Srbiji sve bliži razorni orkan "Agrokor"

Piše: Živan Lazić

Ovih dana Zagreb je grad spektakla; iz gotovo svake od elitnih vila u gradu pod Sljemenom policija pred tv kamerama u apsanu vodi poznata lica. Bezmalo je ceo donedavni vrh koncerna "Agrokor" uhapšen, a (pro)državni mediji privođenja tajkuna prikazuju kao logičan i prirodan tok stvari u slučaju koji već osam meseci potresa našeg suseda, dok se posledice počinju odražavati i na ostale republike bivše SFR Jugoslavije u kojima posluje najveća kompanija na Balkanu.

Bloger protiv interesnog klana

Kulminiralo je nakon finansijskog izveštaja izvanredne uprave prema kome su obaveze "Agrokora" za miljardu i po evra iznad kapitala, a Ivica Todorić se optužuje za niz nezakonitih poslovnih mahinacija. Najveći tajkun je, zajedno sa sinovima, za sada izbegao privođenje, a iz Londona je uzvratio pisanjem blogova, osporavajući pojedine od krupnijih optužbi.

Opunomoćenika Mladena Ramljaka je označio kao glavnog operativca interesnog klana koji, putem državnog upliva u firmu, pokušava preoteti Agrokor. Ceo slučaj označio je kao politički i novčano motivisan obračun.

Bombastične vesti

Nesporno da je Todorić decenijama bio privilegovan, u više nego bliskim odnosima sa državom, a u svakoj vladi imao je svoje ljude. Međutim, činjenica je i da ovih dana, kada se prelama način razrešenja krize koncerna, Vlada Hrvatske i Todorić zauzimaju direktno sučeljene strane.

Mada izveštaj izvanredne uprave obiluje bombastičnim ciframa i opisima navodno raskalašnog života familije Todorić, smeta nedostatak bitnih delova analize; manjka najvažnije - razlog i geneza nastanka poslovnih problema. Šta više, uprkos donedavnim Ramljakovim obećanjima da će proizvodna preduzeća preživeti krizu, u izveštaju se ni o budućnosti celine koncerna, ni o perspektivi pojedinačnih firmi ne kazuje ama baš ništa.

Sporan "Leks Agrokor"

Pitanje je i ustavnost takozvanog "Leks Agrokora", zakona o "trgovačkim društvima sistemskog značaja za državu", donetog početkom aprila, na osnovu koga je Hrvatska intervenisala nametanjem izvanrednog opunomoćenika, potom i izvanredne uprave za donedavno carstvo Ivice Todorića. I dok je u celosti preuzela upravljačka prava, država nije preuzela i dugove kompanije.

Stoga ne čudi da u Srbiji, BiH i Crnoj Gori sudovi nisu prihvatili važenje "Leks Agrokor", dok se u Sloveniji i Velikoj Britaniji čeka odluka po ovom pitanju. Sa zagrebačkog Pravnog fakulteta je inicirana ocena ustavnosti zakona.

Presuda Ustavnog suda Hvatske se takođe iščekuje.

Premijer podstakao prestanak finansiranja

Počelo je sredinom marta, kada su banke prestale kreditirati "Agrokor", pa su se dugovanja počela ubrzano gomilati, nelikvidnost uvećavati. Nijedna svetska kompanija ne može da posluje oslanjajući se samo na kapital koji ona sama generiše.

Podizanje kredita i prikupljanje novca putem obveznica uobičajena su stvar za velike kompanije, ujedno i potvrda da tržište veruje u njih. Stoga je neuobičajeno da hrvatski premijer Plenković u Kijevu predloži ukrajinskoj vladi da pobunjeni Donbas povrate na isti način kao što je Hrvatska povratila Srpsku Krajinu.

Svakako je znao da će ruski ambasador u Zagrebu reagovati, a ruske banke, poslednji oslonac kompanije, prestati sa finansiranjem. Ovaj moment ide u prilog tvrdnjama da u slučaju ima mnogo i političkog.

Kada je prestao priliv svežeg novca, nevolje su izišle na videlo, pa je objavljeno da najveća balkanska kompanija duguje oko sedam milijardi evra, na koliko se i procenjivala vrednost sistema. Godišnji prihod je oko 6,6 milijardi, dobit pre vraćanja kamata i oporezivanja oko 390 miliona evra.

Juni 2018. godine

Znalo se da je ključan mesec za "Agrokror" jun 2018. godine, tada pristiže obaveza vraćanja 485 miliona evra kredita uzetog putem PIK obveznica. Kako je finansijsko tržište prestalo da veruje kompaniji, postalo je jasno da kredit neće biti isplaćen ni emitovanjem novih obveznica, niti novim bankarskim zaduživanjem.

Pošto se cenilo da su dugovi dostigli vrednost kapitala (kasnije će se pokazati da su i premašili), u etar je odmah lansiran stečaj. Videlo se da je za razrešenje neophodno prestrukturiranje kompanije, dogovor između vlasnika, kreditora i dobavljača.

Uprkos delom sučeljenim interesima, okvirni dogovor tri partnera je prilično brzo postignut i na čelo firme, na predlog najvećeg kreditora Sberbanke, postavljen je Antonio Alvarez, krizni menadžer svetske reputacije. Njegov tim je brzo sagledao slabost sistema i najavio konkretne promene.

Ko se još seća Alvareza

Alavarez je bio neformalni predstečajni upravnik. Tok dešavanja nije se dopao državi Hrvatskoj.

Nametajući tezu da će se kriza preliti na celu privredu, donela je sporni zakon i imenovala izvanrednog opumoćenika, sa svim upravljačkim pravima. Time je Todorić ostao formalni vlasnik, mesta za Alvareza više nije bilo, a Hrvatska je, silom države, preuzele upravljanje firmom.

Prvi efekat populističkog poteza je bio pozitivan po HDZ, stranku predvodnika vlade; rezultat na majskim županijskim i lokalnim izborima bio je iznad očekivanja. Osokoljeni Ramljak, sklon isticanju ličnog patriotizma, preduzeo je sve da obezbedi tekuću likvidnost.

Pomoću hedž "Knighthead fonda", u svetskim medijima označeno kao lešinarskog, u sistem je ubacio nužnih 480 miliona evra kredita, dovoljno za godinu dana funkcionisanja sistema, na koliko je oročen, uz mogućnost tromesečnog produženja i važenje "Leks Agrokora".

Očas zarada 225 miliona evra

Uslovi pod kojima je stigao novac su sporni. Hedžisti su uslovili da nakon godinu dana na svaki uloženi evro dobiju ne samo ulog (uz četiri odsto kamate) već i povrat evra starog duga.

Dobili su "senior status", što će reći prioritet u odnosu na sve druge poverioce starog duga.

Time su kreditori rangirani, a što je još gore "Knighthead fond" je do potraživanja prema "Agrokoru" došao kupovinom na finansijskom tržištu, i to za samo četvrtinu nominalne vrednost. Kako je ovaj fond za 75 miliona otkupio potraživanja vredna 300 miliona, prozilazi da je, tako-reći, preko noći zaradio 225 miliona evra.

Sukob interesa

Sve je postalo još sumnjivije kada je bloger Ivica Todorić otkrio da se Ramljak sa predstavnicima fonda nalazio dva puta, 30. marta i 10. aprila, kada je već bio na sadašnjoj svemoćnoj poziciji, te da je isti fond već doveo za akcionara šibenske kompanije TLM. Sukob interesa je vidljiv, kao i klanovski pristup razrešenju krize velikog sistema.

Javnosti se uporno sugeriše da je kriza posledica raskalašnog života vlasnikove šire porodice, ističe sklonost biznismena da stalno, često hazardno, investira, te suviše oslanja na pozajmljeni kapital. Ima nešto tačnog u ovim tvrdnjama.

Čini se, međutim, da je Zoran Janković, nekada veoma uspešni direktor "Merkatora", potom i sjajni gradonačelnik Ljubljane, potpunije sagledao slučaj. Uostalom, u duši je trgovac, bolje od svih razume logiku razvoja i funkcionisanja  "Agrokora", u osnovi maloprodajnog lanca, odakle se sliva 79 odsto svih prihoda.

Odlično postavljena kompanija

Ocenio je da je "Agrokor" odlično postavljena kompanija, te da je u krizu dospeo najviše usled visoke cene pozajmljenog novca, u nekim slučajevima iznad 9,6 odsto. Drugi razlog je svetska kriza, čija je posledica u Hrvatskoj gotovo potpuni izostanak rasta BDP.

Za osam godina uvećan je tek 4,2 odsto, pola procenta godišnje, beznačajno. Stagnirala je i maloprodaja, a valjalo je plaćati visoke kamate.

Tako je u periodu 2009. - 2016. godina "Agrokor" na kamate isplatio čak 1,66 milijardi evra. Samo ove sezone obaveze dostižu čak 340 miliona.

Ovakav tok i dužina krize su iznuđivale sve uvećanije kreditiranje, obaveze su se brzo gomilale. Kada juna naredne sezone dođu na naplatu PIK obveznice, iz poslovanja neće biti novca za isplatu. Neće biti ni sa finansijskog tržišta ukoliko se do tada kompanija ne reorganizuje i ne vrati poverenje.

Dokapitalizacija ili stečaj

Moguća su dva rešenja. Janković predlaže da bankari otpišu 40 odsto potraživanja vredna oko 3,9 milijardi evra, a ostatak prebace u kapital firme.

Time bi se udeo Todorića u vlasništvu snizio sa 95% na procenat ili dva. Dobavljači bi otpisali 30 odsto potraživanja, ostatak bi bio isplaćen u roku od deset do petnaest godina.

U tom periodu bi i bankari mogli prodati akcije čija bi vrednost u međuvremenu povratila negdašnji nivo. Uslov je da se kamate primere kriznim stopama i sa osam, devet svedu na tri, četiri odsto.

Druga varijanta je klasičan stečaj, odnosno da poverioci naplate potraživanja onoliko koliko dobiju rasprodajom pojedinačnih preduzeća. No, kako su, posebno najbolja preduzeća poput "Leda", "Jamnice", "Zvijezde" garanti za pojedine kredite centrale "Agrokora", to bi opterećivalo prodaju i snizilo cenu.

K tome još, pri donošenju finansijskog izveštaja, izvanredna uprava je primenila izrazito konzervativnu procenu, te drastično srezala vrednost. Takav pristup je dopušten, mada se smatra da ide na ruku budućim kupcima, koji bi do dobrih firmi došli po povoljnim cenama, skoro pa džabe.

Biser firme u Srbiji

"Agrokor" u Srbiji poseduje biser firme, "Dijamant", "Frikom", "Mivelu", "Novu slogu", "Merkator S" i svi bi oni bili jeftino prodati. Teško da bi dobijeni novac bio dovoljan za otplatu i trećine kredita kojima su finansirali sopstveni, ali i razvoj celine sistema "Agrokor".

Banke poverioci bi, svakako od države Srbije, tražile preuzimanje obaveze. Tako bi novac uložen na razvoj firmi u Hrvatskoj, ali vlasnički u rukama "lešinarskih" investicionih fondova, otplaćivali srpski poreski obveznici.

Sasvim je izvesno da nas se sve u Srbiji i te kako tiče rasplet slučaja "Agrokor", jasno je i koja varijanta je u našem, uostalom i u interesu građana Hrvatske. No, fakat da ni osam meseci od uvođenja izvanrednog poverenika dogovor oko otpisa potraživanja i preustrojstva kompanije nije ni započet, ukazuje da se ide rešenju koji bi opteretilo ovdašnje poreske obveznike.