"Der Standard" navodi da stručnjaci upozoravaju kako je uz iseljavanje jedan od ključnih problema izostanak rasta zarada uprkos ekonomskom rastu u istočnim članicama EU, a sve bi za nekoliko decenijama moglo dovesti do ozbiljnih socioekonomskih problema. Prema projekcijama, "do 2045. zemlje poput Češke i Slovenije izgubiće 18 odsto radne snage, dok se predviđa da će Bugarska i Rumunija izgubiti i više od trećine".
I sve to iako je ekonomski rast u istočnoj Evropi nakon svetske finansijske krize 2008. u proseku veći nego na zapadu kontinenta, dok se u međuvremenu i u većini tih zemalja značajno smanjila nezaposlenost.
"Od Estonije do Hrvatske, od Mađarske do Bugarske ekonomija raste brže nego u ostatku Evropske unije. Nezaposlenost u svim tim zemljama od 2010. značajno pada. Ali s izuzetkom Bugarske, to ne prati i rast plata", piše bečki list.
Za problem izostanka rasta je dat primer inače ekonomski uspešne Češke, u kojoj plate stagniraju na nivou od 2010, navodi "Der Standard".
S druge strane, u Češkoj je minimalna nezaposlenost od 2,2 odsto, ali sve više mladih stručnjaka do 30 godina odlučuje se na iseljavanje u zemlje zapadne Evrope u kojima su plate više. Sindikalisti navode da je razlog za to sve manji broj kolektivnih ugovora, na primer u Poljskoj samo 15 odsto ljudi radi na radnim mestima s kolektivnim ugovorom, navodi za "Der Standard" glavni ekonomista austrijskih sindikata AK Markus Marterbauer.
Ekonomista iz bečkog Instituta za međunarodnu ekonomiju (WIIW) Mario Holzner, pak, ističe da se od krize produktivnost i plate ne povećavaju paralelno, kao što je pre bio slučaj, nego da su radnici produktivniji, ali za to manje plaćeni. Holzner ističe da stagnirajuće plate dovode do iseljavanja mladih iz cele istočne Evrope. Oni će se u domovinu vratiti samo ako se povećaju zarade, ali se ni to ne događa spontano, ističe ovaj ekonomista. Još jedna posledica svega toga je i ubrzano starenje stanovništva kada se pogleda prosek godina.
Ipak, za istočnoevropske članice EU ima i nekih pozitivnih aspekata iseljavanja mladih: mnogi od njih šalju novac nazad u domovinu, a u inostranstvu mogu da zarade penzije čime neće biti opterećenje za domaći penzioni sistem.
Kao rešenje problema bečki ekonomisti navode da je potrebno investirati u obrazovanje i stvoriti kvalifikovanu radnu snagu, ali i povećati plate radnicima da bi ostali u svojoj zemlji. Potrebna je i bolja koordinacija poslodavaca i održiva socijalna politika.
Kao pozitivan primer navode Škodu u Češkoj, koja je nedavno svojim radnicima povećala plate za 12 odsto.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 6
jaloken
prijatelj iz Busija
Direktoru opet nesto nije jasno. Gleda sabira, raspisuje konkurs...kad ono hebote fali nam i vozaca. Fali kamiondzija? Fali Jaro. A dje je Jaaro? Jaro u Svedsku vozi viljuskar za 2000 eura placen smestaj stan i klopa. Kolkoo je Jaaro imo platu? Eee....kad ono buba se seta po kancelariji. Gde je Vesna spremacica da pocisti? Parasina debela dva prsta megatrendovska. Sefe pa Vesna je otisla kod sestre u austriju da pere nepokretne babe. Fuj rece direktor. Ovaj svijet nacisto poliudijo...
A cisto radi konparacije rece direktor, kolko ono Vesna imade platurnu? Ne znam sefe, radila je preko revnosti za 15000 dinara. Ju ju ju...drzava duradi nesto...
marko
Želim da čitaoce i komentatore pozovem da razmisle o tome šta bi bilo da te države nisu u EU?
To možemo da vidimo na osnovu jedne države koja je bila nekad komunistička kao i ostale o kojima se priča ali nije danas u EU, naime Srbije. Naspram nas sve te države imaju makar duplo veći BDP po stanovniku, bolji prirodni priraštaj, manje korupcije, i veće zadovoljstvo životom.
Pametnom dosta, budalama ne vredi crtati.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar