Šta koči uvođenje novih lekova u Srbiju?

Gorjana Ajzimberg, koja boluje od retkog tumora, kaže da se ljudi u Srbiji najčešće leče zastarelim terapijama koje ne daju pravi efekat.

"Ljudi u Srbiji se najčešće leče zastarelim terapijama koje ne daju pravi efekat, a pritom prave komplikacije jer usled neadekvatnog lečenja nastaju novi problemi i sve se to produžava u nedogled", kaže Ajzimberg.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje tvrde da im nije cilj ušteda, već se radi samo o tome da se novcem kojim se raspolaže "omogući bolji kvalitet lečenja i omogući lečenje većem broju osiguranih lica".

Suprotno stavu Fonda, ekonomista Dragan Lončar smatra da je moguće napraviti uštede za nove terapije.

"Ta rezerva je napravljena u okviru RFZO, gde je uveden pravilnik o cenama lekova. Smanjene su cene generičkih lekova i tu su napravljene uštede od desetina miliona evra. To bolje znaju u RFZO. Uštede su se mogle preliti na inovativne lekove, međutim te uštede su otišle za neke druge namene", objašnjava Lončar za N1.

Ceo tekst N1 možete pročitati OVDE.

Podsetimo da se Srbija nalazi među zemljama sa najtežom situacijom u Evropi, budući da u periodu od pet godina "Lista lekova" nije dopunjena uvođenjem praktično nijedne inovativne terapije. Tim povodom, svetski i domaći stručnjaci predstavili su sistemsko rešenje za transparentnu, savremenu i efikasnu "Listu lekova" u Srbiji, takozvani "Sistem za pragmatičnu procenu vrednosti - PVA sistem", čijim bi se uvođenjem rešio problem dugogodišnje blokade ulaska novih terapija na Listu i pacijentima u Srbiji omogućio pristup savremenim terapijama.

Autor: N1, Agencije