Čovek i dalje bolji od veštačke inteligencije u jednoj stvari: Pogledajte u čemu AI zaostaje

Međutim, istraživači sa Univerziteta u Amsterdamu pokazali su da to nije sasvim tačno. Naime, identifikovali su oblast u kojoj veštačka inteligencija (još uvek) zaostaje za ljudima – donošenje određenih odluka, prenosi dnevnik.hr. 

Kako objašnjavaju naučnici, kada čovek vidi planinsku stazu ili put, mozak automatski procenjuje kako bi se tim putem moglo kretati i da li je prohodan. Ova sposobnost dolazi iz specifičnih moždanih obrazaca koje veštačka inteligencija – nema.

AI modeli su se pokazali znatno lošijim u ovim procenama i imaju još mnogo toga da nauče kako bi mogli da dosegnu efikasnost ljudskog mozga, ističe neurološkinja Iris Groen, čiji je tim sproveo istraživanje.

Koristeći MRI skenere, proučavali su šta se dešava u mozgu kada ljudi procenjuju kojim putem bi mogli krenuti i kako bi to uradili.

"Želeli smo da saznamo da li, kada pogledate neku scenu, vidite samo objekte i boje, ili automatski i mogućnosti delovanja", objašnjava Groen.

Tim je otkrio da se određena područja u vizuelnom korteksu aktiviraju na način koji se ne može objasniti samo vizuelnim elementima na slici.

Pročitaj još

Otvara se prvi naučni centar za proučavanje svesti kod životinja uz pomoć veštačke inteligencije

Maskov četbot Grok se izvinio zbog izjava o Hitleru i Jevrejima

VIDEO: Dubai otvara prvi restoran kojim će upravljati veštačka inteligencija

"Ono što smo videli bilo je jedinstveno", kaže Groen. "Ta moždana područja ne predstavljaju samo ono što se vidi, već i ono što se sa tim može učiniti".

Mozak je to radio čak i kada učesnici nisu dobili nikakvu eksplicitnu komandu da nešto urade.

Izgleda da ljudski mozak automatski procesuira mogućnosti za delovanje. Kod veštačke inteligencije, to nije slučaj.

Testirani AI modeli bili su slabiji u predviđanju mogućih radnji. Čak i kada su posebno trenirani za prepoznavanje radnji, uspeli su tek delimično da približe ljudske procene – ali obrasci u ljudskom mozgu nisu odgovarali unutrašnjim algoritmima modela, kaže Groen.

"Čak ni najbolji AI modeli ne daju iste odgovore kao ljudi, iako je za nas to veoma jednostavan zadatak", dodaje. To pokazuje da je naš način posmatranja sveta duboko povezan sa našom sposobnošću interakcije sa njim. Ljudi spajaju percepciju sa iskustvom u fizičkom svetu – AI modeli to ne mogu jer postoje samo u digitalnom prostoru.

Groen naglašava da bi upravo ta sposobnost mogla postati ključna za dalji razvoj veštačke inteligencije.

"Postaje važno da mašine ne prepoznaju samo šta nešto jeste, već i šta može da se uradi s tim", kaže ona. To je presudno, na primer, za robote koji treba da funkcionišu u zonama katastrofe ili za autonomna vozila koja moraju da razlikuju biciklističku stazu od prilaza.

Ali da bismo naučili veštačku inteligenciju da razmišlja kao čovek, prvo moramo razumeti kako ljudski mozak zaista funkcioniše.

"Ljudski mozak obrađuje određene informacije brzo i efikasno, i što više o tome naučimo, to ćemo bolje moći da napravimo veštačku inteligenciju koja je pametnija, ekonomičnija i bolje prilagođena ljudima", zaključuje Groen.