Jačanje dinara: dobra ili loša vest?

U poslednjih 12 meseci, dinar je ojačao prema evru 4,7 odsto, a u odnosu na američki dolar celih 20 odsto, što je plasiralo dinar na poziciju druge valute u svetu po rastu vrednosti u odnosu na dolar u poslednjih godinu dana, preneo je Blumberg.
Jačanje dinara: dobra ili loša vest?
Foto: 021.rs
Povodom ove vesti oglasila se i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavom za televiziju da je to "priznanje s obzirom da sam 2012. kada sam došla u Narodnu banku zatekla dinar kao četvrtu najgoru valutu u konkurenciji 178 zemalja". Inače, u tom trenutku, 6. avgusta 2012. godine jedan evro vredeo je 118,5676 dinara.
 
U pomenutom tekstu Blumberga radi se pre svega o tome da srpske obveznice i to dinarske trenutno daju najveći prinos od svih rastućih ekonomija. Kako se navodi, Srbija je jedna od retkih zemalja u istočnoj Evropi koja uopšte daje pozitivan realni prinos na državne hartije od vrednosti. Razlog tome je ne samo to što su kamatne stope na obveznice pozitivne, već i to što investitori zarađuju i na kursnim razlikama.
 
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da je visok prinos odlična stvar za investitore, ali ne i za onoga koji plaća kamatu.
 
"Da je prinos manji bilo bi bolje za Srbiju. Investitori u državne obveznice unose evre za koje kupuju dinare kojima kupuju obveznice. Posle pored kamate zarađuju i na tome što dobiju više evra za dinare kada izlaze iz obveznica. Pohvale jačanja kursa dinara su površne, ne ulaze u uzroke niti u posledice toga po ekonomiju. Takođe, govori se o nekakvoj stabilnosti dinara, a u stvari imamo situaciju da je dinar jedna od valuta koja najviše jača prema evru i posebno dolaru tako da to nije stabilno", objašnjava on.
 
Uzroci jačanja dinara u odnosu na evro prema njegovim rečima su zajednički za skoro sve zemlje centralne i Istočne Evrope, a to je velika ponuda evra od strane Evropske centralne banke, tako da sve valute u regionu osim rumunskog leja dobijaju na vrednosti. Drugi razlog je što je istovremeno sa velikom ponudom evra, Srbija u prošloj godini ostvarila fiskalni suficit, što faktički znači povlačenje dinara iz opticaja.
 
"Pravi fundamentalni razlozi za jačanje valute bi bili recimo veći rast produktivnosti u Srbiji nego u evrozoni ili trgovinski suficit u razmeni, ali nijedno od toga nije slučaj", ocenjuje on.
 
Istovremeno aprecijacija (jačanje) dinara ostavlja i posledice po ekonomiju. Arsić napominje da se time podstiče rast uvoza, dok se destimuliše izvoz. "U 2017. godini imali smo ubrzanje rasta uvoza. Delom je to posledica poskupljenja energenata i lošije poljoprivredne godine, ali delom se odnosi i na jačanje dinara jer imamo rast uvoza i potrošnih dobara. Dugoročno to može destimulisati naš izvoz. Istina je da to ne pogađa strane firme koje izvoze iz Srbije, ali mi imamo i na hiljade malih i srednjih preduzeća koje posluju sa malim maržama i na ivici rentabilnosti i jačanje dinara ih čini manje konkurentnim. S druge strane uvozna roba je sve isplativija što utiče na usporavanje domaće proizvodnje, pa i zaposlenosti", kaže on za Danas.
 
Za bankare jači dinar je lepa vest. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka ističe da je dinar u dužem periodu stabilan, što je posledica politike NBS poslednjih 10, a posebno u poslednjih pet godina.
 
"Svi investitori koji hoće da rade regularno i da planiraju poslovanje, očekuju stabilnost i cena i kursa. Takođe svi koji imaju kredite indeksirane u stranoj valuti sada trljaju ruke. U režimu deviznog kursa kakav vodimo moguć je i rast i pad, a tržišni uslovi su sada takvi da je ponuda veća od tražnje i da kurs evra pada. Koliko će ovo da traje teško je predvideti", rekao je Dugalić, uz komentar da su visoke stope prinosa na obveznice verovatno i jedan od razloga zašto je velika ponuda deviza koji se menjaju za dinare nakon što je NBS spustila referentnu kamatnu stopu na 3,25 odsto pre nekoliko dana.
 
Narodna banka Srbije je tokom 2017. godine bila neto kupac evra na deviznom međudeviznom tržištu u iznosu od 725 miliona evra. Međutim, u četvrtom tromesečju 2017. je prodala 285 miliona evra i istovremeno kupila 245 miliona evra. Zatim je u januaru prodala 180 miliona evra, da bi u februaru kupila isto toliko evra na tržištu.
  • Nervirach

    20.03.2018 15:57
    Ja se secam milijardi dinara za marku pa nesto nisam primetio da smo cvetali.
  • /

    20.03.2018 15:21
    /
    @ M.
    ne .erite
    napisao je da ne valjaju ni oscilacije dinara

    pitajte cuvenu it industriju onu na ftnu a narocito onu koja nije vezana za njih kakav dinar joj odgovara

    uskoro cete biti razocarani u politiku snsa posto vam ne odgovara kurs dinara
  • M.

    20.03.2018 13:56
    @ /
    20.03.2018 • 13:06
    /
    M.
    previse ti je uskiseo senvic
    sta ono nije poskupelo?
    ajd navedi sta je pojeftinilo

    Botino, malo si pobrkao loncice.
    Nigde nisam pominjao poskupljenja, kao ni pojeftinjenja. Ocigledno si funkcionalno nepismen, ako napisem da se ciklus devalviranja valute, ponavlja u nedogled, to ocigledno znaci povecanje inflacije, a to naravno vodi poskupljenju, a ne pojeftinjenju. Tako da je tvoj komentar potpuno besmislen, sto uz ono "ukiseo" potpuno zaokruzuje sliku o tebi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija