Odgovor nije jednostavno "da" ili "ne", upozoravaju pravnici.
"
Poslodavac nema pravo da traži šifru za privatne naloge na društvenim mrežama, niti uvid u profile zaposlenih na Facebooku ili Instagramu. Ne smatra se korektnim ni kada vam poslodavac ili šef traži zahtev za prijateljstvom, jer je i to kršenje prava na privatnost", kaže za
"Politiku" advokat Vladimir Marinkov.
Ali, upozorava advokat, ukoliko je profil javan poslodavac može da se njime koristi kao i drugi. Tako, ako ste uzeli bolovanje a objavite svoju sliku s plaže na drutšvenoj mreži, to ne znači da poslodavac ima osnovu da vas otpusti, ali može na osnovu toga da sprovede istragu o lažnom bolovanju.
Poslodavac ima pravo i da snima razgovore zaposlenih samo ako je u opisu njihovog posla komunikacija sa strankama, odnosno ako zaposleni rade u kol-centru ili tehničkoj podršci.
Marinkov podseća da je poslodavac vlasnik službenih telefona zaposlenih i ima pravo da traži listing njihovih poziva s tih uređaja, ali nema pravo da vrši obradu podataka, odnosno proverava kome pripadaju telefoni koji su pozivani.
Marinkov upozorava i da imejl prepiska preko službene adrese firme pripada firmi, čak prema propisima mora da se čuva kao poslovna dokumentacija. Ali, zaposleni moraju da budu upozoreni na to, da ne bi bili u zabludi da brisanjem imejlova jesu zaštićeni od očiju poslodavca, piše "Politika".
Poslodavac može da zabrani upotrebu službenih sredstava komunikacije u privatne svrhe, ali nema pravo da zabrani zaposlenima privatnu komunikaciju, u "adekvatnoj količini", s radnog mesta jer čovek je privatno lice i na poslu.
Mnoge od slučajeva kršenja privatnosti od strane poslodavca "regulisao" je svojim rešenjima i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Kada je rukovodstvo jedne bolnice odlučilo da postavi video-nadzor u prostoriji u kojoj su pacijenti ostavljali odeću da bi otišli na skener, nakon učestalih žalbi pacijenata da im neko krade stvari dok obavljaju važne dijagnostičke preglede, krađe su brzo prestale, piše Politika".
Međutim, na adresu ove zdravstvene ustanove ubrzo je stiglo i rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da je ova vrsta video-nadzora nedozvoljena jer predstavlja kršenje prava na privatnost pacijenata.
Poslovodstvo druge firme odlučilo je da zaposleni prilikom odlaska i dolaska na posao ostavljaju biometrijski otisak prsta na portirnici, pravdajući ovaj postupak činjenicom da zaposleni često gube kartice za identifikaciju.
Poverenik je i ovu odluku firme proglasio za nezakonitu, jer su biometrijski podaci naročito osetljive informacije o ličnosti.
Ovo su, prema rečima Marinkova, slučajevi koji dobro ilustruju na šta poslodavac ima, odnosno nema pravo kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar