Ovi, najnoviji podaci Infostuda su još zanimljiviji jer niža očekivanja kod najpoželjnijeg poslodavca imaju žene koje su više obrazovane u odnosu na kolege suprotnog pola. Naime, u anketi urađenoj na uzorku većem od 10.000 ispitanika, žene ne očekuju platu veću od 65.000 dinara, a muškarci bi se zadovoljili sa oko 80.000 dinara. Takođe, veoma interesantna očekivanja od posla imaju najmlađi.
"Kada se dobijeni rezultati posmatraju u odnosu na starost ispitanika, vidi se da najveće plate očekuju oni koji imaju do 18 godina starosti i to 155.000 dinara, zatim ispitanici koji imaju preko 50 godina - oko 79 000 u proseku, dok bi se oni između 19 i 26 godina zadovoljili sa 58 000 dinara", navodi se u studiji Infostuda.
Jaz između plata muškaraca i žena nije poželjna tema među poslodavcima, iako će većina negirati da isti jaz postoji. Realnost potvrđuje i zvanična statistika o primanjima muškaraca i žena, prema kojoj žene konstantno zarađuju znatno manje. Zbog čega žene imaju sve bolje obrazovanje, a ne očekuju da budu dobro ili podjednako dobro plaćene za isti posao? Takođe, zbog čega ženama poslodavci ni ne daju jednake plate (početne ili povišene) kao muškarcima, iako posao obavljaju podjednako dobro?
Prema mišljenju zamenice Pokrajinskog ombudsmana za rodnu ravnopravnost Danice Todorov, žene nemaju naročito visoko samopouzdanje, a to od njih ni ne očekuje društvo. Okruženje misli da je glavna uloga žena da rađaju i brinu o deci, a sve drugo je - usput.
"Često se kaže da žene prihvataju niže zarade jer im je samo stalo da se zaposle, ali mislim da su uzrok rodne uloge, koje su oba pola prihvatila. Žene računaju da će poslodavac imati zamerke zato što one moraju da brinu o porodici, češće uzimaju odsustva zbog porođaja, nege deteta... tako i pristaju na ono što im se ponudi. Negativno je to što je društvo prepustilo ženi preveliku ulogu u porodici, zbog koje one smanjuju svoje lične ambicije, iako su visoko obrazovane", smatra Todorov.
Ona pojašnjava da žene počinju da zaostaju u karijeri nakon rođenja prvog deteta, zato što uglavnom uzimaju odsustvo od godinu dana i za to vreme ne budu ocenjivane, ne idu na usavršavanja i na njih se više na poslu ni ne računa. Zato žene shvate da nemaju izbor - ili ćeš raditi, ili ćeš roditi.
Međutim, ne podležu sve žene ovom obrascu. Primetno je da ih se sve više bori za svoje položaje, ali taj stav ne nailazi na odobravanje društva. Kako za 021 navodi sociološkinja Višnja Baćanović, u našem društvu je negativno biti ambiciozan, naročito kod žena koje su i dalje mašina za rađanje.
"Istraživanje iz 2014. je pokazalo da je najbolje društveno prihvatljiva uloga žene da bude majka i supruga, neostvarena profesionalno i akademski i žene su to prihvatile. Kada žene istupaju sa svojim stavovima, to se gleda kao arogantno i nametljivo, a devojčice su vaspitane da ne traže previše i da ćute. Naša sociološkinja Marina Blagojević generalno koncept žena u Srbiji zove samožrtvujućim mikromatrijarhatom, gde uslovno pokušavamo da dominiramo u privatnoj sferi, a javna sfera ostaje muška", objašnjava Baćanovićeva za naš portal.
Ona dodaje da su žene, kao i muškarci, na tržištu rada okružene ogromnom konkurencijom, pa im je važno da imaju posao. Međutim, ona često smatraju da nisu najbolje u svom poslu, te i nisu naročito osnažene da se otvoreno bore za veću platu.
Šefovi moraju da menjaju stavove
Stavove koji se u našem društvu neguju decenijama nije moguće promeniti preko noći - naročito kada je realnost takva da će ženska osoba morati mnogo više da se potrudi za nagradu koju bi muškarac dobio u kraćem vremenu, a za isti učinak. Zamenica Pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov navodi da nije rešenje da žene preuzmu muški model ponašanja, već je potrebno uvesti mere koje će rasteretiti žene u porodici. Promene su naročito potrebne u privatnim firmama.
"Mi u javnosti čujemo optužbe na račun žena da zbog karijerizma i želje da se edukuju zapostavljaju ulogu majke i to nije u redu - briga oko dece mora da bude podeljena. Ali tu su i druge predrasude, o manjim, čak ograničenim sposobnostima žena. Potrebne su nam aktivne mere u firmama i preduzećima, a žene će same shvatiti da imaju sposobnost i veštine da menjaju društvo", navodi ona.
Sociološkinja Višnja Baćanović smatra da bi menjanje stavova poslodavaca uticalo ne samo na poboljšanje položaja žena, već i na poslovanje u firmi.
"Pokazalo se kao ekonomski dobar potez i taj stav ima svoj monetarni izraz. Čak i u nacrtu novog Zakona o ravnopravnosti polova imamo predviđeno da kompanije sa više od 250 zaposlenih moraju da razvijaju planove mera rodne ravnopravnosti", naglašava naša sagovornica, ali dodaje da ove mere nisu još uvek zaživele zbog nedonetih podzakonskih akata i uputstava.
Upravo ta činjenica je pokazatelj nespremnosti države da se bori za jednakost građana.
.jpg "Šta se očekuje izmenama Zakona o lokalnim izborima u ponedeljak koje najavljuje Brnabić?")
Komentari 5
Što jes' - jes'!
Lutak sa roza televizije.
Ipak je obrazovanim ženama sa porodicom - najteže u svakom smislu.
Od zaposlenja do napredovanja.
Denis
DonJuan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar