To isto nakon Gugla odlučili su i u Tviteru, pre nekoliko dana, a stručnjaci ocenjuju da je to mudar potez, ali postavljaju pitanje ekonomskog interesa Gugla u celoj priči. Pre Gugla, početkom godine i Fejsbuk je stavio "u spam" folder sve što ima veze sa kriptomanijom, dok se svetska elita ne dogovori kako da tretira "novo dete" u monetarnoj ekonomiji sveta.
Nedavno se oglasila i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard, koja je poručila da vlade i centralne banke širom sveta moraju da sarađuju na izradi regulativa za kripto-aktive kako bi se sprečilo da one postanu novo sredstvo za pranje novca i finansiranje terorizma.
Stručnjaci u Srbiji kažu da je potez Gugla da zabrani oglašavanje i promociju kriptovaluta, kao i modela Inicijalne ponude novčića (ICO - initial coin offering), dobar potez ove kompanije sračunat na to da se spreče eventualne zloupotrebe u toj brzo rastućoj industriji.
"Pojavio se veliki broj prevara u tom sektoru. Statistika od prošle godine do sada pokazuje da je čak 60 odsto svih ICO projekata navodno propalo", kaže direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd Nikola Korbar.
Inicijalna ponuda novčića, kojom se "gura" na tržište nova kriptovaluta, model je kakav se viđa na berzama širom sveta kad se neka od kompanija odluči da postane javna.
Korbar objašnjava da ICO projekti nisu zaista propali, već su male grupe ljudi iskoristile te projekte za brzo sticanje velikih suma novca.
Niko sa sigurnošću, osim najvećih "akcionara" koina na svetu, ne zna tačnu brojku koliko ljudi trguje e-novcem u svetu, dok se u Srbiji procene kreću od nekoliko stotina do čak deset hiljada građana.
Narodna banka Srbije je više puta upozoravala javnost da virtuelne valute ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, te da u tom smislu ne može da garantuje za korišćenje virtuelnih valuta, ulaganje u njih, kao ni za njihovu vrednost.
U Beogradu i Novom Sadu su postavljena dva automata preko kojih je moguće kupiti i prodati kriptovalute, a najmanji iznos za kupovinu bitkoina je u vrednosti od 5.000, a za lajtkoine i itirijum 2.000 dinara.
Pored nestabilnosti ove mlade valute i nemogućnost da se ona kontroliše, ono što najviše brine međunarodnu zajednicu je činjenica da se stotine miliona nekontrolisanog novca "vrti" i da on može poslužiti za finansiranje terorizma i trgovinu oružjem.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar