Što više lažemo, manje smo osetljivi na laž

Jedna sebična laž vodi do druge i laži postepeno postaju sve veće, piše "Wired". Ta pojava može da se objasni smanjenjem osećanja krivice ili nekom drugom adaptacijom ponašanja vezanom za emocije. Ali, studija objavljena u ponedeljak u časopisu "Nature Neuroscience" tvrdi da je eskalacija u lažima koje govorimo kada ih govorimo gotovo sigurno povezana sa smanjenjem osetljivosti našeg mozga na neku vrstu negativne emocije koja se vezuje za laž.

"Uzmimo kao primer Lensa Armstronga. Da li se Armstrong, kad je prvi puta varao na trci Tur de Frans, osećao vrlo loše zbog toga? Šta nam njegovo ponavljanje tog ponašanja govori o količini negativnih emocija koje su se stvarale u njegovoj glavi?", zapitao se vodeći autor studije, doktorant iz eksperimentalne psihologije Nil Garet.

Upravo takav uzorak ponašanja su Garet i njegove kolege posmatrale u okviru studije.

U eksperimentu u kojem je učestvovalo 80 osoba, ispitanici su imali zadatak da procene koliko je sitnog novca u tegli. Učesnici su tada podeljeni u parove i date su im određene pretpostavke koje su morali dad uzmu u obzir prilikom pogađanja broja novca u tegli.

Tako je u jednom slučaju jednom od učesnika rečeno da će on i njegov partner osvojiti nagradu ako u svojoj proceni mogu da se približe tačnom broju novca. U drugom slučaju je učesnicima rečeno da će njihovo potcenjivanje i precenjivanje količine novca u tegli ili ići njima u korist i na štetu partneru, ili ići partneru u korist i njima na štetu.

Učesnici istraživanja bi zbog tih pravila uvek počeli da preteruju u svojim procenama. Magnetna rezonanca mozga učesnika koji su preterivali u svojim procenama pokazal je da je amigdala svakog učesnika sve manje reagovala kako su njihova preterivanja postajala grublja.

Amigdala je bila najaktivnija kada je od odgovora učesnika zavisilo da li će dobiti nagradu. U tom slučaju, aktivnost mozga povezivala se u najvećoj meri s laganjem zbog sopstvene dobiti.

"Što je pad osetljivosti bio veći, to su laži osobe postajale sve krupnije. Čin laganja smanjuje emocionalni odgovor mozga na neiskrenost i podstiče nas da u budućnosti lažemo sve više. Jedna analiza je pokazala da je smanjenje moždane aktivnosti predvidelo povećanje u neiskrenosti. Radi se o prvim empirijskim dokazima da neiskreno ponašanje eskalira kada se ponavlja", dodao je Garet.

Autori studije ističu da za sada ne možemo da znamo koja tačno vrsta emocije nastaje prilikom reagovanja amigdale. Svako ukazivanje na krivicu ili bilo kakvu drugu negativnu emociju predstavlja nagađanje.

"Znamo da je amigdala reagovala kada je učesnik lagao i da je ta reakcija postajala sve slabija kako je laganje bilo učestalije", zaključili su članovi istraživačkog tima i dodali da su se potrudili da stvore ambijent gde učesnici nisu imali osećaj kao da ih neko posmatra.