U tom slučaju, Bušatlija je izrazio bojazan da taj novac ne ode u potrošnju. Ekonomista Stojan Stamenković takođe je izrazio strepnju da taj novac ne ode u tekuću potrošnju.
"Samo da taj novac ne ode, kao 1997. kad je prodat Telekom, a sav novac otišao u potrošnju, što je za rezultat imalo veću tražnju za nekoliko meseci i to je sve", kaže Stamenković.
Urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ivan Nikolić ocenjuje da novac iz koncesije koji će ići u budžet, tih 410 - 420 miliona evra, neće nešto bitno promeniti.
"Dobro je da se time obezbedi finansijski stimulans, da se poveća razduživanje Srbije ili ka infrastrukturnim projektima", rekao je Nikolić. Međutim i on je ukazao na to da Srbija nije u problemu sa finansiranjem projekata već sa nedostatkom tih projekata i njihovom realizacijom.
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da bi trebalo da se osnuje garantni fond.
"Možda bi bilo dobro da se od novca za koncesiju osnuje neka vrsta garantnog fonda koji bi služio za finansiranje profitabilnih projekata", naveo je Kovačević.
Kako navodi Stojan Stamenković, Srbija sada nema problem sa izvršenjem budžeta, pošto ima suficit u proteklih 11 meseci, ali je problem što je za tih 11 meseci realizovano samo 63,4 milijarde dinara kapitalnih rashoda, što je za trećinu manje od iznosa koji je Zakonom o budžetu bio predviđen za 2017.
"Do toga dolazi jer se predviđaju sredstava u budžetu, a nema spremnih projekata u koje bi se to moglo uložiti", istakao je Stamenković. On je rekao da se dinamika investicija u Srbiji popravlja, ali je još nedovoljna i investicije moraju da rastu brže, a potrošnja sporije.
Subvencije mogu biti i kontraproduktivne
Prema njegovoj oceni, ključni strukturni problem Srbije je nizak tehnološki nivo proizvodnje koji ne generiše rast, pa zbog toga subvencije za otvaranje radnih mesta ne utiču na rast investicija i privrede, već mogu biti i kontraproduktivne. Kako je rekao, država plati nekom investitoru za otvaranje radnih mesta u nekonkurentnoj proizvodnji, a kada istekne period subvencija, investitor to zatvara.
"Srbija bi u narednoj deceniji morala da dostigne privrednu stopu rasta od najmanje pet odsto godišnje, kako bi krajem decenije dostigla prosečan dohodak po glavi stanovnika u jugoistočnoj Evropi", izjavio je Stamenković. Prema njegovim rečima, pretpostavke da se obezbedi takav rast nisu samo dobra volja, već i ubrzani rast investicija, modernizacija infrastrukture i efikasniji javni sektor, tehnološka modernizacija i kvalitetnije obrazovanje.
Kako je rekao, novac za infrastrukturne projekte bi mogao da se usmeri iz koncesije za Aerodrom.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 7
Kaligula
Maca
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar