Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Foto: Pixabay
Ova odluka objavljena je u Službenom glasniku 31. oktobra.
Prema novim pravilima, naknada za registraciju osnivanja privrednog društva, javnog preduzeća, zadruge, udruženja, fondacije, komore, sportskog udruženja, zdravstvene ili kulturne ustanove, kao i predstavništava stranih organizacija, iznosiće 8.000 dinara. U istu kategoriju spadaju i zadružni savezi, predstavništva stranih komora i fondacija, kao i druge organizacije čije se osnivanje registruje u skladu sa zakonom, piše Biznis.rs.
Za subjekte koji se registruju u posebnim registrima, kao što su mediji, turističke agencije, stečajne mase i ponuđači - naknada će iznositi 4.000 dinara. Ovaj iznos važiće i za izdavanje ili obnovu licence za turističke agencije koje organizuju putovanja.
Ukoliko se registruje promena podataka o postojećem subjektu ili se dodaje zabeležba, naknada će iznositi 4.000 dinara. Ako prijava sadrži više predmeta registracije ili zabeležbi, cena se uvećava za 3.000 dinara po dodatnom predmetu.
Za subjekte koji spadaju u drugu grupu (poput medija, ponuđača i turističkih agencija), registracija promena ili zabeležbi koštaće 2.000 dinara, dok se za svaki dodatni predmet naplaćuje još 1.000 dinara.
Osim toga, uvedena je dodatna naknada od 6.260 dinara za slučajeve kada se prijava promene podnese sa zakašnjenjem.
Registracija ogranka i brisanja
Formiranje ogranka domaćeg pravnog lica takođe koštaće 4.000 dinara po ogranku, dok je iznos isti i za kasniju registraciju promena ili brisanje tog ogranka. Ako se prijavljuje više ogranaka, naknada se povećava za 3.000 dinara po svakom dodatnom ogranku.
Brisanje subjekta iz registra naplaćuje se 4.000 dinara za osnovne subjekte, a 2.000 dinara za one iz posebnih registara (poput medija ili turističkih agencija).
Promena pravne forme i statusne promene
Kada pravno lice menja pravnu formu (na primer, iz d.o.o. u akcionarsko društvo), naknada iznosi 8.000 dinara, dok se za statusne promene (spajanja, pripajanja, podele) plaća isti iznos - 8.000 dinara po svakom pravnom licu koje učestvuje u procesu.
Takođe, uvedene su i manje naknade za rezervaciju, prenos ili obnovu rezervacije naziva, koje iznose 2.000 dinara, kao i posebna doplata od 500 dinara za registraciju vlasništva ili suvlasništva na poslovnom udelu.
Registracija stečaja do 12.000 dinara
Za registraciju podataka o pokretanju stečaja nad pravnim licem predviđena je naknada od 12.000 dinara, dok je za mikro pravna lica ona upola manja i iznosi 6.000 dinara. Ovu naknadu plaća lice koje je sudskim aktom obavezano na uplatu predujma troškova za registraciju stečaja, a dokaz o uplati dostavlja se APR-u zajedno sa sudskom dokumentacijom.
Za objavljivanje dokumenata u skladu sa zakonom, kao što su finansijski izveštaji, odluke skupštine, ugovori ili obaveštenja, naknada iznosi 1.000 dinara po dokumentu. Ista cena važi i za uklanjanje već objavljenih dokumenata iz registra.
Prepisi i potvrde koštaju od 800 do 6.260 dinara
Prema novim pravilima, izdavanje zvaničnih dokumenata poput prepisa i potvrda više nije ujednačeno – iznosi zavise od vrste subjekta i traženog dokumenta. Tako će, recimo, preduzeća, javna preduzeća, zadruge ili udruženja za prepis odluka registratora ili izvod o registrovanim podacima plaćati 2.500 dinara, dok će za istu uslugu mediji, turističke agencije ili stečajne mase izdvojiti 1.500 dinara.
Potvrda da neki subjekt nije registrovan, ili da u registru ne postoji traženi podatak, takođe ima različitu cenu: 1.500 dinara za pravna lica i 1.000 dinara za ostale kategorije. Potvrda o pravnom sledbeništvu, koja je često potrebna prilikom statusnih promena, košta 2.000 dinara po pravnom licu.
Oni koji traže uvid u istorijske podatke ili dokumentaciju na osnovu koje je neko lice registrovano, moraće da izdvoje 800 dinara po podatku, dok će turističke agencije za svečanu formu licence plaćati 6.260 dinara. Naknada za izvode iz Centralne evidencije stvarnih vlasnika iznosi 2.500 dinara, a za potvrde iz te evidencije 1.500 dinara po stvarnom vlasniku.
Pročitaj još
Osnivanje i promene podataka preduzetnika
Agencija za privredne registre je utvrdila i posebne naknade koje se odnose na registraciju preduzetnika. Za otvaranje radnje potrebno je uplatiti 2.500 dinara, što je iznos koji obuhvata celokupan postupak registracije.
Ako preduzetnik kasnije želi da promeni neke podatke ili unese zabeležbu, platiće 1.400 dinara, dok će za svaku dodatnu promenu u istoj prijavi iznos porasti za 700 dinara po predmetu. Isti trošak važi i za registraciju izdvojenog mesta poslovanja, kao i za njegovo brisanje. Za više izdvojenih mesta poslovanja u jednoj prijavi naknada se uvećava po istom principu, za 700 dinara po lokaciji.
Ukoliko preduzetnik želi da rezerviše, prenese ili obnovi naziv svoje radnje, platiće 1.400 dinara, dok se brisanje iz registra naplaćuje isto toliko.
Potvrde i izvodi za preduzetnike
Kao i pravna lica, i preduzetnici mogu tražiti prepise i potvrde iz registra. Za prepis odluke registratora ili izvod o registrovanim podacima predviđena je naknada od 1.500 dinara, dok će potvrda da preduzetnik nije registrovan ili da podatak ne postoji koštati 1.000 dinara.
Posebno je definisana i potvrda o pravnom sledbeništvu preduzetnika - 1.200 dinara po licu, kao i potvrda o podacima iz dokumentacije i istorijskim podacima - 700 dinara po podatku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
26
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
40
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
29
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
1
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Komentari 3
Boško
Realista
Antićazzi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar