Građani Srbije platili više od 300 miliona zbog loše sprovedene istrage

Iznos isplaćene odštete po tužbama i broj onih koji su tužili državu nije poznat i time se niko nije bavio iako to takođe plaćaju poreski obveznici. Taj iznos je, prema poznatim presudama, značajno veći od sume isplaćene po sporazumima sa državom.

Prema dosadašnjim iskustvima, sudovi najmanje dupliraju iznose u odnosu na sporazume i na to se dodaju sudski troškovi. To preti da se desi u slučaju Sretena Jocića - Joce Amsterdama, koji je nedavno tužio državu za 60 miliona dinara, jer tri meseca nije odgovorila na njegovu ponudu za poravnanje. Jocić je u pritvoru bio od 27. aprila 2009. do 28. decembra 2012, 1.300 dana zbog sumnji da je u Zagrebu 2008. organizovao ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića, za šta je pravosnažno oslobođen.

Velika odšteta preti i u slučaju Ilije Jurišića, koji je bio optužen i pritvoren u Srbiji zbog napada na kolonu JNA u Tuzli, a zatim oslobođen. Jurišić je u parilu 2016. od Ministarstva pravde Srbije tražio odštetu za tri i po godine provedene u pritvoru.

Komisija ovog ministarstva nadležna je da sklapa sporazume sa građanima u ime države. U Ministarstvu pravde za "Blic" kažu da su od 1. januara do 31. marta 2016. godine podneta 244 zahteva za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovane osude i neosnovanog hapšenja.

U 2015. podneto je 910 ovakvih zahteva. Tokom 2014. podneto je 913 zahteva. Od 1. januara 2005. do oktobra 2013. Ministarstvu pravde je podneto 5.896 zahteva za naknadu štete iza kojih je stajalo više od 180.000 dana neosnovanog pritvora. Komisija je razmatrala nešto više od polovine tih zahteva, zaključeno je 1.126 sporazuma i po tom osnovu isplaćeno je više od 262 miliona dinara.

Inače, visina odštete se za svako oštećeno lice računa posebno, a u obzir se uzimaju brojni faktori, od narušavanja zdravlja, do  razvoda braka i gubitka posla. Prosečna odšteta iznosi od 5.000 do 7.000 dinara po danu.

Dragan Dobrašinović iz NVO Koalicija za nadzor javnih finansija ranije je za "Kurir" rekao da je zastrašujuće da nevina lica leže u zatvoru, ali je isto tako "nedopustivo da ovako grube greške pravosudnih organa plaćaju građani Srbije."

"Ovakve greške posledice su nestručnosti i neodgovornosti bilo tužilaštva, bilo sudija i istražnih organa. Kad bi država uvela neki vid sankcija za one koji zakažu u lancu odgovornosti, mnogo manje nevinih ljudi bismo imali po zatvorima i mnogo manje para bi se trošilo iz već ionako siromašnog budžeta Srbije", istakao je Dobrašinović.

Podsetimo, račun Višeg suda u Beogradu blokiran je u avgustu prošle godine s nalogom za isplatu 2,52 milijarde dinara. Ovu svotu država mora da isplati na ime sudskih troškova za 22 pravosnažno oslobođena člana takozvane stečajne mafije. U ovu sumu nije uračunat ni dinar odštete za neosnovani pritvor oslobođenih.