Građani Srbije rade više od skoro cele Evrope: Ovo su razlozi zašto
Radnici u Srbiji su tokom 2024. godine u proseku radili 41,3 sata nedeljno, što je znatno više od proseka Evropske unije, gde se radna nedelja zaustavila na 36 sati.
Foto: Pixabay
Po dužini vremena provedenog na poslu, kako pokazuju podaci Eurostata, Srbija se našla na drugom mestu u Evropi, odmah iza Turske, ostavljajući za sobom i zemlje regiona i veći deo kontinenta.
U poređenju sa susedima, radna nedelja u Srbiji bila je duža nego u Mađarskoj (37,8 sati), Rumuniji (38,8), Bugarskoj (39), Hrvatskoj (37,8), Sloveniji (38) i čak Bosni i Hercegovini, koja se približila sa 41,2 sata. Eurostat nije imao podatke za Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Aleksandra Anić objašnjava za Danas da razlog dužeg rada u Srbiji leži, pre svega, u niskoj produktivnosti, a zatim i u slaboj zaštiti radnih prava.
"U Srbiji je niska produktivnost u odnosu na razvijene zemlje. Faktički, da bismo mi dostigli isti proizvod kao, recimo, Norveška, moramo da radimo više", kaže Anić.
Osim toga, kako ističe, veliki problem je i slaba pozicija sindikata, kao i nepoštovanje radnih prava.
"U zemljama Zapadne Evrope, ako ostanete duže na poslu, to mora debelo da vam se plati. Ovde ljudi često rade prekovremeno neplaćeno, a i kad jeste plaćeno, to je neka simbolična suma po satu", navodi profesorka.
Upitana da li su duže radne nedelje povezane sa niskim platama i potrebom da se dodatno zaradi, Anić potvrđuje da ta veza postoji, ali upozorava da se plata ne može posmatrati izolovano od šire ekonomske slike.
"Povećanje minimalne i prosečne zarade bi u nekoj meri smanjilo potrebu za dodatnim poslom. Ali, ako inflacija raste, džabe vam veća plata ako možete da kupite istu količinu dobara i usluga kao ranije", objašnjava Anić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko za Danas objašnjava da razlozi više prosečnih radnih sati u Srbiji leže i u drugim faktorima - od strukture zaposlenosti, preko zakonskih razlika, do socijalno-ekonomskih uslova.
"Deo odgovora je u strukturi zaposlenih. Prosek radnih sati se dobija tako što se saberu radni sati svih zaposlenih. Kada u zemlji, kao što je Srbija, imate puno zaposlenih u poljoprivredi i puno samozaposlenih, to značajno podiže prosek radnog vremena", kaže Arandarenko.
Ukoliko se pogledaju podaci Eurostata u kom sektoru radnici u Srbiji najviše rade, definitivo je to poljoprivreda. Radnici u poljoprivrede proveli su prošle godine 46 sati nedeljeno na poslu, zaposleni u pružanju usluga smeštaja i hrane proveli su 43,9, u građevini 42,9, u trgovini 42, a toliko sati nedeljno su proveli i rudari.
Arandarenko objašnjava da zaposleni u poljoprivredi, kao i samozaposleni, često rade duže, ne samo zbog prirode posla, već i zato što preuzimaju i administrativne obaveze nakon regularnog radnog dana.
"Takvi ljudi često kažu da rade šest dana nedeljno, da posle posla moraju da zatvaraju blagajnu, bave se papirologijom", dodaje profesor.
Ovakva struktura zaposlenosti prisutna je i u Srbiji, i u Turskoj, kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Dok Holandija, iako poljoprivredna velesila, ima samo oko dva odsto zaposlenih u ovom sektoru, u Srbiji taj procenat dostiže 13 odsto, ukazuje Arandarenko.
Kao još jedan razlog zašto se u poljoprivredi radi duže, profesor navodi da naša poljoprivreda nije modernizovana kao u razvijenim zemljama, pa zahteva više vremena za rad.
Pročitaj još
Još jedan razlog zbog kog su podaci o radnim satima u Srbiji viši nego u EU leži u načinu obračuna radnog vremena.
"Kod nas se osmočasovno radno vreme računa uključujući i vreme za odmor. U mnogim zemljama Zapadne Evrope taj odmor se ne računa. Ugovori o radu u tim zemljama su najčešće neto", ističe Arandarenko.
To znači da ako u ugovoru piše 38 sati, to znači 38 sati rada, bez pauze, koja se dodatno garantuje.
Sledeći razlog jeste da u najrazvijenijim zemljama, kaže profesor, dominira model koji omogućava veću fleksibilnost - posebno za žene koje, kako pokazuje praksa, često biraju kraće radno vreme radi balansa između posla i porodičnih obaveza.
Ceo tekst Danasa čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Jugoimport prodajom imovine Etiopije u Beogradu pokušava da dođe do 225 evra miliona duga
21.01.2026.•
0
Preduzeće Jugoimport-SDPR pokušava da prodajom pokretnih stvari Etiopije namiri dug te države za vojnu opremu koja joj je isporučena osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.
U Loznici za naknadu štete zbog nestanka struje stiglo 180 prijava
21.01.2026.•
0
Načelnik gradske uprave Loznice Milorad Matić izjavio je da je pristiglo 180 prijava za naknadu štete nastale usled nestanka električne energije.
