosima, preduzetničkim kapitalom, odnosno prodajom vlasničkog udela, kreditnom unijom ili udruživanjem novca više preduzetnika radi pomoći članova unije.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 1
Mile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar