Tržište rada na daljinu 2025: Zašto jug Srbije prednjači
Sve više ljudi na jugu Srbije radi od kuće za strane kompanije. Saznajte kako Niš, Leskovac i Prokuplje postaju centar digitalne ekonomije, koje su najtraženije profesije i kakve prilike donosi rad na daljinu.
Foto: Pixabay
Rad na daljinu više nije trend, već svakodnevica. Krajem 2025. godine sve je više ljudi na jugu Srbije koji zarađuju iz svojih domova - iz Niša, Leskovca, Prokuplja ili Vranja - radeći za firme iz Nemačke, Italije ili Kanade. Dok su pre samo nekoliko godina mnogi napuštali jug u potrazi za boljim poslom, danas se sve veći broj mladih vraća i karijeru gradi kod kuće.
Pandemija je bila prekretnica, ali ono što je usledilo posle nje - digitalna tranzicija države, ubrzana izgradnja optičke infrastrukture i porast interesovanja za IT i kreativne industrije - učinilo je jug Srbije spremnim za novo poglavlje. Kafići u centru Niša više nisu samo mesta za predah, već improvizovane kancelarije; lokalni coworking prostori puni su frilensera koji prate rokove, pišu izveštaje i održavaju video-pozive sa klijentima iz celog sveta.
Iako se i dalje često govori o odlascima, jug Srbije pokazuje da uspeh može da se gradi bez preseljenja u veće centre. U vremenu kada je tržište rada globalno, a granice sve više virtuelne, jug zemlje postaje tih, ali pouzdan digitalni centar - mesto na kojem se lokalni talenat jednim klikom povezuje sa svetom.
Najtraženije freelance profesije u 2025.
Tržište rada na daljinu u 2025. postalo je znatno raznovrsnije. Programeri su i dalje najtraženiji, posebno oni koji poznaju savremene jezike kao što su Python, JavaScript i Go. Međutim, snažan rast beleže i kreativne profesije: grafički dizajn, montaža videa, 3D modelovanje i digitalni marketing. Sve veća potražnja postoji i za specijalistima za UX/UI dizajn, content strategiju i analitiku kampanja, što otvara vrata kandidatima sa različitim profilima.
Mnogi mladi iz Leskovca i Prokuplja pronašli su svoje mesto kao virtuelni asistenti, administratori društvenih mreža ili SEO specijalisti. Za njih posao preko interneta nije privremeno rešenje, već način da izgrade stabilnu karijeru i rade za klijente širom sveta. U poslednjih godinu dana jasno se vidi i novi trend - mikropreduzetništvo u okviru freelancing zajednice.
Frilenseri se udružuju u male timove, registruju agencije i nude kompletne digitalne usluge inostranim kompanijama, od razvoja veb-sajtova i oglasnih kampanja do produkcije video sadržaja i vođenja naloga na društvenim mrežama.
S obzirom na brz porast upotrebe veštačke inteligencije, najveću prednost imaju oni koji kombinuju tehničke i kreativne veštine: stručnjaci koji znaju da koriste AI alate za automatizaciju rutinskih zadataka, ali istovremeno neguju kvalitetnu komunikaciju, razumevanje brifa i originalnu ideju. Upravo ta kombinacija omogućava veću produktivnost, bolje rezultate i dugoročne saradnje sa klijentima.
Zašto jug Srbije ima prednost
Dok se mnogi bore sa visokim troškovima života u velikim gradovima, jug Srbije ima ono što postaje presudna prednost - pristupačnost i balans. Cene zakupa stanova u Nišu i Leskovcu i dalje su znatno niže nego u Beogradu, dok je kvalitet interneta - zahvaljujući razvoju optičke mreže i boljoj dostupnosti brzih paketa - uporediv sa evropskim standardima. Stabilna veza više nije "luksuz", već pravilo, što je ključni preduslov za rad na daljinu.
Frilenseri s juga Srbije ističu da su upravo niži troškovi života razlog zbog kojeg mogu da rade opuštenije i planiraju dugoročno. Troškovi života u Beogradu u proseku su oko 47,7 % viši nego u Nišu, dok su cene stanovanja u glavnom gradu otprilike 79 % više nego na jugu zemlje. Istovremeno, zarade na globalnim freelance platformama ostaju iste – u evrima ili dolarima – što znači da frilenseri iz Niša, Leskovca i Prokuplja mogu da ostvaruju međunarodne prihode uz znatno niže mesečne troškove. Ta razlika omogućava veću štednju, ulaganja u obuke i opremu, ali i kvalitetniji odnos između posla i privatnog života.
Niš je poslednjih godina postao i važno obrazovno središte za digitalne profesije. Fakulteti, IT škole i privatni kursevi nude programe koji prate promene na tržištu rada. Kursevi engleskog jezika, digitalnog marketinga, front-end i back-end razvoja, kao i specijalizacije iz SEO-a i analitike, redovno su popunjeni. Lokalni IT klasteri i organizacije sve češće pokreću besplatne radionice, mentorstva i hakatone, čime dodatno podstiču razvoj zajednice.
Foto: Pixabay
Izazovi koji ostaju
Iako je rad na daljinu otvorio bezbroj mogućnosti, put do stabilne karijere nije uvek lak. Najčešći izazovi sa kojima se frilenseri suočavaju jesu neredovni prihodi, nejasnoće u vezi sa poreskim obavezama i ograničena institucionalna podrška. Iako je država 2024. godine uvela određene olakšice za frilensere, mnogi i dalje nisu sigurni kako da pravilno prijave prihode, naročito oni koji rade isključivo za inostrane klijente. Potrebno je više edukacije i jasnih smernica kako bi se ova sfera rada u potpunosti formalizovala i rasteretila nepotrebne birokratije.
Drugi izazov je konkurencija. Kako se freelancing širi, sve je teže istaknuti se među hiljadama kandidata iz celog sveta. Zbog toga frilenseri sa juga Srbije sve više ulažu u lični brending: izrađuju profesionalne sajtove i portfolija, neguju prepoznatljiv ton komunikacije, aktivni su na LinkedIn-u i specijalizovanim forumima i uče kako da pregovaraju o budžetima, rokovima i autorskim pravima. Kvalitetno vođenje projekata, jasna specifikacija obima posla i pravovremena isporuka ostaju najjači argumenti na konkurentnom tržištu.
Treći izazov je održiv tempo rada i mentalna higijena. Rad od kuće često briše granicu između poslovnog i privatnog života. Zato su coworking prostori u Nišu i Leskovcu, kao i lokalne zajednice i meetup događaji, postali važna mesta ne samo za posao, već i za podršku, razmenu iskustava i očuvanje motivacije.
Pročitaj još
Kako započeti karijeru na daljinu
Za one koji tek ulaze u svet rada na daljinu važno je razumeti da uspeh ne dolazi preko noći. Potrebni su strpljenje, profesionalnost i stalno usavršavanje. Prvi korak je realna procena sopstvenih veština - bilo da je reč o pisanju, prevođenju, dizajnu, programiranju, administraciji ili vođenju projekata. Na osnovu toga treba izgraditi jasan portfolio sa konkretnim primerima rada, opisom odgovornosti i postignutim rezultatima.
Ako želite da pronađete posao na daljinu - stalni ili honorarni angažman u okviru kompanije - odlična polazna tačka je platforma Jooble, gde svakodnevno možete pronaći oglase za poslove iz različitih oblasti: IT, marketing, prodaja, finansije, obrazovanje, korisnička podrška i mnoge druge.
S druge strane, ako vas više zanimaju freelance projekti i kratkoročni angažmani za strane klijente, tada su platforme poput Upwork-a pravo mesto da započnete. Tu možete aplicirati za pojedinačne projekte, graditi reputaciju kroz ocene i preporuke i postepeno povećavati obim i vrednost angažmana.
Bez obzira na to koji model rada odaberete, ključ uspeha ostaje isti - kvalitetna komunikacija, jasno definisani rokovi i dosledno poštovanje dogovora. Profesionalnost, pouzdanost i spremnost na stalno učenje najvažniji su faktori koji dugoročno grade poverenje kod poslodavaca i klijenata.
Umrežavanje u lokalnoj zajednici takođe pravi veliku razliku. U Nišu, Leskovcu i Vranju sve je više coworking prostora i meetup događaja gde se ljudi koji rade na daljinu međusobno upoznaju, dele iskustva i formiraju timove za veće projekte. Takva saradnja često vodi do novih prilika, a ponekad i do osnivanja zajedničkih firmi koje funkcionišu po modelu "agencije na daljinu".
Foto: Pixabay
Perspektiva za 2026. i dalje
Ako se sadašnji trend rasta nastavi, jug Srbije će u narednim godinama beležiti sve veći broj ljudi koji rade na daljinu i u digitalnim profesijama. Iako precizne prognoze nisu dostupne, pokazatelji sa tržišta rada i aktivnosti lokalnih IT zajednica ukazuju na stalni rast interesovanja za digitalne poslove, posebno među mladima iz Niša, Leskovca i Prokuplja.
Grad Niš već prepoznaje potencijal ovih promena - lokalne i regionalne institucije ulažu u razvoj digitalne ekonomije kroz programe podrške startapovima, subvencije i projekte namenjene obrazovanju mladih u oblasti informacionih tehnologija.
U planu su i nove inicijative za formiranje Digitalnog haba juga Srbije, centra koji bi povezao frilensere, IT kompanije i obrazovne institucije u zajedničku mrežu saradnje. Slični procesi odvijaju se i u Leskovcu i Prokuplju, gde škole i lokalne samouprave sve više sarađuju sa kompanijama koje nude praksu, obuke i programe digitalnog usavršavanja. Sve to ukazuje da jug zemlje postaje sve prepoznatljiviji po digitalnom radu i inovacijama. Uz stabilnu infrastrukturu, dostupne obuke i aktivnu zajednicu, ovaj deo Srbije jača svoju poziciju na domaćem i regionalnom tržištu digitalne ekonomije.
Rad na daljinu sa juga Srbije 2025. godine nije samo profesionalni izbor, već i šira društvena promena. Niš i Leskovac pokazali su da uspeh ne zavisi od geografije, već od inicijative, znanja i spremnosti da se stalno uči.
Frilenseri iz ovih gradova danas sarađuju sa klijentima iz celog sveta, zarađuju u stranim valutama, ostaju u svojim sredinama i ulažu u lokalnu zajednicu.
U vremenu kada su granice postale virtuelne, a poslovi globalni, jug Srbije stoji rame uz rame sa svetskim digitalnim centrima. Ono što je nekada bio san o odlasku sve češće postaje priča o povratku - povratku znanja, ideja i investicija. Jug Srbije više nije tiha pozadina ekonomske mape, već digitalno srce koje kuca za budućnost: sa stabilnim internetom, jasnim ambicijama i sve više ljudi koji veruju da se iz Niša, Leskovca ili Prokuplja može raditi za ceo svet.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nemački lanac Hornbah dolazi u Srbiju
13.11.2025.•
0
Nemački lanac Hornbah (Hornbach) najavio je da će u narednim godinama otvoriti "uradi sam" prodavnice i baštenske centre u Srbiji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
13.11.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Rusi bi prodali NIS ali nikako Srbiji: Ovo su potencijalni kupci koji su se do sada pominjali
13.11.2025.•
48
Rusi, kao većinski vlasnici NIS-a, poslali su zahtev američkom OFAC-u kojim se traži produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Prestala proizvodnja penija
13.11.2025.•
4
Američka kovnica novca prestala je da proizvodi "penije" - novčiće od jednog centa, najmanje denominacije dolara, radi uštede i zato što je taj novčić postao sve manje upotrebljiv.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru 2,8 odsto
12.11.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru ove godine iznosila je 2,8 odsto, a mesečna 0,5 odsto.
Kanada uvodi nove sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini
12.11.2025.•
2
Kanadske vlasti saopštile su da uvode nove sankcije protiv Rusije zbog njenog rata u Ukrajini, a te kaznene mere su usmerene na proizvodnju dronova i prihode od energetike.
Devizne rezerve na kraju oktobra povećane na 29,36 milijardi evra
12.11.2025.•
4
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju oktobra ove godine bile 29,36 milijardi evra, što je najviši nivo deviznih rezervi krajem meseca, saopštila je NBS.
Nemački dnevnik: Po odnosu primanja i kupovne moći bogatih porodica Srbija poslednja u Evropi
12.11.2025.•
2
U Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 evra prag za ulazak tročlane porodice među deset odsto najbogatijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći.
Da li će Amerikanci prihvatiti predlog Rusa za NIS: Ako ne - nacionalizacija verovatno jedino rešenje
12.11.2025.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su ruski vlasnici NIS-a podneli zahtev američkom OFAC-u za produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Država u 2026. od akciza očekuje 453,3 milijardi dinara - najviše od goriva i duvana
12.11.2025.•
4
Predviđeno je da se u državnu kasu 2026. godine od naplaćenih akciza slije 453,3 milijarde dinara.
Bugarske banke spremne za prelazak na evro od 1. januara
12.11.2025.•
1
Bugarske banke su potvrdile da će svi bankomati u zemlji od 1. januara 2026. godine isplaćivati evre, čime zvanično počinje prelazak zemlje na zajedničku evropsku valutu.
Nemački list: Strani trgovački lanci u problemu zbog Vučićeve uredbe o maržama
11.11.2025.•
58
Strani trgovački lanci u Srbiji sve teže podnose samovolju predsednika Aleksandra Vučića koja bi mogla da ih primora i da napuste Srbiju.
Srbija će prihvatiti svaki zahtev SAD o NIS-u, ali "vreme ističe"
11.11.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija prihvatiti svaki zahtev Kancelarije za kontrolu strane imovine ministarstva finansija Sjedinjenih američkih država o budućem statusu NIS-a.
Srbija nespremna za ekološke takse EU: Uticaće na profit firmi
11.11.2025.•
11
Unazad mesec dana u Srbiji se ubrzano radi na uvođenju taksi za emitovanje gasova štetnih po atmosferu.
Đedović Handanović: Rusi spremni da prepuste rad NIS-a trećem licu, Srbija podržava
11.11.2025.•
22
Ruski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS) poslali su zahtev američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Sindikat: Ako ne dobiju odgovor od institucija 1.400 radnika "Đerdap usluga" dolazi u Beograd
10.11.2025.•
11
Oko 1.400 radnika "Đerdap usluga" najavili su da će, ukoliko ne dobiju odgovor od institucija kojima su pisali, zajedno sa porodicama i prijateljima doći u Beograd, gde će ostati sve dok se ne reše njihovi problemi.
Ugašena još jedna fabrika na jugu Srbije
10.11.2025.•
8
U talasu gašenja firmi i otpuštanja radnika, jedna fabrika je zatvorena i u Bujanovcu.
Srbija "brani" NIS po bugarskom modelu koji podrazumeva dva koraka
10.11.2025.•
18
Promenama u menadžmentu NIS-a suvlasnici kompanije, ruski Gasprom i Vlada Srbije pokušavaju da po "bugarskom modelu" za Lukoil nađu rešenje za sankcije, ali je mala mogućnost da će to biti prihvaćeno.
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za 970 milijardi dinara
10.11.2025.•
10
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za oko 970 milijardi dinara (približno 8,3 milijarde evra) da bi pokrila budžetski deficit i otplatila stare dugove.
London razmatra uvođenje poreza na električna vozila
09.11.2025.•
5
Britanska vlada, koja traži prihode tri nedelje pre predstavljanja budžeta, razmatra porez na električna vozila kako bi pravednije finansirala putnu infrastrukturu u odnosu na automobile na benzin i dizel.