Treba li Srbija da vrati smrtnu kaznu?

Tada preovlađuje utisak da su za takve zločince zatvorske kazne od 30 i 40 godina, a za mlađe punoletnike od 20 godina, neodgovarajuće.

Sve se to skupilo i u reakciji građana na masovno ubistvo u Žitištu, koje je pre tri dana počinio Siniša Zlatić, pucajući iz "kalašnjikova" u kafiću, kada je ranio 20 ljudi, a ubio petoro, među njima i svoju bivšu suprugu.

Advokat Branislav Tapušković kaže da bi u ovom trenutku bilo teško vratiti smrtnu kaznu, s obzirom na to da smo pretendenti za ulazak u Evropsku uniju. Osim toga, kako naglašava, smrtna kazna nema nikakav efekat na planu prevencije, odvraćanja od zločina.

"Mogu da se složim s mnogo čim vezanim za tu pojavu koja je zaista poprimila dramatične razmere, ali smrtna kazna nije izlaz za takvu situaciju", ocenjuje Tapušković.

Njegovo iskustvo kao advokata-krivičara, pokazuje da u glavama onih koji se odluče da izvrše neki zločin nije strah od smrtne kazne. "Nikada nije dokazano da je smrtna kazna mogla sprečiti te stvari koji se tiču tako strašnih poriva na koje se odluči počinilac. Smrtna kazna nije lek za to. To je jedna večna tema", naglašava Tapušković.

Mogla bi, smatra on, pomoći prevencija, u smislu da se pravovremeno reaguje na indicije koje bi ukazivale na to da bi se neko mogao naći u takvoj psihološkoj situaciji da se odluči na zločin.

Tapušković je protivnik smrtne kazne, upravo iz svih tih razloga. "Ako je civilizacijska tekovina to što se dogodilo širom sveta, a pre svega u Evropi u kojoj živimo, da je smrtna kazna izbačena kao sredstvo u borbi protiv kriminalnih pojava, a uprkos tome se pođe od toga da je to jedini lek kada je u pitanju čovek, onda je to poraz za državu. Oduvek je centralna tema bilo da je smrtna kazna odmazda, da se država praktično spušta na nivo zločinca i da uvođenjem smrtne kazne država pokazuje nesposobnost da se izbori s tako užasnim stvarima", navodi Tapušković za Dnevnik.

U Srbiji je smrtna kazna izbrisana u februaru 2002. godine, a deceniju pre toga, 1992, izvršena je poslednja, kad je streljan silovatelj i ubica petogodišnje devojčice.

Danas oko tri četvrtine ukupnog broja zemalja u svetu nema smrtnu kaznu. Shodno preporukama Konvencije o ljudskim pravima, zemlje Evropske unije su ukinule smrtnu kaznu, do kraja osamdesetih godina prošlog veka, a od 1997. nije izvršena ni u jednoj od 47 članica Saveta Evrope.

Smrtna kazna postoji i izvršava se u oko pedeset država, a najveći broj izvršenja je u Kini, Saudijskoj Arabiji, Iranu, Severnoj Koreji. U Americi, smrtna kazna postoji u 33 savezne države.

O psihološkom profilu osobe koja je sklona zločinima, čitajte OVDE.