Poslovi niske tehnološke složenosti u kojima su radnici jeftini i svedeni na lako zamenljiv par ruku, dok Srbija kao zemlja-domaćin dugoročno postaje sve zavisnija od stranog kapitala i sve složenijeg tehnološkog znanja iz inostranstva.
Zbog kratkoročne koristi od ovakvih investicija, Srbija je dugoročno ugrozila svoje šanse za ozbiljniji privredni razvoj i hvatanje priključka sa tehnološki sve naprednijim svetskim ekonomijama, smatraju sagovornici
Insajdera.
Prema "Analizi efekata odobrenih podsticajnih sredstava za privlačenje investicija od 2006. do 2016", koju su uradili dr Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dr Miroljub Nikolić, samostalni stručni saradnik Ministarstva privrede - od 188 projekata u prerađivačkoj industriji, samo četiri su se odnosila na visokotehnološke kompanije. Situacija postaje i drastičnija kada se uzme u obzir da se 38 projekata iz oblasti srednje visoke tehnološke složenosti uglavnom odnose na proizvodnju delova za automobilsku industriju.
Upravo dominacija ovakvih investicija je jedan od glavnih razloga zbog čega politika ekonomskog razvoja koju sprovode sve srpske vlade od 2000. do danas, a koja se svodi na privlačenje stranog kapitala po svaku cenu - nije dovela do značajnijeg društveno-ekonomskog razvoja zemlje.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Insajder da su posledice takvog koncepta razvoja to što je Srbija postala "poznata kao zemlja jeftine i slaboobrazovane radne snage u kojoj ozbiljna industrija praktično neće postojati". Prema njegovim rečima, Srbija trenutno "nije stigla ni do 60 odsto industrijske proizvodnje iz 1990. godine", dok za savremenim svetom tehnološki zaostajemo od 25 do 30 godina.
"Država investitorima u slabo tehnološki razvijenim industrijama daje obilne subvencije, iako za okretanje kablova npr. nemate skoro nikakve troškove. Takve investitore ne zanima poslovni ambijent, pravna sigurnost ili brzina dobijanja građevinskih dozvola. Njima treba samo jeftina radna snaga", kaže Savić.
Ekonomski rast zasnovan na privlačenju stranog kapitala subvencijama koncept je koji je Srbija počela da usvaja 2006. godine, kada je donesena Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija na inicijativu tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića.
Međutim, prema istraživanju Insajdera, tokom više od 10 godina subvencionisanja investitora, nije urađena nijedna sveobuhvatna analiza o realnim efektima ovih davanja, zbog čega gotovo nije moguće izračunati tačnu brojku koliko je tačno uloženo u privlačenje investitora. Računica postaje još komplikovanija kada se uzme u obzir da, osim direktnih novčanih davanja, država investitorima često ustupa zemljište bez naknade, uz oslobađanje od PDV-a, poreza i doprinosa i ulaganja u infrastrukturu.
O tome koliko su subvencije korisne za privlačenje stranog kapitala, skeptična je i Svetska banka, koja navodi da se samo trećina novootvorenih radnih mesta može smatrati direktnom posledicom subvencija koje građani daju iz budžeta već više od 10 godina.
Ivan Radenković, autor studije "Strane direktne investicije u Srbiji", kaže da su dugoročne ekonomske i ljudske posledice radno-intenzivnih investicija koje ne donose nova tehnološka znanja u zemlju - supereksploatacija radne snage i odliv novca iz siromašnih u bogate zemlje.
"Investitori putem trgovine, pogoršanja odnosa razmene, transfernih cena ili drugih oblika odliva kapitala iznose novac iz zemlje. Istovremeno, cena rada pada na životni minimum i ispod njega, a dolazi i do uništavanja fonda domaće radne snage jer visokokvalifikovana radna snaga, usled veće internacionalne mobilnosti, traži zaposlenje tamo gde su veće plate", objašnjava Radenković.
Savić smatra da je propast srpske industrije počela krajem 80-ih godina prošlog veka, nastavilo se u "ratnim devedesetim", dok je "glogov kolac" srpskoj industriji bio proces privatizacije.
"Naši ekonomisti koji su uticali na zvaničnu politiku vodili su se principom da će firme koje opstanu u privatizaciji biti jake firme i da će sve tržište poravnati. Međutim, kad smo otvorili granice, to je bio sudar miša i slona i naravno da naše firme nisu mogle da se takmiče s inostranim. Mnogo je bolje oporaviti postojeće preduzeće nego ispočetka praviti novo", objašnjava Savić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često se hvali time što je Srbija zemlja jeftine radne snage smatrajući to komparativnom prednošću u odnosu na druge zemlje. U martu prošle godine, dok je još bio na čelu Vlade, Vučić je na Kopaonik biznis forumu izjavio da je naša sreća što je EU povećala plate, pa će sada svi investitori koji su hteli da ulažu u Rumuniju ili Bugarsku doći kod nas.
Međutim, sadašnja premijerka Ana Brnabić nedavno je izjavila da Srbija više nije društvo jeftine radne snage. Kako je istakla, Srbija mora od ekonomije zasnovane na investicijama "zakoračiti u ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama". Brnabić je rekla i da nije sigurna da će taj cilj biti ostvaren u mandatu ove vlade, ali da ova vlada ima obavezu da to započne kako bi ga sledeća završila.
Kada je reč o podsticanju investicija subvencijama, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež nedavno je najavio da će strateška odluka Vlade u narednom periodu biti privlačenje visoko-tehnoloških kompanija.
Tekst u celini čitajte
OVDE.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 36
Đole
dzo
/
jak si privatan sektor.
neki frilenser iz kruga 4 koji je primoran da otvori doo.
u suprotnom bi znao ko radi kod vas
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar