Kako pišu
"Novosti", iste usluge nude se po veoma sličnim cenama, a gotovo sve redom krenule su da tarifiraju i ono što dosad nisu. Većina banaka hvalila se time da ne naplaćuje upit stanja na bankomatu, transakcije preko mobilnog ili kompjutera, ali sada svi za to od klijenta traže naknadu.
Sumnju da se banke dogovaraju o cenama svojih usluga, pa time praktično sprečavaju mogućnost da građani plaćaju niže bankarske provizije, pokazala je i Narodna banka Srbije. Upravo zbog mogućnosti kartelskog ponašanja banaka, guvernerka Jorgovanka Tabaković, navodi da će u toj oblasti biti posla za centralnu banku.
"U ovom trenutku, kada mnoge banke čekajući da na snagu stupi zakon koji će ih obavezati da transparentno daju i naziv i cenu svakoj od usluga da bi uporedivost mogla da građanima omogući da se opredele za najbolje i najjeftinije, za nas se otvara pitanje postojanja kartelskog ponašanja u bankarskom sektoru", poručila je guvernerka NBS, navodeći da "to ne rade neke, već da to rade mnoge banke".
Samo prošle godine od naknade i provizija banke u Srbiji su zaradile 2,3 milijarde dinara više nego 2016. godine. Lane su od ovih usluga inkasirali više od 37 milijardi dinara. Istovremeno, njihova dobit od kamata je pala za 2,9 milijardi dinara.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić kaže za "Novosti" da konkurencija među bankama u Srbiji nije ni izbliza kao u zemljama na sličnom nivou razvoja i strukture finansijskog tržišta.
"'Mantra' pojedinih naših ekonomista, koji su u prethodnoj deceniji tvrdili da je konkurencija velika, jer ima veliki broj banaka, pokazala se apsolutno besmislenom. Jer, ne diktira vam cenu broj igrača na nekom tržištu, već moć tih igrača. Prema tome, ako je moć jednog, koji je lider na tržištu, velika, onda će automatski ovi iza njega, bilo da je reč o dva igrača ili više, to slediti. I tu je reč o takozvanom prećutnom dogovoru o cenama, koji je prisutan u svim zemljama gde za to postoji mogućnosti", poručuje Đukić.
On je na "prećutno kartelsko udruživanje" ukazivao i pre više od decenije, ali tada u oblasti kamatnih stopa na kredite. To je sve trajalao da izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, posle čeka kamate nisu više bile izvor velikih prihoda.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković nagovestila je da određenja ponašanja banaka "pokrivaju" i pojedina strukovna udruženja.
"Jedan od mojih kvalitetnih mladih saradnika kaže da je došlo vreme da preispitamo šta rade nadležni da provere da li oni koji su granska udruženja nekih struka rade u interesu razvoja određene industrije ili se u stvari bave pokrićem takvog, ne monopolskog, ali kartelskog ponašanja. Biće tu posla za Narodnu banku Srbije", dodala je Tabaković.
Profesor Đukić poručio je da upozorenje NBS neće samo po sebi mnogo značiti, "ukoliko se konkretno, na bazi analize, ne ustanova koja grupa banaka ili pojedinačne banke su kojoj vrsti usluge nametnule enormno visoke cene za klijente".
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 4
smesni su
Koagulant
Joca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar