Jupiter je najveća planeta Sunčevog sistema i peti je po redu od Sunca. Pojava munja, odnosno naglo pražnjenje atmosferskog električnog naboja u olujnim oblacima, na Jupiteru je otkrivena pre četrdesetak godina.
Električni naboj stvara široki raspon radijskih frekvencija, a Voyager 1, još je 1979. godine otkrio zvučne talase vrlo niske frekvencije - karakteristične za munje.
Neverovatni zvukovi Jupitera koje je Voyager 1 snimio bili su prvi dokaz da se u atmosferi ove velike planete stvaraju munje. Naknadno, kamere na svemirskoj letelici Galileo i letelica Ksini lansiranoj s ciljem istraživanja Saturna i druge misije potvrdile su pojavu munja na Jupiteru u obliku svetlosnih bljeskova.
Najnovije istraživanje, koje se temelji na podacima koje je prikupila letelica Džuno, otkrilo je 1.600 pojava munje, odnosno deset puta više nego što ih je ranije zabeležio Voyager 1.
"Munje na Jupiteru mogu biti česte baš kao i ove na Zemlji", izjavila je vođa studije Ivana Kolmašová, naučnica s Akademije nauke Češke Republike za Space.com.
"S obzirom na znatno velike razlike u atmosferama Jupitera i Zemlje, sličnosti u munjama i grmljavini su prilično zapanjujuće", dodao je koautor studije Vilijam Kurt sa Univerziteta u Ajovi.
NASA je u saopštenju istakla da do ovakvih podataka u ranijim misijama nisu mogli da dođu, jer ova letelica prolazi bliže Jupiteru nego bilo koja druga do sada. Samim tim, jačina signala koje planeta emituje je hiljadu puta jača. Naravno, tu je i značajan tehnološki napredak u preciznosti mernih instrumenata, pa su uspešno zabeležene čak i slabiji signali u kakofoniji zvučnih talasa koji se stvaraju na Jupiteru.
Međutim, postoji i jedna velika razlika. Dok se na Zemlji munje znatno više stvaraju u području oko ekvatora, kod Jupitera je situacija obrnuta - kod Jupitera je takva aktivnost karakteristična za polove planete. Razlog je taj što Zemlja dobija mnogo više toplote od Sunčevog zračenja, koje je najsnažnije oko ekvatora. Jupiter je pet puta udaljeniji od Sunca, pa zato dobija i pet puta manje Sunčeve svetlosti od Zemlje.
Ipak, i Jupiter dobija nešto Sunčeve toplote, koja kao i kod Zemlje zagreva deo oko ekvatora. Upravo ta toplota stvara stabilnost u gornjem delu atmosfere i onemogućava porast toplog vazduha iz unutrašnjosti. Na polovima Jupitera, kod kojih nema te toplote u gornjem delu atmosfere, nema ni stabilnosti u atmosferi pa se gasovi više temperature dižu iz Jupiterove unutrašnjosti i tako stvaraju sastojke za pojavu munja.
"Ova otkrića su važna jer će nam pomoći da bolje razumemo sastav, cirkulaciju i tokove energije na Jupiteru", napomenuo je Šenon Braun iz NASA.
Ali sada ih muči jedno drugo pitanje.
"Iako su munje zabeležene na oba pola, tek treba da otkrijemo zašto se munje znatno češće pojavljuju na severnom polu Jupitera", zaključio je.
Komentari 1
Patak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar