Poslanici "Dosta je bilo" moraju da daju pola svojih primanja stranci

Upravo transparentnost je glavno objašnjenje tog pokreta da odbornicima i poslanicima internim aktom propiše obavezu da od 30 do 50 odsto svojih primanja izdvoje za stranku.

Predsednik UO Centra za razvoj Srbije Lazar Marićević, koji se između ostalog bavio analizom finansiranja stranaka na nacionalnom i regionalnom nivou, kaže da je izdvajanje priloga fizičkih i pravnih lica regulisano zakonom i da svaka stranka može svojim internim dokumentima to da reguliše, ali da je potez DJB povod za vraćanje na staru temu - transparentnost u finansiranju političkih stranaka.

Marićević smatra da Zakon o finansiranju političkih subjekata nije do kraja uređen, da postoji niz problema od toga da su postojali slučajevi da neka lica nisu bila zaposlena, a davala su velike priloge, do toga da su stranke uzimale kredite od banaka pa je po njihovom gašenju ostalo pitanje ko će da ih vraća, do toga da sada stranke mogu da razpolažu nepokretnostima i imaju svoju imovinu i koriste je u različite svrhe.

Ukazuje i da je nadležnost Agencije za borbu protiv korupcije suština cele priče, zbog čega bi trebalo pojačati njene nadležnosti, kako bi naterala stranke da izađu u javnost transparentnije, da bi se znalo ko podržava tu stranku.

"To će u budućosti dovesti do jedne normalne situacije, a to je da ako neko želi da izdvoji sredstva za stranku, bilo da je fizičko ili pravno lice, neka se javno deklariše da tu stranku dotira. Svi se, naročito biznis, plaše da javno to urade, ali to bi doprinelo širenju demokratije u društvu", kaže Marićević.

Partijski porez loša praksa

Poteze kakvim je pribegao pokret "Dosta je bilo" iz TS ne ocenjuju kao dobru praksu.

"Smatramo da bi naknade koje dobijaju javni funkcioneri trebalo da pripadaju njima, a da sa druge strane političke stranke, koalicije i grupe građana koje su dobile poverenje na izborima treba da dobijaju iz budžeta takođe određenu sumu novca za finansiranje redovnog rada", rekao je programski direktor te organizacije Nemanja Nenadić.

On, međutim, ističe da je problem kod određivanja tih budžetskih davanja što zakon nije na najjasniji način predvideo njihovu svrhu, zbog čega se dešava, naročito na lokalu i nakon zakonskih izmena 2014, da su ta davanja smešno mala i da ne obezbeđuju adekvatno finansiranje ni minimalnih potreba.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, prema njegovim rečima, ne zabranjuje takozvani partijski porez, koji postoji dugo kao praksa u Srbiji, s tim da se modaliteti razlikuju od partije do partije i njihove interne regulative.

"Sa staništa zakona takva davanja bi mogla imati obavezujuće pravno dejstvo ukoliko se internim aktima predvide kao članarine. S druge strane, ukoliko bi se kao prilog predvidelo da je neko obavezan da da prilog to ne bi imalo pravno dejstvo, to jest sutra ako neko neće da plati takav prilog to ne bi moglo na sudu da se potražuje. Dakle to je jedna vrsta moralne obaveze koju budući odbornici tog pokreta preuzimaju na sebe", naveo je Nenadić, dodajući da ta praksa nije strana ni za neke zemlje razvijene demokratije.

Iz DJB pojašnjavaju da je cilj tog poteza bila transparetnost.

"Hoćemo da sve bude transparentno. I druge stranke su pribegavale takvom načinu finansiranja. Hoćemo da sprečimo dosadašnji dominantan način finansiranja, gde se preko javnih preduzeća, subvencija, kredita koji se ne vraćaju državi stranke fianansiraju. Da bismo sve to mogli moramo da prekinemo sa netransparentnim načinom, kroz čije kanale prolazi mnogo veći novac", objašnjava potpredsednik Dušan Pavlović.

DJB je svoje funkcionere obavezao i na druge stvari, s ciljem, prema rečima Pavlovića, da svojim biračima pošalje jasnu poruku da će svako ponašanje koje podrazumeva trgovinu mandatima, stranačko zapošljavanje, glasanje za zakone koje nisu u skladu sa programom, a podrazumevaju neku novčanu nadoknadu za nekog odbornika, biti kažnjeno tako što će biti isključeni iz stranke.