Proizvodnja ribe u Srbiji 25 puta manja od mogućnosti

Autor: Tanjug

Info

03.12.2017.

20:33

Srbija trenutno raspolaže sa svega 8.290 hektara ribnjaka za proizvodnju bele ribe, pre svih šarana, iako je potencijal za proizvodnju ribe skoro 25 puta veći i iznosi 200.000 hektara.

Proizvodnja ribe u Srbiji 25 puta manja od mogućnosti

Foto: Pixabay

Da bi se uposlili svi kapaciteti u ovom sektoru poljioprivrede, neophodno je doneti i Zakon o strukturnoj podršci i uređenju tržišta u ribarstvu, a čije je donošenje najavljeno za kraj naredne godine.

Srbija bi uskoro trebalo da otvori i Poglavlje 13 u pregovorima sa Evropskom unijom, a koje se odnosi na ribarstvo. Ovo poglavlje se tiče pre svega kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova kao i donošenje sertifikata o ulovu. Time bi trebalo da se stvore uslovi za plasman proizvoda srpskog ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović, kaže da je u Srbiji prošle godine proizvedeno 6.878 tona konzumne ribe.

"Ulov privrednih ribara bio je 581 tonu dok su rekreativni ribolovci izlovili 1.488 tona ribe. Ukupna proizvodnja i ulov u 2016. godini dostigli su 8.947 tona, od čega su dve trećine proizvodnja ribe u ribnjacima, a trećina ulov profesionalnih i rekreativnih ribara", navodi Budimirović.

Da bi se uredilo tržište ribe, neophodno je i bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing u ovom sektoru, smatra Budimirović.

"Red u ribarstvu se može uvesti jedino tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe", napominje on.

Podaci pokazuju da je Srbija prošle godine ostvarila deficit u prodaji ribe jer je uvezla 34.918 tona, kao i prerađevina od ribe za 89,2 miliona dolara, a izvezene su 2.853 tone u vrednosti 15.4 miliona dolara. Međutim, beleži se pozitivan trend u proteklih pet godina. Podaci PKS kažu da je izvoz ribe i prerađevina od ribe u protekloj godini bio tri puta veći u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz za isti period smanjen za 12 odsto.

"Izvoz ribe i prerađevina od ribe za sedam meseci ove godine je povećan za 12 procenata u odnosu na isti period godinu ranije i dostigao je 8,85 miliona dolara", navodi Budimirović.

Da postoji dobra perspektiva u sektoru ribarstva, Budimirović ilustruje time da su u proteklom periodu izgrađeni značajni prerađivački kapaciteti za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima.

"Povećana je i prerada lososa koji se najviše uvozi iz Norveške. Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza i u odnosu na predhodnu godinu i to je povećanje od čak 88 odsto", kaže on.

U ukupnom izvozu, navodi, konzervisana riba zauzima 20 procenata, a za sedam meseci ove godine evidentiran je rast izvoza u ovom sektoru od 20 odsto.

Podaci kažu da ribu i prerađevine od ribe najviše uvozimo iz Norveške, Tajlanda, Hrvatske, Španije i Vijetnama, a najviše izvozimo u Italiju, BiH, Dansku, Crnu Goru i Francusku.

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

I

04.12.2017 • 10:11

Bravo za vic.
Inace nije daleko od istine da je ovdasnja higijena na vrlo niskom nivou.

3 0 +3
bum bam

04.12.2017 • 09:56

Nasem coveku je vaznija punjena pljeskavica okupana u masti i przena na prljavoj zauljenoj ringli neke hamburgerije.

4 0 +4
limanac

04.12.2017 • 08:58

@NS49

Privatni kapital ne ulazi jer su veliki problemi u uzgoju ribe. Recimo, najveći ribnjak u Banatu i Srbiji (namerno ne navodim ime) je vlasništvo privatnika skoro 15 godina. Sva okolna sela žive od krađe ribe sa ovog ribnjaka koji je ogroman.
Drugi problem koji se većini čini banalan su ptice. U pitanju su desetine hiljada ptica koje dnevno mogu da pojedu par stotina grama ribe. Kada su vlasnici pokušali da reše ovaj problem, ispostavilo se da su ove ptice zaštićena vrsta i da nema efikasne odbrane od njih. Pošto su u pitanju velike površine pod vodom, nije moguće raširiti nikakvu mrežu nad vodom ili nešto slično.

Zaključak je da je proizvodnja ribe u Srbiji neisplativ posao, osim možda u manjim ribnjacima.

6 2 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.