Dačić: Glupost je tvrdnja da o svemu odlučuje Vučić, to bi značilo da je ovde diktatura
21.01.2026.•
15
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su "gluposti" tvrdnje da o svemu pa i postavljenjima u policiji odlučuje predsednik države Aleksandar Vučić, čime se kaže da je ovde "diktatura".
Kosovo dobilo poziv da uđe u Trampov "Odbor za mir", Osmani objavila da je "duboko počastvovana"
21.01.2026.•
3
Predsednica Kosova Vjosa Osmani objavila je na mreži "X" da je američki predsednik Donalnd Tramp poslao poziv Kosovu da bude jedna od zemalja osnivača budućeg Odbora za mir.
Srbija se ponovo nije usaglasila sa odlukama EU o Rusiji i Belorusiji
21.01.2026.•
1
Srbija se ponovo nije usaglasila sa četiri deklaracije koje je EU usvojila, a tiču se produženja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini i uvođenja novog kritertijuma za sankcionisanje osoba iz Belorusije.
Rad bez plate i pretnje deportacijom: Šta se dešava sa egipatskim radnicima u Srbiji?
21.01.2026.•
9
Egipatski radnici koji su radili na gradilištima u Beogradu, Novom Sadu, Zlatiboru i Boru tvrde da mesecima nisu dobijali zarade, i ističu da nije bilo reakcija iz institucija.
Nedeljkov: Rejting vlasti na niskom nivou, više od 60 odsto građana traži izbore
21.01.2026.•
13
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov kaže da je podrška vlasti porema istraživanjima ove organizacije u jednom "konstantno niskom nivou" i jedino gde postoji velika podrška je - podrška za promene.
Premijer, profesor, lekar u državnoj i privatnoj praksi: Šta sve radi Đuro Macut i ima li ičeg spornog?
21.01.2026.•
23
Studenti medicine u blokadi zamerili su predsedniku Vlade Đuru Macutu da više vremena provodi radeći brojne druge poslove od premijerskog.
Vučić: Vojska Srbije će sledeće godine biti među 50 najmoćnijih na svetu
21.01.2026.•
40
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje će Vojska Srbije u narednoj godini biti među 50 najmoćnijih svetskih armija po indeksu koji objavljuje portal Global Firepower.
Skup "Zajedno uz studente" u subotu u Beogradu: Okupljanje u malo drugačijem formatu
21.01.2026.•
5
Formalne i neformalne organizacije koje podržavaju studente u blokadi najavile su da će u subotu, 24. januara, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu organizovati skup "Zajedno uz studente",
Lazović: Tražićemo od Evropske komisije personalizovane sankcije protiv Brnabić, Vučića, Krička, Malog...
21.01.2026.•
20
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je da će opozicija krenuti da vrši uticaj na Evropsku komisiju kako bi donela odluke kojom bi aktuelnoj vlasti u Srbiji otežala da vrši "represiju i kriminal".
Nastavak vanredne sednice Skupštine Srbije: Glavna tema "Mrdićevi zakoni"
21.01.2026.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastaviće danas objedinjenu raspravu o 25 tačaka dnevnog reda, među kojima je set zakona iz oblasti pravosuđa, koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić.
Kurti: Srbija napravila grešku kada je naredila svim Srbima da napuste kosovske institucije
20.01.2026.•
3
Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti ocenio je da je Srbija napravila veliku grešku kada je "naredila svim Srbima koji su bili integrisani u kosovski sistem u severnim opštinama da ga napuste".
O "Mrdićevim zakonima": Amandmani ugrožavaju predmete Tužilaštva za organizovani kriminal
20.01.2026.•
7
Tužilaštvo za organizovani kriminal nalazi se ponovo na meti čelnika vlasti, ovog puta usvajanjem amandmana na skupštinskom Odboru za pravosuđe, koji će doneti izmene zakona po predlogu poslanika Uglješe Mrdića.
Macut: Srbija posvećena daljoj saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta
20.01.2026.•
0
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut sastao se danas sa direktorkom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MКCК) za Evropu i Centralnu Aziju Arijan Bauer.
Kamioni čekaju do šest sati na Batrovcima, Šid tri sata
20.01.2026.•
1
Na putničkim terminalima graničnih prelaza nema dužih zadržavanja dok kamioni na izlazu iz Srbije čekaju od 40 minuta do šest časova, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Ivan Ristić imenovan za komandanta JZO-a: Iskustvo stekao u DB i SAJ-u
20.01.2026.•
5
Za komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata danas je postavljen pukovnik policije Ivan Ristić.
Infrastruktura železnice: Zbog loših vremenskih uslova ograničena brzina vozova na pruzi Beograd-Subotica
20.01.2026.•
26
Preduzeće "Infrastruktura železnice Srbije" saopštilo je da je zbog loših vremenskih uslova tokom dana privremeno ograničena brzina vozova na pruzi Beograd-Subotica.
Beogradska filharmonija protiv imenovanja Bojana Suđića za v.d. direktora
20.01.2026.•
2
Beogradska filharmonija saopštila je da se protivi odluci da Bojan Suđić bude v.d. direktora te institucije.
Komentari 29
Samoupravljač
dacic
ne bi vladar lagao...
Bg
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar