U Srbiji sve veći broj radnika na lizing

Sada se na spisku licenciranih, koji se može pronaći na sajtu Ministarstva za rad, nalazi čak 86 imena firmi koje se bave ovim poslom. To navodi na zaključak i da je broj zaposlenih na ovaj način veći za trećinu.

Tokom 2011. godine, u 62 agencije radilo je više od 4.400 radnika. Prošle godine zaposleno je 16.300 ljudi, a u prvih sedam meseci ove godine gotovo 12.600 radnika. Veći broj agencija, prema mišljenju nadležnih u Ministarstvu rada, pokazuje da su i veće mogućnosti da se dođe do radne knjižice.

Najvažniji razlog za otvaranje agencija za posredovanje u zapošljavanju jeste i masovno iznajmljivanje radne snage, tzv. lizing, koji nije zakonski regulisan. To je povećalo obim poslova za 25-30 odsto. Za ovakvim zapošljavanjem posežu firme koje su otvorene sa stranim kapitalom, zato što ne žele da plaćaju otpremnine niti radnike na bolovanju.

Dragana Sotirović iz Centra za procene "Simeks", kaže, za "Novosti", da povećanje broja agencija za posredovanje pri zapošljavanju ne znači da ima više posla, nego da sve veći broj ljudi upravo ostaje bez njega, pa ovu oblast vide kao priliku za zaradu.

"Naša agencija postoji 15 godina i u prvoj deceniji se lepo radilo i zarađivalo. Sada, nažalost, nije tako. Ova oblast je potpuno neuređena, jer država nije procenila koliko agencija joj je potrebno. Sve je slobodno i otvoreno, pa ko preživi...", kaže sagovornica "Novosti".

Ona kaže da danas, ako imate novca da iznajmite određeni prostor i zaposlite jednu osobu s visokom stručnom spremom, možete da se bavite ovim poslom.

Firme se pre odlučuju za kandidate preko agencije, a ne preko oglasa, jer misle da mi imamo dobre kandidate, ili da će uz njihovu pomoć brže doći do kvalitetnih radnika. Neki traže detaljniju procenu kandidata, što rade agencije, a treća varijanta, koja je sve zastupljenija, nije zakonom regulisana. To je takozvano zapošljavanje na lizing, kada firme traže ljude ali ih zapošljavaju agencije. Time se uglavnom bave strana predstavništva, i tada radnik snosi sve troškove, a firma nikakve.

Od 2004. godine, kada je uvedena obaveza da i omladinske zadruge uplaćuju doprinose, njihovi vlasnici osnovali su i agencije za posredovanje u zapošljavanju. Prećutno odobravano zapošljavanje starijih od 30 godina, više nije bilo moguće, pišu "Novosti".

Prema ranijim procenama, više od 50.000 ljudi u Srbiji su radnici "na lizing".

Ono što je još specifično za ovu vrstu posla jeste da često zaposleni ne znaju koliko dugo će raditi, zarada im je često ispod minimalca, a topli obrok nemaju. Nijedan propis u Srbiji za sada se ne bavi ovom oblašću, a kako najavljuju iz Ministarstva rada, do kraja godine trebalo bi da bude donet zakon o agencijama.

Zapošljavanje na ovaj način zastupljeno u skoro svim sektorima. Ima ih u metalskoj, hemijskoj industriji, energetici. Primera radi, u NIS-u dosta ljudi radi na ovaj način i strani poslodavci često koriste agencije.